петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:45
ЦЕНЕ СЕ НЕ СМАЊУЈУ ИАКО ДИНАР ЈАЧА

Евро пада, марже скачу

Ниједна институција нема конкретне податке о томе колике су разлике између продајних и набавних цена у Србији
Аутор: Аница Телесковићуторак, 21.11.2017. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Сваки потрошач у Србији зна да цене расту кад евро ојача и за извођење таквог закључка није неопходно шире знање из области макроекономије. Динар је, међутим, од почетка године, закључно са октобром, у односу на евро ојачао за 3,5 одсто.

Зашто ово слабљење евра није било праћено и падом цена? Одговор на ово питање дала је гувернерка Јоргованка Табаковић на представљању најновијег извештаја о инфлацији. Говорећи о томе како је садашњи курс од око 118 динара за евро одраз политичке и економске стабилности у Србији, гувернерка се осврнула и на кретање цена.

– Иза овог курса стоје реална кретања у која многи не желе да поверују. Али, ипак, поверују сваки пут када треба да плате рату кредита. И жао ми је што не могу ту исту веру, да је динар ојачао, да виде и у ценама. И то сразмерно јачању националне валуте – изјавила је Табаковићева и додала да су узрок томе велике трговачке марже.

Гувернерка је истакла да је у периоду од 1950. до 1980. године раст маржи у свету стагнирао и износио је око 20 процената, да би од 1980. до 2014. раст маржи најјачих трговинских кућа и компанија достигао 67 одсто.

То није само светска пракса и у томе треба тражити разлог зашто се цене производа не смањују иако динар јача, истакла је гувернерка. Додала је да Народна банка Србије (НБС) управо спроводи истраживање о томе колике су марже у нашој земљи, али више детаља о томе није изнела.

Конкретне податке о томе колико износе марже у Србији нисмо добили ни у централној банци. За „Политику” су појаснили да истраживања о маржама НБС ради за своје интерне потребе, али да ти подаци нису сами себи циљ, већ су део ширих анализа које су у опису посла централне банке. Због тога појединачне податке о томе колико износе марже у Србији НБС не објављује. Ако НБС има податке о маржама, то значи да гувернерка не прича напамет кад каже да су оне у нашој земљи високе, иако трговци то последњих дана демантују.

Проблем је, међутим, што у последњих неколико година није урађена ниједна анализа о томе колико износе марже у Србији. Комисија за заштиту конкуренције неколико пута се бавила тим питањем, обично приликом неких преузимања на тржишту малопродаје, као када је „Делез” 2011. године купио „Макси”. Али, те податке није јавно објавила. Како су тада објашњавали у комисији, трговци су им информације достављали за потребе анализе, а не да би их неко јавно објавио. Међутим, иста комисија је крајем 2006. године, у оквиру поступка који је водила против „Делте” Мирослава Мишковића, у својим решењима јавно објављивала податке о томе колико износе марже у којој трговини у Србији. У том тренутку марже на шећер кретале су се од 2,52 до 14,81 одсто и биле су најниже у „Меркатору”, а највеће у тадашњем „Це маркету”.

И Институт економских наука такође је, 2011. године, радио анализу тржишта малопродаје и није имао право да податке о маржама објави.

Због тога се сваки пут кад се у јавности поведе прича о томе износе паушалне оцене колико оне износе. И док стручњаци „испаљују” проценте који иду и до 400 одсто, трговци се бране како су марже у нашој земљи ниске. Најниже су, кажу незванично, на основне животне намирнице (хлеб и млеко) и крећу се до два одсто, док се на осталу прехрамбену и непрехрамбену робу утростручују.

Зоран Богетић, професор Економског факултета, каже да прича о формирању цена у нашој земљи није тако једноставна као што се на први поглед чини.

– Без неке озбиљније анализе структуре цена не може се тек тако кривица свалити на трговце, јер у формирању цена учествује читав ланац. Трговина је тамбура у коју се најлакше удара и то је већ одавно постала пракса политичара у Србији – закључује Богетић.

Курс ипак утиче на цене

Иван Николић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), истиче да јачање динара ипак утиче на цене.

– То се најјасније види на ценама нафте и нафтних деривата. На светском тржишту у последњих неколико недеља цене нафте су порасле 14 одсто, док је на међугодишњем нивоу тај раст 40 одсто. Да није било ефекта курса, односно да динар није скакао, та малопродајна цена била би неупоредиво виша – каже Николић и додаје да је на овај начин то поскупљење ублажено.

Ранијих година, кад је Србија имала и двоцифрену стопу инфлације, обично је раст курса био окидач за раст цена.

– Цене енергената обично су прве давале такт за раст инфлације, јер је њихов удео у формирању укупног индекса малопродајних цена. Та спирала је радила тако што прво динар крене да слаби, на то се надовезује гориво, некад и цене електричне енергије и онда се то преноси на храну – подсећа Николић.

Он додаје да ове године, без обзира на то што је производња кукуруза опала за 30 одсто, та сировина није за толико поскупела. Већи је ефекат те увезене цене кукуруза, која се није битније променила него кретања на домаћем тржишту, закључује Николић.

Статистика: Храна је појефтинила

Међугодишња инфлација у октобру износила је 2,8 одсто, показују подаци званичне статистике. У односу на претходни месец, поскупели су одећа и обућа (2,5 одсто), стан, вода, електрична енергија, гас и друга горива (0,8 одсто) и здравство (0,6 одсто). Раст цена забележен је и у групама намештај, покућство и текуће одржавање стана (0,4 одсто), транспорт (0,2 одсто) и рекреација и култура (0,1 одсто). Према подацима званичне статистике, појефтиниле су комуникације (0,9 одсто), образовање (0,2 одсто), храна и безалкохолна пића (0,1 одсто).


Коментари13
5df1b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pat
Nije bila na svakom predavanju, na pivatnom Fakultetu, verovatno je imala druga vaznija zaduzenja...
vlada
Nece narod da kupuje jeftinu robu !
Rade
Gospodjo Tabaković, ili se pravite ludom, ili neke stvari vam nisu jasne, kad je u pitanju domaće tržište. Ovde cene skaču i kad "pada" i kad raste evro, zato što kalkulaciju prave u evrima, a ponašaju se prema vrednosti dinara. U prvom slučaju to pravdaju vrednošću evra, a u drugom, vrednošću dinara. I u jednom i drugom nezakonito profitiraju. Problem je dakle u državi koja ne drži konce u svojim rukama. Na primer, u Švajcarskoj se vrednost benzina na pumpama menja nedeljno, ako cene na svetskom tržiptu idu gore-dole. Naravno, idu i na gore i na dole. Ovde, na dole, nećemo videti skoro...
mita
ako su troškovi niži to bi ojacalo zaposljavanje ili povećalo plate, a ne povećalo marže. koga ona zamajava. svaki pametan čovek ulaze dalje u širenje posla, ako vidi da ima više zarade
Боривоје Банковић
Осим у неолибералној економији која једе своју и нашу будућност да би имала што већи профит сада и одмах. Улаже се што је мање могуће, ресурси се користе до максимума а фирма се продаје на најмањи знак пада профита.
Препоручујем 28
Jelisaveta
Ovo je dobro za uvoznike a lose za izvoznike.A sto se tice cena gde ste videli da neko smanji cene kad drzavna moneta revalvira tj. poraste.To je liberalno trziste i to niko ne moze da kontrolise.Veliki trgovinski lanci u Srbiji imaju malu konkurenciju, ako im dodje n.pr. Lidl ili Aldi sa jako niskim cenama, morace da snize svoje cene.
Боривоје Банковић
Имате већ сада у трговинским ланцима које сте споменули производе "јако ниске цене" који (не)квалитетом одговарају онима у "Лидлу" и "Алдију". Као рецимо "џемове" од желатинозне масе у којој пливају честице воћа које је на слици на амбалажи. Међутим, за квалитетну робу ћете платити пуну цену и у та два споменута ланца. "Када дође Лидл" је још једна у низу српских бајки. Нешто слично као "кад уђемо у ЕУ".
Препоручујем 25

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља