уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

​Живот виђен као уметност

Сећање на Косту Богдановића, вајара, историчара уметности, професора, приређено је у Галерији 212, а у плану су изложбе посвећене дизајну и примењеној уметности
Аутор: Биљана Лијескићнедеља, 19.11.2017. у 22:00
Вајар Коста Богдановић (Фото лична архива)

Очувати сећање на уметника могуће је само ако његово дело живи изложено оку посматрача. Управо се тиме бави Марко Богдановић, историчар уметности и син великог вајара Косте Богдановића (1930–2012), приредивши изложбу „Скулптуре и рељефи”, у част свог оца, која ће трајати до 28. новембра у Галерији 212, у Београду. У том правцу је одјекнула и најава градске власти да ће скулптура „Трипод“ Косте Богдановића ускоро бити реализована на кружном току код Богословије. Обојено у препознатљиву ултрамарин боју и ово дело подсећаће нас на великог вајара.

Познато је да је Коста Богдановић много радио и урадио током свог живота, али је мало оних који знају да се стицајем околности као дванаестогодишњак нашао у партизанима, за време Другог светског рата.

По образовању је прво био биолог, да би потом завршио историју уметности у Београду и усавршио уметничку праксу у атељеу Светозара Стојановића. Реализовао је око хиљаду дела, омиљени материјал у ком је стварао било је дрво, а на основу тема преузетих из историје уметности својим циклусима је давао називе „Византеме”, „Форма исламика”, „Форма јапаника” или „Форма архитектоника”. Написао 12 књига из области теорије уметности. Уз то је био и кустос и директор Музеја савремене уметности у Београду. Све ове ситнице, које стварно чине живот, испричао је у разговору за „Политику” Марко Богдановић присећајући се славног оца, а потом прешао на актуелности:

– Изложбом у Галерији 212, са кустоскињом Јеленом Гајић, намеравам да прикажем пет деценија стваралаштва и развоја Косте Богдановића, од 1960. до 2012. године. И да покажем различите циклусе као што су „Капије”, „Византеме”, „Полиперспективе”, „Окамењене сенке”. Изложено је око тридесетак радова, рељефа. И три скулптуре: две су из 1961. године, у техници дрво са апликацијама од метала, које нису дуго биле у јавности, а трећа је тајанствена, потиче из 1964. године и носи назив „Портрет М. Ф.” Не знам ко је М. Ф. Претпостављам да је то неко од пријатеља мог оца.

Разговарајући на тему очувања значајних дела Косте Богдановића, наш саговорник истиче да се он тиме бави на два начина. Прво, изградио је депо са одличним условима за чување Костиних скулптура, цртежа, слика, дизајнерских решења, којих има око осам стотина. Други начин је излагачка делатност. Иако уметник није водио евиденцију свега што је урадио, ни писао дневник, његов син сматра да је „Костина скулптура нераскидиво повезана са оним што је писао, његове идеје по којима је стварао се могу реконструисати кроз његов теоријски рад”.

– Планирам да приредим још две изложбе Косте Богдановића, једна ће бити посвећена његовом дизајну, омотима плоча и плаката. Све што је мој отац радио била је уметност и из тог виђења живота као уметности обликовао је и предмете за свакодневну употребу. И данас у кући имамо жарач за камин, којем је направио дршку од пиљевине и офарбао је у плаво и златно и тако створио малу скулптуру коју користимо. Томе ће бити посвећена друга изложба, примењеној уметности – истиче Марко Богдановић.

Детињство које је наш саговорник провео уз оца било је, како тврди, „невероватно, ван свих категорија. У дугим шетњама кроз Београд коментарисали смо архитектуру, упућивао ми је питања о одређеном стилу и карактеристикама зграда. Правио је играчке за мене, бродове, цртеже са мотивима средњег века. Његов циклус ’Форма архитектоника’ био је продукт наших прича”.

– Коста је био значајан као теоретичар, говорио је о стварима испред свог времена. Одрастао сам на томе. Имао је врло широко образовање и велико животно искуство и то је утицало на његову теорију. Волео је музику, филм, дизајн, био је инспирисан класичном музиком, а најомиљенији аутор му је био Моцарт. Могло би се рећи да сам одрастао у Музеју савремене уметности, где је он био кустос, потом директор и оснивач Центра за визуелну културу и информације. Сећам се његових предавања о Шумановићу и те атмосфере. Драго ми је што је МСУ поново отворен, Костина дела нису увршћена у ову, садашњу поставку, али ће верујем бити у будућности и то учињено – каже за крај син познатог вајара, историчар уметности, окренут у свом раду највише историји архитектуре.

„Трипод” Косте Богдановића

– Скулптура „Трипод” вајара Косте Богдановића постоји као макета, а биће изграђена на кружном току код Богословије и то захваљујући енергији Милутина Фолића, градског архитекте. Иницијатива је кренула и од вајара Мрђана Бајића, они су у заједничком разговору дошли до те идеје да дела која су прошла раније конкурсе сада буду изведена, уз помоћ НИС-а. „Трипод” ће бити висок осам и по метара и близу шест тона тежак, израђен ће бити од прохром челика, офарбан у Костину ултрамарин боју. Драго ми је што ће та скулптура, из циклуса „Форме архитектонике”, бити као капија на улазу у град, са те стране. И уз Богословију, коју је пројектовао Александар Дероко и која је пример модернистичке архитектуре тридесетих, уклапа се са низом асоцијација, повезаних баш са ултрамарином – каже Марко Богдановић, историчар уметности,

Ултрамарин

Уметник Коста Богдановић је у једном од својих некадашњих интервјуа објашњавао колорит који је радо користио:

– Ултрамарин је боја које нема у природи. Оно што мислимо да је плаво то је само ваздух… Ултрамарин је онај последњи тон према љубичастој, постоје четири фабричка ултрамарина, али ја не користим ни један, већ правим свој. Зашто? То је боја која сугерише дубину и њена симболика указује на идеју о спиритуалном, небеском и космичком. У сликарском ефекту она даје продужену дубину у односу на црну. Плава боја је бескрај и та метафора је нешто што не могу да достигнем, а хтео бих.


Коментари0
67fe6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља