понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54
ИСТОЧНА СТРАНА

Муке кијевских дипломата

Аутор: Слободан Самарџијанедеља, 19.11.2017. у 21:41
Украјински заробљеници у рукама сепаратиста у Донбасу (Фото: Ројтерс/А. Ермоченко)

Дипломате из Кијева као да су наумиле да отворе што више спољнополитичких фронтова. Како се испоставило, Москва није једина европска престоница са којом имају проблема. Неспоразуми се на неки чудан начин гомилају и у контактима са доказаним партнерима из Европске уније, пре свих Пољском, Мађарском, Румунијом, а однедавно и са Израелом и – Србијом. У суштини, није реч о драматичним разилажењима у гледању на данашњи распоред моћи у Европи или свету. Напротив, често је у питању недопустива неопрезност или исхитреност, сасвим довољна да се скрене пажња на судбину бивше совјетске републике.

Да ли то значи да Украјина нема јасну спољну политику или да потезе Кијева вуче неко ко за то није надлежан?

А можда је све узроковано и чињеницом да проблем целовитости друге по величини европске државе (због ситуације у Донбасу и руске анексије Крима), медијски, одлази у други план пред дешавањима у Сирији, „ратним играма” САД и Северне Кореје, незаустављивим нарастањем кинеске моћи…

Како је у недељнику „Руске вести” (Рига, Летонија) написао аналитичар Олег Пономарјов, чак и највернији европски пријатељи Украјине као да су се разочарали и почињу да се колебају: „Догађаји који су се одиграли на кијевским централном тргу Мајдан (велике демонстрације од 21. новембра 2013. до 22. фебруара 2014, окончане сменом са власти Виктора Јануковича), губитак десетина хиљада људских живота, потпуна пропаст економије, невиђени раст криминала и корупције повезаних са актуелним властима – немогуће је не приметити. Виде то и у Европској унији”, тврди аутор.

Посебно су погођени у Пољској. Наиме, следбеници председника Петра Порошенка су према западним суседима исказали посебно непоштовање величајући сараднике некадашње Украјинске устаничке армије (УПА), која је током Другог светског рата дејствовала у сарадњи са немачким нацистима. Понашање званичног Кијева Пољаци су схватили као директан удар на све жртве које је њихова земља поднела током великог сукоба, а поднела их је у милионским бројевима.

А ни комшије у Будимпешти, као ни онe у Букурешту, нису равнодушне. Тамошњи живаљ је разљутило укидање права етничким мањинама, дакле Мађарима и Румунима, да се школују на свом језику. Објашњења за овакав потез у најмању руку су несувисла. Мађарска је управо због оваквих потеза крајем октобра уложила вето на састанак НАТО–Украјина на нивоу министара иностраних послова планиран за децембар.

Власти у Кијеву су успеле да на себе навуку и негодовање Израела. Недипломатски алудирајући да је током израелско-арапског рата 1948. јеврејска држава силом себи припојила палестинске територије, као да су забили прст у око надлежнима у Тел Авиву. Према речима Алберта Фелдмана, директора израелског института за стратешка истраживања „Голда Меир”, његова земља и те како има о чему да прича са кијевским званичницима. Поготово када је реч о деловању раније поменуте УПА, чији припадници су починили невиђене злочине управо над украјинским и пољским Јеврејима.

„Мада притисак моје земље на Украјину није тако јасно изражено као онај из Варшаве, последице су приметно веће”, наглашава Фелдман.

Додајмо да је и Министарство иностраних послова Србије недавно опоменуло украјинског амбасадора у Београду Олександра Александровича.

После свега, ни апел Украјинаца да се на границу између Донбаса и остатка земље позову трупе НАТО не би ли силом угушиле самосталност побуњених Доњецке и Луганске републике не делује ван контекста. У САД су одмах искористили пружену им прилику и већ најавили спремност да у ове крајеве пошаљу чак 20.000 тешко наоружаних војника. Али, нико у Вашингтону и не помишља да поменуте снаге делују само у Донбасу. Напротив, циљ би им била – Русија.

Уосталом, недавно објављивање једне географске мапе у „Њујорк тајмсу”, а на којој је Крим већ обележен као део Руске Федерације, јасно казује да би америчка помоћ председнику Петру Порошенку била у сваком погледу специфична и строго наменска.


Коментари3
d4d92
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дарко Чварковић
Камо среће да се 2014. године догодила мирна подела последњег комунистичког сирочета у Европи, по угледу на разлаз или развод између Чешке и Словачке. На жалост, дешава се балкански или југословенски синдром , десетине хиљада жртава, милиони душа пате, исељавају се ...
Sasa Trajkovic
Ukrajina posle svega nije dobila ništa ali... je mnogo oizgubila recimo suverenitet pa i teritorijhalni integritet... Podpuno je zavisna od Zapada i političkiali i ekonomski. Zakone će joj donositi pro zapadne stranke na mig iz Brisela iz Vašington joj vodi spoljnu politiku a MMF ekonomiju.
Александар Ђорђевић
Украјина има своје државне интересе па би било логично да ради на њиховом остварењу и заштити. Притом штошта испада више на сопствену штету него на корист, баш као да ту постоји и нека друга логика. Биће да Украјина будно прати сваки миг Запада и игра улогу доброг детета, које спремно испуњава све жеље Запада, још пре него што се тамо изговоре. Додуше, то примерно дете је непослушно кад се ради о реформама, корупцији и национализму, али NOBODY IS PERFECT! Иначе, заробљеници приказани на фотографији, налазе се у рукама војске Народне републике Лугањск, што потврђује застава у позадини. Донбас је назив региона унутар којег две непризнате републике, Лугањск и Доњецк чине трећину територије.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља