субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:46

„Са­у­диј­ски та­лац” сти­гао у Фран­цу­ску

Ли­бан­ски пре­ми­јер у остав­ци Са­ад Ха­ри­ри пр­ви се пут по­ка­зао на сло­бо­ди от­ка­ко је под­нео остав­ку из са­у­диј­ске пре­сто­ни­це
Аутор: Владимир Вукасовићсубота, 18.11.2017. у 22:00
Ха­ри­ри и Ема­ну­ел Ма­крон пред Је­ли­сеј­ском па­ла­том (Фо­то Рој­терс/Б. Те­си­је)

Док са­у­диј­ски двор збра­ја де­се­ти­не ми­ли­јар­ди до­ла­ра ко­је би мо­гао до­би­ти на­год­ба­ма са прин­че­ви­ма и би­зни­сме­ни­ма утам­ни­че­ним на­кон не­дав­не чист­ке, је­дан од укло­ње­них зва­нич­ни­ка за ко­јег се сум­ња­ло да је та­ко­ђе у са­у­диј­ском при­тво­ру – ма­да је реч о пре­ми­је­ру дру­ге др­жа­ве, Са­а­ду Ха­ри­ри­ју из Ли­ба­на – сти­гао је ју­че у Фран­цу­ску са су­пру­гом и си­ном. Био је то пр­ви пут да се Ха­ри­ри по­ка­зао на сло­бо­ди от­ка­ко је из пре­сто­ни­це Са­у­диј­ске Ара­би­је из­не­над­но под­нео остав­ку, твр­де­ћи да му ра­де о гла­ви и да су и ње­го­ва зе­мља и цео ре­ги­он у опа­сно­сти због то­га што им се у по­сло­ве ме­ша­ју са­у­диј­ски ар­хи­не­при­ја­тељ Иран, ли­бан­ска ми­ли­ци­ја Хе­збо­лах и оста­ле па­ра­вој­не гру­пе бли­ске вла­сти­ма у Те­хе­ра­ну.

Ха­ри­ри и чла­но­ви ње­го­ви по­ро­ди­це са­ста­ли су се са Ема­ну­е­лом Ма­кро­ном, пред­сед­ни­ком Фран­цу­ске, ко­ја се и без при­је­ма ли­бан­ског пре­ми­је­ра у остав­ци ду­бо­ко упле­ла у раз­ми­ри­це из­ме­ђу Са­у­ди­ја­ца и Ира­на­ца. Слич­но Ха­ри­ри­ју, и фран­цу­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Жан Ив ле Дри­јан иза­брао је Ри­јад, глав­ни град Са­у­диј­ске Ара­би­је, да из ње­га у че­твр­так не­го­ду­је због „хе­ге­мо­ни­стич­ких ис­ку­ше­ња” Ира­на. Из Те­хе­ра­на су од­мах по­ру­чи­ли Ма­кро­ну да би он тре­ба­ло да се др­жи по­да­ље од ту­ђих по­сло­ва.

Ам­би­ци­о­зни Ма­крон је, ме­ђу­тим, у сво­ју спољ­но­по­ли­тич­ку аген­ду, већ пре­тр­па­ну пла­но­ви­ма о об­но­ви не­ка­да­шњег ути­ца­ја Па­ри­за, оче­вид­но увр­стио и на­ме­ру да по­сре­ду­је у кри­зи ко­ја се у Ли­ба­ну, бив­шој фран­цу­ској ко­ло­ни­ји, отво­ри­ла на­кон Ха­ри­ри­је­ве остав­ке. Та је кри­за рас­пи­ри­ла и бо­ја­зан од мо­гућ­но­сти, сре­ћом још да­ле­ке, да из­би­је ору­жа­ни су­коб у ко­ји би се, у нај­го­рем слу­ча­ју, уме­шао и Изра­ел, чи­ја је вој­ска са про­и­ран­ским Хе­збо­ла­хом по­след­њи пут ра­то­ва­ла пре 11 го­ди­на.

Не­и­ме­но­ва­ни фран­цу­ски ди­пло­ма­та је за Рој­терс ре­као да ће Ма­крон са Ха­ри­ри­јем раз­го­ва­ра­ти о то­ме ка­ко спре­чи­ти еска­ла­ци­ју кри­зе. Ха­ри­ри је из Па­ри­за по­звао ли­бан­ског пред­сед­ни­ка Ми­ше­ла Ауна, ко­ји има по­др­шку Хе­збо­ла­ха и Ира­на, и са­оп­штио му, пре­но­си „Ха­рец”, да ће се у зе­мљу на­по­кон вра­ти­ти у сре­ду ка­ко би уче­ство­вао на про­сла­ви на­ци­о­нал­ног Да­на не­за­ви­сно­сти. Го­то­во иро­нич­но, по­што му је Хе­збо­лах ра­ни­је за­ме­рио да је остав­ку под­нео јер ни­ка­кву лич­ну не­за­ви­сност не­ма, већ су га на то при­ну­ди­ли они чи­ји је та­лац, Са­у­диј­ци и њи­хов принц пре­сто­ло­на­след­ник Му­ха­мед бин Сал­ман, ко­ји за­о­штра­ва од­но­се са Ира­ном на свим фрон­то­ви­ма.

Уз по­др­шку Са­у­ди­ја­ца Ха­ри­ри је и до­шао на ме­сто пре­ми­је­ра Ли­ба­на, чи­ја се власт фор­ми­ра у де­ли­кат­ној рав­но­те­жи мо­ћи из­ме­ђу ло­кал­них су­ни­та, ши­и­та и хри­шћа­на, као и не­фор­мал­них за­ступ­ни­ка Ри­ја­да и Те­хе­ра­на. Зах­тев прин­ца Му­ха­ме­да да од­сту­пи са по­ло­жа­ја Ха­ри­ри ни­је мо­гао од­би­ти бу­ду­ћи да је ње­го­ва по­слов­на им­пе­ри­ја у Са­у­диј­ској Ара­би­ји, где су не­по­сред­но пре не­го што је до­пу­то­вао у Ри­јад у при­твор због на­вод­не ко­руп­ци­је ба­че­не де­се­ти­не углед­них лич­но­сти. Они су, због сво­је фи­нан­сиј­ске мо­ћи, вла­сни­штва над ме­ди­ји­ма и кон­тро­ле над на­ци­о­нал­ном гар­дом, мо­гли за­ко­чи­ти успон пре­сто­ло­на­след­ни­ка ка ап­со­лут­ној вла­сти у зе­мљи чи­ји је двор до­сад та­ко­ђе де­лом по­чи­вао на кон­сен­зу­су нај­ја­чих фи­гу­ра из вла­дар­ске по­ро­ди­це.

Осло­бо­див­ши се ну­жде да са њи­ма ба­лан­си­ра ин­те­ре­се и по­гле­де, принц Му­ха­мед се ба­цио на рас­ту­ра­ње крх­ке рав­но­те­же у Ли­ба­ну. Али, та­мо про­тив се­бе има и Иран и Хе­збо­лах. А ни Изра­ел ни­је ну­жно рас­по­ло­жен да му по­мог­не у про­ду­бљи­ва­њу кри­зе у Ли­ба­ну, су­де­ћи по по­след­њим из­ја­ва изра­ел­ског ше­фа ге­не­рал­шта­ба ге­не­ра­ла Га­ди­ја Ај­зен­ко­та.

Он је­сте, што је без пре­се­да­на, дао ин­тер­вју за је­дан са­у­диј­ски ме­диј, „Елаф”, по­твр­ђу­ју­ћи збли­жа­ва­ње по ан­ти­и­ран­ској ли­ни­ји ових две­ју др­жа­ва, ко­је не­ма­ју ди­пло­мат­ске од­но­се, и та­ко што је по­но­вио да је Тел Авив спре­ман на раз­ме­ну оба­ве­штај­них по­да­та­ка са Ри­ја­дом и оста­лим „уме­ре­ним арап­ским зе­мља­ма” ка­ко би се ста­ло на пут иран­ској „де­ста­би­ли­за­ци­ји ре­ги­о­на”, пре­нео је „Ха­рец”. Ма­да Изра­ел упо­зо­ра­ва да не­ће до­зво­ли­ти Хе­збо­ла­ху и дру­гим про­и­ран­ским па­ра­вој­ска­ма да се и пре­ко Си­ри­је, где ра­ту­ју уз Ба­ша­ра ел Аса­да, спу­сте до ње­го­ве гра­ни­це, ге­не­рал Ај­зен­кот је ипак на­по­ме­нуо да ње­го­ва ар­ми­ја не­ће би­ти та ко­ја ће пр­ва уда­ри­ти на Хе­збо­лах у Ли­ба­ну. До­дао је, до­ду­ше, да ло­кал­на ко­шка­ња мо­гу во­ди­ти „ши­ро­ком стра­те­шком кон­флик­ту”.

На опрез је са­у­диј­ског пре­сто­ло­на­след­ни­ка опо­ме­ну­ла и из­ја­ва не­мач­ког ше­фа ди­пло­ма­ти­је Зиг­ма­ра Га­бри­је­ла, ко­ји је на­кон са­стан­ка са ли­бан­ским ко­ле­гом Ге­бра­ном Ба­си­лом ка­зао да „Евро­па не мо­же то­ле­ри­са­ти аван­ту­ри­зам ко­ји се та­мо (у Ли­ба­ну) ши­ри”, ја­вља Рој­терс. Прем­да Га­бри­јел ни­је из­ри­чи­то про­звао њих, Са­у­диј­ци су ју­че у знак про­те­ста по­зва­ли свог ам­ба­са­до­ра у Не­мач­кој да се вра­ти у до­мо­ви­ну на кон­сул­та­ци­је.

Ако ни­шта дру­го, прин­цу Му­ха­ме­ду се, пре­ма из­во­ри­ма аген­ци­је Блум­берг, сме­ши и до сто ми­ли­јар­ди до­ла­ра од на­год­би са ухап­ше­ним моћ­ни­ци­ма из Са­у­диј­ске Ара­би­је. То ће по­мо­ћи мно­ге прин­че­ве пла­но­ве, па и оне за ре­фор­му по­љу­ља­не при­вре­де, ко­ји тек тре­ба да до­ка­жу сво­ју из­во­дљи­вост. Без то­га, ни спољ­но­по­ли­тич­ка сна­га Ку­ће Са­у­да не­ће на­ра­сти ко­ли­ко се то­ме принц на­да.


Коментари1
f3a11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Adzic
De Gol se prevrce u grobu gledajuci kako je Francuska postala Americka kolonija koja ponizno izvrsava naloge Washington-a

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља