субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

Милоје отишао, стигао Гароња

У ловишту тренутно има хиљаду срна, 80 дивљих свиња, довољно зечева и фазана. Подручје од 10.000 хектара контролишу људи, али на свој начин то раде и шест медведа и четири вука
Аутор: Гвозден Оташевићсубота, 18.11.2017. у 22:00
Дивље свиње на Змајевој реци ових дана (Фото Г. Оташевић)

Горњи Дубац, Чемерно – Ожутеле стране Чемерног, са измешаним бучјем и борицима, чувају бескрај шибља и сустале траве, која већ клоне, али је још укусна за последњи јесењи залогај и добра за конак шумских становника. Ко господари овом горском нигдином, у беспуту који ће брзо прекрити снег?

– У ловишту тренутно имамо хиљаду срна, 80 дивљих свиња, довољно зечева и фазана. Шарена птица намножила се овде иако је фазану равница милија, населила се и лештарка, најмања врста тетреба. Подручје од 10.000 хектара контролишемо ми, али на свој начин то раде и шест медведа и четири вука – каже за „Политику” Божидар Рудинац, председник ЛД „Каона” у горњем Драгачеву.

У Змајевој реци, 29 километара јужно од Гуче, нуди нас ракијом и кафом, коју је приготовила његова баба Росанда. Она је, приповеда унук, пре неколико година прва приметила медведа којег су одмах крстили Милоје, да им не би чинио штету, провео је седмицу на 200 метара од куће у којој старица живи, брао шта нађе на грани и тражио мед. Дошао је са Таре и тамо се вратио, али чудноватом стазом.

 

– Сишао је доле до Ибра, мужјаци су по природи луталице, па је откривен на албанској граници, преко Црне Горе стигао у Хан Пијесак, препливао Дрину и сад поново живи на завичајној Тари – објашњава шеф ловаца у овој природној доброти.

Ово нису маштовите ловачке приче, пошто друштво има пет камера које, с времена на време, ухвате мечку и мечиће како се госте у шуми, најчешће код хранилица с кукурузом, на висовима Чемерног званим Мрчајевац и Борова страна. А Милојево кретање утврђено је на научни начин, помоћу информационих технологија, уз надзор професора Шумарског факултета из Београда.

– Оборен је успављујућим метком који делује од 15 до 40 минута, и за то време стављена му је огрлица са одашиљачем, па је могао да буде праћен. Поред тога, шест борова ту на Чемерном обмотали смо  бодљикавом жицом све до врха, медвед се чеше и скинемо длаке те помоћу ДНК утврдимо да ли је мужјак или женка – вели шумар Миланко Маринковић.

Невоља је што медвед пожели мало јачу храну, па је ономад у Толишници на Чемерном ушао човеку у тор и однео овцу.

А вуци су увек били прича посебна, па данас овом пространи крстаре женка са два младунчета и један самотњак, потпуни господар планине.

– Он је нов овде, прозвали смо га Гароња јер је сасвим црн, за разлику од наших сивих вукова. Једног јутра пре две седмице ишао сам од Вучковице према Горњем Дупцу и одједном је избио преда ме, прескочио пут не дохвативши га. Имао је између 50 и 60 килограма, и није ми било свеједно кад смо се срели – сведочи мештанин Љубиша Милић.

И вуци, разуме се, мераче овце, по природном праву.

– Гароња је опасан, већи је, тежи и пргавији од припадника своје врсте. Уместо једне, као сиви вук, он може да поједе две овце.

Тако је Гароња, с првим даном новембра, ступио у нову сеоску легенду.

– Истина је да вуци чине штету брђанима, али су и чистачи, уништавају болесну срнећу дивљач и псе. Где вук газдује, шакал не сме да уђе. Нећемо дозволити да се пренамноже, али и људи морају да воде рачуна где и како заноћи њихова стока – рече Рудинац.

Прикуписмо се око стола на доксату Росандине куће и уз реч неко упита једног од путовођа, Миливоја Доловића, заменика председника општине Лучани, да ли ко од ловаца има храбрости да сними мобилним телефоном блиски сусрет са медведом или вуком?

– Како да сними, они да му позирају па да направи слику? Сваки човек у том часу има преча посла.

Одмакли су и дан и прича, разишла се магла изнад Чемерног, Дупца Лука, Осонице. Планином, пре првих снегова, и даље крстари највеће стадо овог дела Србије које држи и води Љубивоје Милинковић из Горњег Дупца. Сам живи и брине о 200 оваца и морао је ономад да иде на Јелицу, да би прикупио сена за зиму, пошто је година овде била безводна. Заувар је, зато, сваки дан испаше макар и на оскудној трави, али се пастир жали:

– Остану сат или два на испаши и одмах саме крећу кући, беже у тор. Осећају опасност у близини, природа има своја правила – вели Милинковић за наш лист.

У старој Србији, људи, медведи и вуци засад се не замерају, а штету бележи свако на свој рабош. На суседној Голији, летос, на преслави код Милоја Стеванића, домаћин је беседио:

– Нема триста метара изнад куће одакле вучем дрва. Једаред изађе мечка преда ме, гледа ме. Гледам и ја њу и ништа не велим. И оде, склони се.

Ту, у засеоку Брестовац, стасао је и његови син Срећко, који никад неће заборавити свој први сусрет с вуком:

– Био сам четврти разред основне кад сам, кроз зимски непут, пешачио сам, у Ћиримане, у школу. Изађе вук преда ме. Није ме се уплашио, али нисам ни ја њега. Погледали смо се и онда је он отишао са пртине у шуму. Али ми и помогао да се разумем у живот, да засвагда утувим како од страха вајде нема.


Коментари2
fcb83
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr.Sreten Bozic -Wongar
U Australiji stada ovaca imaju po i po jednu Juzno - Americku lamu koja pase i zivi sa stadom ovaca. Lutajuci psi, dingovi i jakali beze od lame. Ako ih oseti bluzu lama ih napada - zdrobi svojim kopitama. Lame imaju dragoceno runo ,mnogo skuplje nego ovcija vuna. Mogu da nose tovar i sedlo.
Драган Пик-лoн
Видимо да у Чемерном(природном резервату) има само 4 вука.То је мало на хиљаду срна и безброј зечева.Чак шта више то је мало и за шест медведа.Јер вукови не једу мед и не пасу траву!Њих је мало због безброј илегалних ловаца.Који по инерцији и балканском схватању природе, прво упуцају вука из страха (јер су већина црвенкапице).Тако убијају највашнију карику у природном ланцу и равнотежу у резервату.Убити једног вука је сразмерно убити пар хиљада зечева и фазана.Зато су се ,вукови слободњаци,досетили јер им нема слободе у овом ловачком рају.Беже из њега као сељак из бечког хотела.Лове овце и јагањце у слободној зони!Решење је у томе да новокомпонованим ловцима држава не да дозволу ѕа лов, ако немају диплому о завршеном курсу,о елементарном знању биологије,екологије и наравно(такође забашурено питање)познавању оружја и успешно руковање са њим-стрељаштво.То је та превентива која ће гарантовати- да не упуца комшију,уместо медведа!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља