уторак, 26.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:59
ПРЕДСТАВЉАМО: ИНСТИТУТ ЗА МОЛЕКУЛАРНУ ГЕНЕТИКУ И ГЕНЕТИЧКО ИНЖЕЊЕРСТВО

Од детектовања ГМО и утврђивања очинства, до пробиотика за животиње

Нови приступи у дијагностиковању и лечењу ретких и малигних болести, као и коришћење матичних ћелија у регенеративној медицини, само су неки од примењених резултата рада сарадника института
Аутор: Дарко Пејовићпонедељак, 20.11.2017. у 13:00
Осим студената, лабораторије института често посећују и ученици основних и средњих школа (Фото ИМГГИ)

Молекуларна биологија се сматра „најбрже растућом” научном граном савременог доба. Пресудно је утицала на спектакуларне продоре у медицини, фармацији, пољопривреди, екологији, заштити животне средине. На нашим просторима, зачета је 1972. оснивањем студијске групе Молекуларна биологија и физиологија на Природно-математичком факултету. Одатле је поникао велики број младих научника такозване Београдске школе, остварени су почетни резултати у клонирању гена, па је формирање специјализоване институције био логичан развојни корак.

Тако је 1986. основан Центар за генетичко инжењерство, данашњи Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИМГГИ). Рад 98 истраживача одвија се у шест лабораторија, у којима се проучава молекуларна генетика људи, биљака и микроорганизама.

Посебно је значајан рад Лабораторије за молекуларну медицину, која је репутацију стекла у области примене молекуларно-генетичких маркера у дијагностици, прогнози и праћењу свих типова леукемија. Почетна истраживања молекуларне основе наследних анемија и хематолошких малигнитета, временом су проширена на расветљавање молекуларне основе појединих ретких болести, развој регенеративне медицине применом матичних ћелија, као и развој персонализоване медицине, засноване на геному сваког пацијента понаособ, чиме се обезбеђује најефикаснија терапија.

Формирана је и биобанка, односно колекција узорака ткива пацијената оболелих од различитих болести. То је основни ресурс за биомедицинска истраживања од којих су нека већ примењена у пракси.

„Иновативност и трансфер знања је наша трајна стратегија”, истиче др Јелена Беговић, директорка ИМГГИ, додајући да је досад у институту реализовано двадесетак иновационих пројеката. Један од њих, пробиотик за животиње, ускоро ће се појавити на тржишту, а много се очекује и од рада на биопластици, потпуно разградивом полимерном материјалу, чије би коришћење значајно допринело очувању животне средине.

„Бавимо се науком која изискује велика улагања у савремену опрему. Зато се не ослањамо само на буџетска средства, већ се укључујемо и у међународне пројекте, сарађујемо с привредом и зарађујемо пружањем услуга, од детектовања ГМО у биљном материјалу и храни биљног порекла, до утврђивања очинства”, истиче директорка Беговић.

Сарадници института су ангажовани и као предавачи на предметима из области молекуларне биологије на факултетима и универзитетима у Србији, а скоро двеста дипломских, више од стотину магистарских и мастер радова и готово исто толико докторских дисертација су урађени у ИМГГИ.

С обзиром на све већу примену молекуларне биологије и молекуларне генетике у медицини, ветерини, стоматологији, фармацији, технологији, пољопривреди и индустрији хране, кадрови ИМГГИ организују теоријске и практичне курсеве за полазнике из више од педесет институција.

Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство учествује у свим манифестацијама чији је циљ популаризација науке, а има и сталну сарадњу с Истраживачком станицом Петница и Регионалним центром за таленте „Београд 2”. Сами су осмислили и спроводе акције попут Мала школа ДНКлогије, Школарац молекуларац, Дан матичних ћелија, Путујућа лабораторија, Недеља свести о мозгу...

„Срећни смо кад у нашим лабораторијама угостимо основце и средњошколце. Непосредан додир с научним истраживањима ће можда неке од њих надахнути да и сами крену тим путем. Трудимо се да им подстакнемо радозналост, да им развејемо подозривост и страх, што су нормалне реакције пред непознатим”, закључује др Јелена Беговић.


Коментари0
4718b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља