среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Дуг подстанара одбијају газди од пензије

Власнике некретнина прописи обавезују да станарима обезбеде документацију за пријаву на адресу и уколико то не учине запрећена им је казна од 10 до 50 хиљада динара. Међутим, прописи их не штите кад им на врата закуцају извршитељи
Аутор: Ивана Албуновић / Јелица Антељуторак, 21.11.2017. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Наша читатељка из Крагујевца је 2013. године издала стан и дозволила станару да пријави пребивалиште на тој адреси. Убрзо је престао да плаћа рачуне за комуналије и то је, како каже, вешто крио од ње. Као и опомене пред утужење. Када је дуг нарастао, станар је са комуналним предузећем за обједињену наплату потписао уговор (уз свој матични број) о репрограму дуга, без њене сагласности и то на име власника стана.

Прошле године, када је станар већ напустио ово пребивалиште, ова Крагујевчанка затиче у поштанском сандучету писмо извршитеља, а убрзо у ПИО фонду сазнаје да је дуг о коме никада није била обавештена нарастао на 53 хиљаде динара и да је дато зелено светло да јој се овај износ одбија од пензије.

Ово је још један од примера реаговања на текст објављен у „Политици” о законском праву извршитеља да пописују имовину или наплаћују дуг од власника стана, а не од станара који је тај дуг направио. 

У Србији према незваничним подацима има око 260 хиљада грађана који издају своје некретнине. Закон их обавезује да станарима обезбеде документацију за пријаву на адресу и уколико то не учине запрећена је казна од 10 до 50 хиљада динара. Са друге стране их прописи не штите од несавесних станара чије дугове извршитељи на крају наплаћују од власника стана. Довољно је да је дужник пријављен на његовој адреси било као сродник или подстанар. Овакво право јавним извршитељима дају важећи прописи који подразумевају да имовина може да се плени и такозваном трећем лицу, потврђено нам је и у Комори извршитеља. 

Закон о извршењу је јасан – ако не буде задовољан одлуком извршитеља, може да поднесе приговор суду, покрене парнични поступак и накнадно доказује да је имовина његова а не дужникова. Међутим, најчешће се догађа да станари већ одавно не живе на адресама чији власници имају проблеме са заосталим дуговањима. Једини начин да спрече даље проблеме јесте да их одмах по напуштању некретнине одјаве са ове адресе, а то је, према искуствима наших читалаца, такође дуготрајна процедура. Према искуствима станодаваца лакше је пријавити него одјавити подстанара. На сајту Министарства унутрашњих послова ово питање није уврштено међу најчешће постављана, али према Закону о пребивалишту и боравишту грађана одјава је могућа на захтев суда, органа државне управе или другог правног или физичког лица које има оправдан правни интерес. Надлежни (полиција) у том случају ће проверити да ли особа станује на пријављеној адреси и ако утврди да је нема донеће решење којим се „пасивизира” адреса пребивалишта. Потом ће та особа у року од осам дана, од дана пријема решења, морати да се пријави на нову адресу. У супротном, такође му следује казна од 10 до 50 хиљада динара. 

Правници сматрају да је неприхватљиво да се зарад олакшавања поступања извршитеља ограничава право на имовину савесних грађана, који се на овај начин гурају у судске поступке како би заштитили своју имовину. Они сматрају да ће ово представљати актуелно питање пред Европским судом за људска права кад пристигну прве представке против Србије због оваквог закона. Јер тешко се може бранити став да је овакво законско решење усвојено због потенцијалних злоупотреба несавесних дужника. 

Они сматрају да постоје многа друга смислена решења, укључујући и лични банкрот, јер нико не може бити одговоран за туђи дуг, нити кажњен због тога што је са дужником ступио у неку врсту правног односа, попут закупа стана, заједничког домаћинства или на неки други начин. 

Како су за „Политику” недавно изјавили у Комори извршитеља, према Закону о извршењу и обезбеђењу јавни извршитељ пописује ствари које су у државини извршног дужника, као и ствари које су у својини извршног дужника. Они кажу да извршитељ пописује и ствари на које је треће лице ставило примедбу да на њима има неко право које спречава извршење. Пописаним стварима не може се располагати ни правно ни фактички. Истичу да власништво на кући или стану у којој се налазе покретне ствари није од значаја за спровођење на покретним стварима, јер непокретна имовина није предмет извршења.

– Треће лице које тврди да на пописаним стварима има неко право које спречава извршење може изјавити приговор којим захтева да се извршење прогласи недозвољеним на тим стварима. Уколико не буде задовољан правоснажном одлуком може да покрене парницу пред судом – наводе у Комори извршитеља.


Коментари16
1de85
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorica
Izvršitelji donose rešenja baš po tom sistemu da je u pitanju neko stariji, po mogućstvu polupismen, bez para za advokate i da je idealno blokirati mu penziju. Onda se taj isti preda, jeftinije mu je da plati po nalogu izvršitelja nego da vodi stogodišnju parnicu. Znamo ko je podoban da bude izvršitelj, i kako su izabrani, na ovaj način pune državnu kasu, a svoju nagradu za izvršenje dele sa onima koji su ih izabrali.
Nenad
A kako vlasnik stana da dokaže da su to njegove stvari? Ko od nas čuva račune duže od jedne ili dve godine? Većina nemamo račune za neke stvari kupljene pre više godina. I tu nastaje problem nemogućnosti dokazivanja vlasništva nad stvarima!!!
Никола Пазић
Очекивана последица, законе пишу неписмени, не постоји усаглашавање закона, и на крају имамо епилог опут овога. Пензионерка може тужити државу за ово, довољан доказ је уговор са подстанаром, да је у том периоду он корисник стана и готово. То што држава нема други начин да наплати дуговање људи без некретнина, никако нема везе са власником некретнина, и законски је то неодрживо. Само још једна злоупотреба институције приватних извршитеља.
Jovanka Voždovčanka
Ako vlasnik i zakupac stana potpišu ugovor u kome su, taksativno, pobrojane sve vlasnikove pokretne stvari u stanu, ne bi trebalo da bude ovakvih problema.
Слобода и Правда
@Jovanka. Опери то суђе у судопери!Немој да причаш о стварима које не знаш! Није Политикин сајт вождовачка пијаца! Амен!
Препоручујем 3
podstanarluk izlazi iz prakse, svi će morati kupiti stanove
Kod nas gazde naplaćuju u sklopu zakupnine i sve troškove, infostan, struju, telefon...i on to plaća. Ako trošiš više, moraš da doplatiš razliku ili letiš napolje. Nema problema oko dugovanja infostnu, struju.... A šta je sa kreditima od banke koji podignu zakupci za ličnu potrošnju? I za to plene imovinu gazde?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља