среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:59
РАЗ­ГО­ВОР НЕ­ДЕ­ЉЕ: ЗО­РАН СТАН­КО­ВИЋ, пред­сед­ник Ко­ор­ди­на­ци­о­ног те­ла за Пре­ше­во, Бу­ја­но­вац и Ме­две­ђу

Ско­ро по­ло­ви­на гра­ђа­на ми­сли да је Пре­ше­во на Ко­со­ву

За­што Спе­ци­јал­ни суд за зло­чи­не ОВК не су­ди за уби­ства срп­ских вој­ни­ка и по­ли­ца­ја­ца, јер ис­па­да да су они ле­ги­тим­на ме­та за све ко­ји хо­ће да на­пра­ве сво­ју др­жа­ву
Аутор: Миленко Пешићсубота, 18.11.2017. у 22:00
Зоран Станковић (Фо­то Дра­го­слав Жар­ко­вић)

Про­сла­ва ал­бан­ског пра­зни­ка Дан за­ста­ве па­да усред пред­из­бор­не кам­па­ње за ло­кал­не из­бо­ре у Пре­ше­ву, али Зо­ран Стан­ко­вић, пред­сед­ник Ко­ор­ди­на­ци­о­ног цен­тра за југ Ср­би­је, не оче­ку­је ни­ка­кве про­во­ка­ци­је или ин­ци­ден­те. Ка­ко ка­же у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку”, за пет го­ди­на, ко­ли­ко је на че­лу овог вла­ди­ног те­ла за оп­шти­не Пре­ше­во, Бу­ја­но­вац и Ме­две­ђу, на овом про­сто­ру ни­је би­ло ме­ђу­на­ци­о­нал­них су­ко­ба или без­бед­но­сних ри­зи­ка ко­ји угро­жа­ва­ју др­жа­ву Ср­би­ју.

„Ка­да сам по­ста­вљен за пред­сед­ни­ка Ко­ор­ди­на­ци­о­ног те­ла, за тај Дан за­ста­ве 28. но­вем­бра је у Пре­ше­ву ми­мо за­ко­на по­ста­вљен спо­ме­ник па­лим бор­ци­ма осло­бо­ди­лач­ке вој­ске ПБМ-а, а сле­де­ће го­ди­не смо има­ли про­блем с уџ­бе­ни­ци­ма. У по­след­ње две го­ди­не на овим про­сла­ва­ма ви­ше ни­је би­ло екс­це­са и за­па­љи­ве ре­то­ри­ке”, ка­же Стан­ко­вић.

Ме­ђу­тим, Ал­бан­ци тај пра­зник још увек про­сла­вља­ју с др­жав­ним за­ста­ва­ма Ал­ба­ни­је, што наш за­кон не до­пу­шта?

За­ла­же­мо се да Ал­бан­ци као на­ци­о­нал­на ма­њи­на иза­бе­ру свој грб и за­ста­ву, у скла­ду са стан­дар­ди­ма ко­ји ва­же у ме­ђу­на­род­ној за­јед­ни­ци и она се у не­ким де­та­љи­ма мо­ра раз­ли­ко­ва­ти од сим­бо­ла др­жа­ве ма­ти­це. Ка­да смо раз­го­ва­ра­ли о то­ме, не­ки од нај­гла­сни­јих по­ли­тич­ких пред­став­ни­ка Ал­ба­на­ца су ре­кли да има­ју сво­ју за­ста­ву Ал­ба­ни­је ко­ју ко­ри­сте 50 го­ди­на. Ми смо их пи­та­ли на ко­ју ми­сле, ону из вре­ме­на Ен­ве­ра Хо­џе или ову но­ву. Као ре­ше­ње овог про­бле­ма, пред­ло­жи­ће­мо да им екс­пер­ти за ме­ђу­на­род­но пра­во из Ти­ра­не, или не­ке дру­ге зе­мље, об­ја­сне ка­ко по ме­ђу­на­род­ним кон­вен­ци­ја­ма тре­ба да из­гле­да­ју њи­хо­ви сим­бо­ли.

Шта оче­ку­је­те од из­бо­ра у Пре­ше­ву 24. де­цем­бра?

Ко­ор­ди­на­ци­о­но те­ло се не ме­ша у из­бор­ни про­цес. Оно што оче­ку­је­мо је­сте да се на осно­ву же­ље и гла­со­ва гра­ђа­на фор­ми­ра но­ва ло­кал­на власт. Два­де­сет да­на по­што фор­ми­ра­ју скуп­шти­ну оп­шти­не ми ће­мо до­ћи и пи­та­ти шта им тре­ба. А то ће ве­ро­ват­но би­ти и у вре­ме вре­ме ка­да се утвр­ђу­је рас­по­де­ла бу­џе­та Ко­ор­ди­на­ци­о­ног те­ла за ове три оп­шти­не у сле­де­ћој го­ди­ни.

У Пре­ше­ву има око 4.000 Ср­ба, а не­ма­ју ни­јед­ног од­бор­ни­ка у скуп­шти­ни оп­шти­не. Хо­ће ли се та си­ту­а­ци­ја про­ме­ни­ти по­сле ових из­бо­ра?

Срп­ске пар­ти­је не­ма­ју од­бор­ни­ке јер су иза­шли на две одво­је­не ли­сте. Ако се и ово­га пу­та то по­но­ви, те­шко да ће ући у ло­кал­ну скуп­шти­ну. Ми­слим да је њи­хов за­да­так да на­сту­пе сви за­јед­но, ка­ко би су­тра у СО Пре­ше­ву има­ли сво­је пред­став­ни­ке.

Да ли се на пред­сто­је­ћим из­бо­ри­ма у Пре­ше­ву мо­же до­го­ди­ти слич­на си­ту­а­ци­ја као 2016, ка­да су Ал­бан­ци у ве­ли­ком бро­ју с Ко­со­ва кре­ну­ли на гла­са­ње у Ме­две­ђу?

Ми­ни­стар Бран­ко Ру­жић је из­ја­вио да су би­рач­ки спи­ско­ви ажу­ри­ра­ни и да ни­је мо­гу­ћа ни­ка­ква ма­ни­пу­ла­ци­ја због елек­трон­ске об­ра­де по­да­та­ка и ја му ве­ру­јем. У Ме­две­ђи жи­ви 7.000 ста­нов­ни­ка, а од то­га око 500 Ал­ба­на­ца. Та­да је на дан гла­са­ња 2016. са КиМ на ад­ми­ни­стра­тив­ну ли­ни­ју ауто­бу­си­ма сти­гло из­ме­ђу хи­ља­ду или две љу­ди ко­ји има­ју би­рач­ко пра­во у Ме­две­ђи. Они ни­су мо­гли да пре­ђу на пре­ла­зу Му­ти­во­де, јер је пао си­стем. Ни­је мо­гао да об­ра­ди то­ли­ки број ула­за­ка за крат­ко вре­ме. По­је­ди­ни Ал­бан­ци су се вра­ти­ли, не­ки су оста­ли да че­ка­ју. Огла­си­ла се и ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца по­во­дом то­га, а то се све де­си­ло јер је пао елек­трон­ски си­стем.

Ли­де­ри ал­бан­ских пар­ти­ја тра­же да се об­но­ви раз­го­вор с Вла­дом о пла­ну у се­дам та­ча­ка ко­ји је пре­ки­нут пре че­ти­ри го­ди­не због за­ко­на о мре­жи су­до­ва?

До­бро је што са­да Ша­ип Кам­бе­ри пред­ла­же да се раз­го­во­ри на­ста­ве јер су их они пре­ки­ну­ли, о че­му по­сто­ји обим­на до­ку­мен­та­ци­ја, иако им је та­да­шњи др­жав­ни се­кре­тар у Ми­ни­стар­ству прав­де Не­ђо Јо­ва­но­вић ре­као да ће се по­сле го­ди­на ана­ли­зи­ра­ти но­ва мре­жа су­до­ва и да ако под­не­су зах­тев за из­ме­ну за­ко­на, по­сто­ји мо­гућ­ност да до­би­ју на­кнад­но суд у Пре­ше­ву. Мно­ге оп­шти­не у Ср­би­ји су у том на­кнад­ном по­ступ­ку, из­ме­на­ма за­ко­на ус­пе­ле да до­би­ју оде­ље­ња су­до­ва у њи­хо­вим ме­сти­ма. Они то ни­су учи­ни­ли, јер су пре­ки­ну­ли раз­го­во­ре. Тај план у се­дам та­ча­ка би мо­гли да у пот­пу­но­сти ре­а­ли­зу­је­мо за две го­ди­не. А он пред­ви­ђа пот­пу­ну ин­те­гра­ци­ју ал­бан­ске ма­њи­не у др­жав­не ин­сти­ту­ци­је, еко­ном­ски опо­ра­вак тих оп­шти­на, слу­жбе­ну упо­тре­бу је­зи­ка, де­цен­тра­ли­за­ци­ју у пра­во­су­ђу, обра­зо­ва­ње, здрав­стве­ну и со­ци­јал­ну за­шти­ту, али и ја­ча­ње без­бед­но­сти. За­то ми пред­ла­же­мо Вла­ди да пре­ми­јер­ка, или пред­сед­ник Ср­би­је, по­зо­ве све по­ли­тич­ке ли­де­ре Ал­ба­на­ца на раз­го­вор.

Упр­кос кри­ти­ка­ма по­је­ди­них ал­бан­ских ли­де­ра да је др­жа­ва ма­ло ура­ди­ла за раз­вој ју­га Ср­би­је, пре­ко Ко­ор­ди­на­ци­о­ног те­ло су ве­ли­ка сред­ства уло­же­на у ове три оп­шти­не?

Од 2001. го­ди­не по ра­зним осно­ва­ма пре­ко Ко­ор­ди­на­ци­о­ног те­ла је у ове три оп­шти­не уло­же­но око 6,5 ми­ли­јар­ди ди­на­ра по ра­зним осно­ва­ма и око 35 ми­ли­о­на евра стра­них до­на­ци­ја. Осим то­га, да­та су и бес­по­врат­на сред­ства за ма­ла и сред­ња пред­у­зе­ћа у из­но­су око 40 ми­ли­о­на ди­на­ра и у по­след­њих пет го­ди­на на осно­ву тих ула­га­ња 270 љу­ди до­би­ло по­сао.

Ко­ли­ки је бу­џет Ко­ор­ди­на­ци­о­ног те­ла?

Око 380 ми­ли­о­на ди­на­ра и утро­шак је око 95 од­сто. Пре­ма по­да­ци­ма за про­шлу го­ди­ну, Пре­ше­во је до­би­ло око 107 ми­ли­о­на, Бу­ја­но­вац 117 и Ме­две­ђа око 36,5 ми­ли­о­на ди­на­ра. Оп­шти­не на осно­ву сво­јих пла­но­ва, ко­је утвр­ђу­ју ло­кал­не скуп­шти­не, од­ре­ђу­је где ће тај но­вац би­ти утро­шен и он углав­ном иде у ин­фра­струк­тур­не објек­те.

Осим то­га, сти­пен­ди­ра­те и уче­ни­ке из ових оп­шти­на?

У овој го­ди­ни до­де­ли­ли смо 320 сти­пен­ди­ја ко­је не до­би­ја­ју са­мо Ал­бан­ци, већ сви ко­ји кон­ку­ри­шу, а жи­ве у те три оп­шти­не и она из­но­си 6.000 ди­на­ра по сред­њо­школ­цу. Та­ко­ђе, сти­пен­ди­ра­мо и 29 сту­де­на­та из Бу­ја­нов­ца и Пре­ше­ва на Но­во­сад­ском уни­вер­зи­те­ту. Већ има­мо ака­дем­ске гра­ђа­не ко­ји су за­вр­ши­ли фа­кул­те­те с ве­о­ма ви­со­ким про­се­ком. Но­ви Сад је иза­бран јер је то мул­ти­ет­нич­ка сре­ди­на и Ал­бан­ци­ма је лак­ше да се при­ла­го­де. Ина­че, та сти­пен­ди­ја ни­је ма­ла и из­но­си око 400 евра по сту­ден­ту.

Ве­ли­ка не­за­по­сле­ност је ипак нај­ве­ћи про­блем ове три оп­шти­не на ју­гу Ср­би­је?

Еко­но­ми­ја је глав­ни про­блем и ако же­ли­мо да још ви­ше ста­би­ли­зу­је­мо при­ли­ке на том про­сто­ру, би­ло би до­бро да на­пра­ви­мо по јед­ну фа­бри­ку у Пре­ше­ву, Бу­ја­нов­цу и Ме­две­ђи ко­ја би за­по­шља­ва­ла по 2.000 рад­ни­ка та­ко за­јед­но ра­де Ср­би, Ал­бан­ци, Ро­ми и сви ко­ји жи­ве у ти­ма оп­шти­на­ма. У Бу­ја­нов­цу је ра­ди­ла фа­бри­ка „Сим­пен” за про­из­вод­њу по­ли­у­ре­тан­ске пе­не за ду­ше­ке, ко­ја је за­по­шља­ва­ла сто­ти­нак рад­ни­ка. Др­жа­ва је би­ла вла­сник 31 од­сто ка­пи­та­ла, али она је због не­ких не­ре­ше­них уну­тра­шњих про­бле­ма са „Сим­пом” пре­ста­ла да ра­ди. А мо­гли су да по­ста­ну глав­ни из­во­зни­ци, јер је слич­на фа­бри­ка из­го­ре­ла у Ма­ке­до­ни­ји. У ме­ђу­вре­ме­ну је отво­ре­на при­ват­на фа­бри­ка у Вој­во­ди­ни и рад­ни­ци ко­ји су ра­ди­ли у „Сим­пе­ну” оти­шли су да та­мо ра­де и то за до­бру пла­ту. У Бу­ја­нов­цу има­мо „Гу­мо­пла­сти­ку”, чи­ји су по­го­ни ру­и­ни­ра­ни, али има иде­ја да се та­мо не­што ура­ди. Али не мо­же­мо пра­ви­ти еко­ном­ске пла­но­ве ако се љу­ди исе­ља­ва­ју с тог под­руч­ја, па да их по­сле вра­ћа­мо.

 У по­след­ње вре­ме, осим из­ра­за „пре­шев­ска до­ли­на”, све се ви­ше ко­ри­сти и тер­мин „ис­точ­но Ко­со­во”?

На­жа­лост, све га ви­ше ко­ри­сте чак и не­ки у Бе­о­гра­ду, ко­ји не зна­ју ге­о­гра­фи­ју. Шта да вам ка­жем ка­да 40 од­сто гра­ђа­на Ср­би­је ми­сли да су Пре­ше­во, Бу­ја­но­вац и Ме­две­ђа на те­ри­то­ри­ји АП Ко­со­во. Та­ко да ми и да­нас до­би­ја­мо до­пи­се не­ких по­је­ди­на­ца и ин­сти­ту­ци­ја, ко­ји нам се обра­ћа­ју као да се те оп­шти­не на­ла­зе на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. А Пре­ше­во и Ме­две­ђа су у Пчињ­ском окру­гу, а Ме­две­ђа у Ја­бла­нич­ком.

Ра­ди­ли сте на мно­гим слу­ча­је­ви­ма ве­шта­че­ња  рат­них зло­чи­на. Да ли оче­ку­је­те да ће вас по­зва­ти да све­до­чи­те и Спе­ци­јал­ни суд за зло­чи­не ОВК-а?

Ко­ли­ко сам упо­знат, тај суд не­ће да су­ди за уби­ства по­ли­ца­ја­ца и вој­ни­ка, већ са­мо ци­вил­них ли­ца. На­ша др­жа­ва тре­ба да по­ста­ви пи­та­ње овом су­ду за­што се не су­ди и за зло­чи­не над вој­ни­ци­ма и по­ли­цај­ци­ма. Та­ко ис­па­да по­сле свих су­ко­ба на про­сто­ру бив­ше Ју­го­сла­ви­је да су по­ли­цај­ци и вој­ни­ци ле­ги­тим­на ме­та и да мо­гу да их уби­ја­ју сви ко­ји хо­ће да на­пра­ве сво­ју др­жа­ву.

 

Сто­јим иза све­га што сам на­пи­сао о уби­ству Је­ле­не Мар­ја­но­вић

О слу­ча­ју уби­ства пе­ва­чи­це Је­ле­не Мар­ја­но­вић тим­ски смо ура­ди­ли су­пер­ве­шта­че­ње, али по за­ко­ну не­мам пра­ва да о то­ме го­во­рим. Али, ка­да бу­де диг­ну­та оп­ту­жни­ца у јед­ном јав­ном су­ђе­њу, спре­ман сам да све об­ја­сним – ка­же Стан­ко­вић.

– Не­ко­ли­ко ме­се­ци смо на осно­ву об­дук­ци­о­ног за­пи­сни­ка и дру­гих ве­шта­че­ња ра­ди­ли ту сло­же­ну екс­пер­ти­зу. Ова уби­је­на мла­да же­на за­слу­жу­је да се от­кри­је ко је из­вр­шио тај зло­чин. Али, ме­ни је не­ве­ро­ват­на ме­диј­ска про­мо­ци­ја не­ких љу­ди по­во­дом тог слу­ча­ја, ко­ји сво­јим тврд­ња­ма уно­се са­мо ве­ли­ко уз­не­ми­ре­ње јав­но­сти. Сто­јим иза све­га што сам на­пи­сао у тој екс­пер­ти­зи и ка­да поч­не су­ђе­ње сви ће мо­ћи да ме он­да пи­та­ју.

 

Одо­бре­но 86 уџ­бе­ни­ка на ал­бан­ском је­зи­ку

До­сад је 86 уџ­бе­ни­ка на ал­бан­ском је­зи­ку одо­бре­но у на­ста­ви. На­ци­о­нал­ни са­вет Ал­ба­на­ца је с ми­ни­стром про­све­те про­шле го­ди­не пот­пи­сао уго­вор за још 35 уџ­бе­ни­ка из Ал­ба­ни­је и осам ко­ји се од­но­се са­мо на на­ци­о­нал­ну кул­ту­ру и вред­но­сти Ал­ба­на­ца. Али ни­су пред­ло­жи­ли пре­во­ди­о­це. На­ма чак ни­је био про­блем да то бу­ду пре­во­ди­о­ци и с Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. На по­чет­ку ове школ­ске го­ди­не по­но­во смо тра­жи­ли од НСА да од­ре­ди пре­во­ди­о­це. Ако не бу­ду то ура­ди­ли они, он­да ће­мо мо­ра­ти ми, ка­ко би се ре­а­ли­зо­ва­ло оно што је већ пот­пи­са­но – об­ја­шња­ва Стан­ко­вић.


Коментари34
341d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сале Земунац
Има ли државе на свету где се у државним школама учи из уџбеника који су из друге државе, сем ако се ради о страном језику? Да ли ми имамо способне преводиоце који ће превести важеће уџбенике на језике мањина? Има ли државе која даје енормна права националној мањини која игнорише исту ту државу? Гледајући податке из пописа становништва 2011 године у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи је занемарљив број Албанаца. По којем критеријуму онда они учествују у толиком броју у политичком животу локалних заједница? Многа су питања на која би требало да одговоре државни органи и да једном за увек поставе државу на праве ноге, а не да се пропусти, као што су ови, правдају европским нормама. У тој Европи свега овога нема. У државним школама се учи на званичном језику државе и сви држављани, а поготово они који претендују на држављанство морају знати званични језик државе. Права националних мањина се поштују док нису у колизији са интересима државе. Додуше ми немамо утврђене основне националне интересе.
slavko
U Hrvatskoj ima poprilično škola u kojima nastava ide na srpskom jeziku a piše se ćirilicom.
Препоручујем 0
Gavrilovic Slavisa
Nesto mi uzgleda prevelik broj od 80 i kusur udzbenika iz Albanije Da li Albanci uopste uce po nasem skolskom programu. Bas bih volio da mi neko ko je informisan kaze koliko udzbenika ima u Albaniji na srpskom jeziku za Srbe koji zive u Albaniji.
Odisej
Moram da Vas razocaram,g Gavrilovicu: u Albaniji nema ni jedne jedine skole,ni osnovne,niti srednje, na srpskom jeziku!Tako da u toj zemlji nema niti jednog jedinog udzbenika na srpskom jeziku!(Toliko.A,nas donedavni predsednik Vlade,i sadasnji predsednik Drzave (Vucic) dva puta je bio u poseti Albaniji,a nijedanput nije nasao za shodno ni da pita za Srbe,a kamo,li,da poradi nesto na poboljsanju njihovih nepostojecih osnovnih ljudskih prava - za razliku od albanskih zvanicnika (predsednik Vlade Edi Rama,pa i sam predsednik Drzave) koji kadgod dodju u Srbiju obavezno i detaljno idu u Predevo,Bujanovac i drugde,uzduz i popreko u tim njihovim obitavalistima na Jugu Srbije,uz veliku buku i halabuku,uz razgovore,mitinge,svecane ruckove,isticanje,tom prilikom,samo albanskih zastava,i uz pevanje samo albanske humne,i,uz urucivanje nasim vlastima zahteva i nota o jos vecem poboljsanju i povecanju njihovih prava.Oni i bez najave nasim vlastima,kadgod im se prohte,posecuju Jug Srbije!)
Препоручујем 3
Savan
@dragan..,recite mo a tko će biti kriv ako se ostvari vas scenarij.,pa mi Srbi sto smo kratke pameti,loši patriote i ravnodušni prema svemu sto je nacionalni interes.
Драган Пик-лoн
Косово и Метохија не може да се "изгуби" али може да се окупира.Ову паролу понавља већина Срба.Мислећи ваљда на историјско понављање отимања Ким-је од Матице.Но превидели су најважнију чињеницу а то је да је све мање Срба у срцу Србије!Шта нам значи КиМ-ја на папиру по божјим и земаљским законима када нестане и последњи Србин?Титова политика са Косова се сада успешно сели и у Прешево.За један век,што брзо пролети,стићи ће до Суботице.Мађари ће онда учврстити ову танку жицу са новим кинеским зидом!А ми ћемо слати коментаре Политици из целог света као и Аљаске и Сахаре.Док ће она постојати само виртуелно,са редакцијом у Бриселу или Силицијској долини.напомињем овде да није проблем у наталитету јер Срби су бројнији од Шиптара.Проблем је што је америчка Империја директни наследник Султана Мурата(османлијског царства).То им је припомого берлински зид,својим падом.Он је пао пре времена,између осталог што је Тито опростио немцима ратну оштету за черечење Србије!Да ли ми довољно бранимо КиМ???
Александар Поповић
Цењени др Станковић, хвала Богу, није у праву. Знају наши грађани где су и Бујановац, Прешево и Медвеђа, а кривица је наших власти што г л а с н о и јасно не кажу да то н и ј е већински део оних који Србију не прознају за своју државу, него Албанију. Ми смо за Гиниса: на нашој територији, локални политичари славе искључиво уз албанске заставе! И не сносе никакве последице. Време је да се попише локално становништво, да се потврди да није реч ни о каквок “албанској прешевској долини”. Или ћемо се олако одрећи и тог дела своје територије и предати српски живаљ на милост и немилост Тачију и Харадинају?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља