петак, 15.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27

Суд у Сребреници: Деца у Коњевић Пољу имају право на босански језик

Деца у братуначкој месној заједници, која је у РС, имају право да свој језик називају „босанским” и да употребљавају латинично писмо
Аутор: Младен Кременовићнедеља, 19.11.2017. у 21:44
Зграда општине Сребреница (Фото: Танјуг/Е. Тахировић)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Основни суд у Сребреници донео је одлуку по којој деца у већински бошњачком месту Коњевић Поље, које је у Републици Српској, имају право на наставу на босанском језику и да им то мора бити омогућено.

Суд је одлучио да основци имају право да свој језик називају „босанским” и да се образују по уџбеницима на босанском језику те да га користе у процесу образовања у писаној и вербалној форми. Деца имају право и на употребу латиничног писма.

У обавези надлежних јесте да „елиминишу дискриминацију” и омогуће уџбенике на босанском језику и латиничном писму, са садржајем који ће очувати њихов културни и национални идентитет, језик и вероисповест.

Док такви уџбеници не буду спремни, потребно је омогућити коришћење званичних уџбеника на босанском језику из наставног плана и програма Тузланског кантона, Федерације БиХ.

Мањи је то део вишегодишње језичке и националне проблематике у оквиру које деца и родитељи бошњачке националности у РС инсистирају на праву на босански језик, чије је изучавање, како су то тврдили надлежни у РС и досад било омогућено за око 2.100 основаца у двадесет и једној школи у РС, то јест где год су за то испуњени услови везани за предвиђену бројност деце која то право захтевају. Али, ђацима је на крају школске године у сведочанства уписиван – језик бошњачког народа.

Власти су такве поступке, између осталог, оправдавали уставним одредбама, тврдећи да је основцима омогућено да користе уџбенике и изучавају наставу по федералном плану и програму, те да језик називају како желе, али да изглед сведочанстава мора да буде у складу са законима и уставним одредбама које важе у РС. Надлежни у Бањалуци су раније уважавали то да Сребреница у томе, због осетљивости, буде изузетак па је тамо углавном и у сведочанства најчешће уписиван босански језик. Сребренички суд се у овом конкретном поступку ипак није директно бавио питањем термина који ће се уписивати у сведочанстава деци из Коњевић Поља.

Адвокат који је заступао децу и родитеље рекао је новинарима у Сарајеву да из пресуде произлази да деца из Коњевић Поља нису имала право на уџбенике на босанском језику, јер не постоје други уџбеници изузев оних на српском језику.

Донекле сличну одлуку донео је прошле године и Уставни суд БиХ који је оценио да бошњачки народ има право свој језик назвати како жели и да Устав БиХ нигде не прописује да се имена језика којим говоре конститутивни народи морају везати за име народа.

Одредбу Устава РС у којој се наводи „језик бошњачког народа” Уставни суд БиХ тада није оценио као неуставну иако је то затражено: „Оваква одредба не даје право јавним властима у РС да у конкретним случајевима одређују име језика којим говоре Бошњаци, супротно од њиховог уставног права да језик којим говоре назову именом којим желе. Име језика не може бити условљено ни лингвистичким правилима зато што је уставно право на име језика одвојено од садржаја језика и стандарда језика”.

Власти у РС су на политичком становишту да ниједан народ не може имати ексклузивно право на епитет „босански”, будући да за било коју одлуку која у себи садржи тај предзнак мора да постоји договор свих народа у БиХ. Из Бањалуке се најчешће позивају и на приметно гори положај српског народа и ученика у Федерацији БиХ, где по подацима органа БиХ, изузев Ливањског кантона, у преосталих девет кантона свега 49 српске деце изучава матерњи језик. Власти у РС су у тим инсистирањима неретко били склони ишчитавати и намеру асимилације кроз појам „босански”, а мишљења лингвиста из Србије и Српске иду у прилог њиховој аргументацији у погледу именовања језика: „Према творбеним правилима српског језика од ’српски народ’ изводи се еквивалентан назив ’српски језик’, од ’хрватски народ’ изводи се ’хрватски језик’, а од ’бошњачки народ могуће је једино извести бошњачки језик’, а никако ’босански језик’”.

Колико је све постало замршено, види се из појединих ставова бошњачких интелектуалаца који кажу да је немогуће да се једном народу намеће име језика, а посебно творбеним правилима другог језика.

Портал „Кликс” контактирао је родитеље деце из Коњевић Поља којима је таква одлука суда у Сребреници очекивана, али они страхују како би им проблем могле бити веће судске инстанце. Родитељи и деца су минулих година у појединим местима у РС бојкотовали наставу и одбијали преузети сведочанства јер је у њима писало језик бошњачког народа, уместо босански језик, како су захтевали.

Родитељи бошњачке деце обећали су из Сарајева да ће децу вратити у школске клупе одмах пошто у школи „Петар Кочић”, подручној братуначкој школи смештеној у Коњевић Пољу, буде уведен босански језик. Наиме, 120 деце већ око две године наставу похађа у оближњем едукативном центру у Новој Касаби, која је такође у Републици Српској, али по наставном плану сарајевског кантона. Адвокат родитеља који је водио овај четворогодишњи спор каже: „Деца имају право да се служе уџбеницима на матерњем језику, да у одређеној мери предавања буду на матерњем језику и да се у образовању равноправно користи латинично и ћирилично писмо”.


Коментари4
733c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Горан
Каква комедија од устава кад дозвољава да свако зове језик којим говори како му се прохте!? Замислите некога у Канади који француски или енглески језик зове канадски.Онда и земљу у којој живе треба да зову како хоће..и пасоше сами да штампају у разним форматима и бојама....Демократија на Балкану!
Aspalathost
Bez rječnika BOSANKO-SRPSKOG, odnosno SRPSKO-BOSANSKOG, jadna dječica NIŠTA neće razumjeti!! Aferim.
Jovan Milanovic
Kakve veze imaju skola i nacionalni identitet te veroispovest, posebno osnovna.
Jovan Milanovic
Kako ce udzbenik matematike pisan latinicom i na bosanskom ocuvati kulturni i nacionalni identitet i veroispovest...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља