петак, 15.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27

Важно је да се хода – водоравно или усправно

У шумама око Суботице 19. новембра биће одржана јесења шетња у коју ће искусни водич Зоран Вукманов повести неколико десетина суграђана
Аутор: Александра Исаковсубота, 18.11.2017. у 22:00
Искусни водич Зоран Вукманов у шетњу ће повести неколико десетина суграђана (Фото приватна архива)

Суботица – Зоран Вукманов препешачио је више од 10.000 километара. У ствари, толико је забележио пре четири године док је водио прецизну евиденцију, а од тада је ту математику препустио апликацијама на свом мобилном телефону. Сваког месеца пређе око 120 километара, а годину завршава са пређених 1.200 до 1.500 километара. Његове ноге навикле су на радост кретања и каже постаје немиран уколико пред њим није неки од пешачких викенда, било да хода водоравно, равницом или „усправно” планином.

Интерактивна мапа Србије на којој може да означи планине и брда на која се попео показује да је „штиглирао” готово 80 одсто врхова, а циљ је да се попне на сва. Учествовао је или као водич предводио између 500 и 600 пешачких тура проводећи небројене сате у покрету и природи. 

Као и сви Суботичани који седну на бицикл и пре него што проходају и Зоран Вукманов је прво хтео да двоточкашем обиђе Југославију. Успело му је, готово у последњем тренутку 1989. године, са 22 године, да прокрстари Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину, прича Вукманов за „Политику”. Спремао се да крене за Амстердам, али околности су се промениле. Као утеху, друштво га је 1993. године повело на Фрушкогорски маратон. „Био сам потпуно одушевљен тим изазовом”. Након тога, 13 пута је препешачио Фрушкогорски маратон од 82 километра, али тек 2003. године активно се укључује у Железнички планинарски клуб „Спартак” и започиње своје пешачке туре. Често га прати и супруга Дијана и синови Владан, Страхиња и Тадија.

„Моја процена је да се пешачењем сматра тура од бар 12 километара у ритму од четири километра на сат. Све испод тога је шетања”, каже Вукманов. Ипак, своја строга мерила не примењује увек. Готово сваке седмице за викенд одвија се „Шетња здравља” која окупља више десетина Суботичана, свих животних доби и кондиције, али углавном су ту они који су превалили педесету. Пешачи се десетак километара по рубу града оивиченог шумама. За оне амбициозне постоји и дужа рута, и Вукманов нам објашњава да је пре четири године уз помоћ „Војводинашума”, као и „Палић Лудаша” и њихових сарадника Сандре Чокић Рeх и Ота Секереша трасирана стаза од 32 километра од Келебије, до Макове Седмице, одатле до Радановачке шуме и до центра Палића. Дуж стазе дрвећа су маркирана жутим кругом у чијем је центру зелено срце, а на раскрсницама су постављени путокази. Ове недеље, 19. новембра одржава се последња овогодишња пешачка тура суботичком пешчаром и имају већ 13 кандидата који су у три годишња доба испешачила руту од 32 километра, и још им недостаје ова јесења за мали пешачки „грен слем”. Они који се уморе, пешачење могу да прекину на местима где се стаза среће са аутобуским окретницама.

Ма колико да воли Суботицу и њену околину, и поносан је кад долазе рекреативци из других градова да би пешачили шумом и пешчаром на северу Србије, не одбија један позив за планинарско пешачење. „Ми из равнице увек чезнемо за оним што немамо у свом окружењу, а то су, наравно, планине. Мој колега из Краљева каже када види да је облачно, он само настави да спава, јер планина је свакако ту. Нама и полазак захтева припреме јер прво треба да се превеземо стотинама километара да би стигли у подножје неке узвисине.”

Пешачење планином подразумева кретање стазом, без употребе руку и помоћних средстава, а иако се то чини лагодним, Вукманов каже да ниједну планину не треба потценити, и зато од пешачења одустаје када постоји и најмања дилема о безбедности. На овакве туре треба ићи, каже, тек када се савлада и стекне кондиција на нашим равничарским пешачењима. За сваког коме уобичајени животни ритам тело пуни адреналином, вишесатно пешачење је диван вид опуштања које у комбинацији са физичком активношћу доноси и психички мир и опуштање. Недавно је и сам померио своје менталне и физичке границе када је у Мађарској поред Балатона у једној тури препешачио 105 километара.

Планинарски клуб у Суботици има око 400 чланова, половина су средњошколци, а педесетак чланова је изузетно активно. Уопштено, Суботичани не пешаче довољно, оцењује Вукманов, али последњих година њихове акције су све масовније. За дан пешачења имали су готово 300 учесника, а све масовнија је и њихова тренинг тура посвећена Михајлу Кампошу, преминулом члану. „Можемо доста да научимо од Мађарске где су стазе за пешачење део државне инфраструктуре, као путеви, те су боље уређене и одржаване. У поређењу са тим ми као скроман планинарски клуб сами не можемо много да урадимо”, каже Вукманов.


Коментари6
4e416
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Shole
Odličan vodič i organizator, čast da sam deo ove ekipe!
Dušica Zrnić
Sa Zoranom uvek trba ići jer je vodič koji zna da izabere lepe staze obeležene a nekad i neobeležena i bez obzira na to uvek si sa njim siguran i zadovoljan. Vodič za primer mnogima.
ljubica drca
Naš Zoran je vodič kakvog malo ima u Srbiji i to je postigao samo svojom upornošću i ljubavlju prema ovom sportu i ljudima oko njega.Tekst je odličan ali fali još malo epiteta.Pozdrav
Irma Marković
Ponosna sam što sam član ovog kluba! Sa rezervom nas prihvataju na teže izazove planinarenja..." oni planinari iz ravnice". Još sam ponosnija što sam imala prilike da se uverim da smo vrlo često mnogo spremniji od planinara kojima je ona mnogo dostupnija. Hvala prirodi što nas prima k sebi i hvala svim planinarima na dobroj energiji.
Dejan
Kod mene u istočnoj Srbiji treba da ima više od 700 planinskih vrhova preko 500mnv. Tako da verujem da cela naša zemlja ima i do 3000 vrhova. Ko uspe da dosegne 30% svaka mu čast.
Zoran
Govori se o najvišim vrhovima planina prema dostupnim podacima
Препоручујем 7

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља