понедељак, 25.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 20.11.2017. у 13:00 Дарко Пејовић
ПРЕДСТАВЉАМО: ИНСТИТУТ ЗА МОЛЕКУЛАРНУ ГЕНЕТИКУ И ГЕНЕТИЧКО ИНЖЕЊЕРСТВО

Од детектовања ГМО и утврђивања очинства, до пробиотика за животиње

Нови приступи у дијагностиковању и лечењу ретких и малигних болести, као и коришћење матичних ћелија у регенеративној медицини, само су неки од примењених резултата рада сарадника института
Осим студената, лабораторије института често посећују и ученици основних и средњих школа (Фото ИМГГИ)

Молекуларна биологија се сматра „најбрже растућом” научном граном савременог доба. Пресудно је утицала на спектакуларне продоре у медицини, фармацији, пољопривреди, екологији, заштити животне средине. На нашим просторима, зачета је 1972. оснивањем студијске групе Молекуларна биологија и физиологија на Природно-математичком факултету. Одатле је поникао велики број младих научника такозване Београдске школе, остварени су почетни резултати у клонирању гена, па је формирање специјализоване институције био логичан развојни корак.

Тако је 1986. основан Центар за генетичко инжењерство, данашњи Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИМГГИ). Рад 98 истраживача одвија се у шест лабораторија, у којима се проучава молекуларна генетика људи, биљака и микроорганизама.

Посебно је значајан рад Лабораторије за молекуларну медицину, која је репутацију стекла у области примене молекуларно-генетичких маркера у дијагностици, прогнози и праћењу свих типова леукемија. Почетна истраживања молекуларне основе наследних анемија и хематолошких малигнитета, временом су проширена на расветљавање молекуларне основе појединих ретких болести, развој регенеративне медицине применом матичних ћелија, као и развој персонализоване медицине, засноване на геному сваког пацијента понаособ, чиме се обезбеђује најефикаснија терапија.

Формирана је и биобанка, односно колекција узорака ткива пацијената оболелих од различитих болести. То је основни ресурс за биомедицинска истраживања од којих су нека већ примењена у пракси.

„Иновативност и трансфер знања је наша трајна стратегија”, истиче др Јелена Беговић, директорка ИМГГИ, додајући да је досад у институту реализовано двадесетак иновационих пројеката. Један од њих, пробиотик за животиње, ускоро ће се појавити на тржишту, а много се очекује и од рада на биопластици, потпуно разградивом полимерном материјалу, чије би коришћење значајно допринело очувању животне средине.

„Бавимо се науком која изискује велика улагања у савремену опрему. Зато се не ослањамо само на буџетска средства, већ се укључујемо и у међународне пројекте, сарађујемо с привредом и зарађујемо пружањем услуга, од детектовања ГМО у биљном материјалу и храни биљног порекла, до утврђивања очинства”, истиче директорка Беговић.

Сарадници института су ангажовани и као предавачи на предметима из области молекуларне биологије на факултетима и универзитетима у Србији, а скоро двеста дипломских, више од стотину магистарских и мастер радова и готово исто толико докторских дисертација су урађени у ИМГГИ.

С обзиром на све већу примену молекуларне биологије и молекуларне генетике у медицини, ветерини, стоматологији, фармацији, технологији, пољопривреди и индустрији хране, кадрови ИМГГИ организују теоријске и практичне курсеве за полазнике из више од педесет институција.

Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство учествује у свим манифестацијама чији је циљ популаризација науке, а има и сталну сарадњу с Истраживачком станицом Петница и Регионалним центром за таленте „Београд 2”. Сами су осмислили и спроводе акције попут Мала школа ДНКлогије, Школарац молекуларац, Дан матичних ћелија, Путујућа лабораторија, Недеља свести о мозгу...

„Срећни смо кад у нашим лабораторијама угостимо основце и средњошколце. Непосредан додир с научним истраживањима ће можда неке од њих надахнути да и сами крену тим путем. Трудимо се да им подстакнемо радозналост, да им развејемо подозривост и страх, што су нормалне реакције пред непознатим”, закључује др Јелена Беговић.

Коментари0
a2cf0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља