среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

„Панчевац” чека обнову

Код Панчевачког моста постављено анонимно упозорење: „Пажња! Обрушава се део конструкције…
Аутор: Д. Алексићуторак, 21.11.2017. у 20:22
Неопходни радови на великој дунавској ћуприји (Фото: Д. јевремовић)

Новогодишња расвета Београда и ове јесени покренула је бројне расправе, али без обзира на њих централне улице увелико празнично шљаште. Централна је и општина Палилула, али на Панчевачки мост који јој територијално припада новогодишња декорација није стављена. За разлику од остатка града, ових дана ова ћуприја је добила један узнемирујући „украс”. Суграђане су поред железничке станице код „Панчевца” дочекали заштитна трака и обавештење: „Пажња!!! Обрушава се део конструкције моста”. Београђанима који туда свакодневно пролазе није нимало пријатно, али овај анонимни вапај који упозорава на лоше стање врло оптерећеног престоничког моста надлежни и даље као да не чују.

А, „Панчевац” чија „кичма” свакодневно трпи терет бројних камиона, аутобуса, аутомобила, возова… већ годинама пропада чекајући да се надлежни договоре и нађу решење за обнову.

Житељи палилулских насеља, али и остали Београђани, бициклисти и возачи годинама уназад објављују слике са деловима овог моста на којима се јасно виде бројна оштећења и запуштеност. Бициклисти су још пре четири године овде качили транспарент апелујући да се што пре поправи тротоар. Пролетос су поново позвали надлежне да реагују подсетивши их на врло лоше стање стаза и ограда, на њихову запуштеност, на коров који избија из њих.

„Панчевац”, чији су делови у надлежности различитих градских и републичких институција и предузећа, по свему судећи, и даље није на њиховој листи приоритета. Једино је пре неколико дана, како преноси локални палилулски сајт „Лоби инфо”, градоначелник Синиша Мали најавио да ће град од републике тражити да се издвоји новац за његову обнову.

А пројекат за њу још пре десет година урадио је Саобраћајни институт ЦИП. Делимична реконструкција моста дугог 1.526 метара и била је започета, а онда су радови стали. Како су мост у међувремену додатно нагризле године, додатни терет и оштећења, питање је колико је постојећи пројекат обнове применљив и даље.

Главни узрочник пропадања моста, испоставило се, био је и остао пре свега новац који је требало обезбедити из неколико каса – покрајинске, београдске и панчевачке, некадашњег НИП-а и Дирекције за грађевинско земљиште. Процене од пре неколико година указивале су да је за детаљну реконструкцију потребно око 3,5 милијарде динара. Једино што се у међувремену променило јесу републичка, покрајинска и градске власти. Стари проблеми за „Панчевац” су остали.

Пре неколико година санирана главна челична конструкција

Градска Дирекција за грађевинско земљиште спровела је санацију моста од 2008. до 2010. године. Тада је санирана главна челична решеткаста конструкција испод коловозне плоче, замењени су и ојачани делови конструкције. Главни носачи су испескарени и офарбани целом дужином.

– Санација главних носача била је захтевна jeр су они кутијастог облика и малог пречника па је улазак и рад у њима био веома отежан. Санација је завршена према плану и мост од тада испуњава све прописане стандарде оптерећења, који су данас строжи него приликом његове изградње – уверавају у Дирекцији која је планирала и следећу фазу санације током које треба реконструисати саобраћајнице на самом мосту и приступне путеве.

– Наставак активности је одложен до завршетка Пупиновог моста, како би се избегли прекиди у саобраћају на Панчевачком. Пуштањем у функцију Пупиновог моста отвара се могућност да Дирекција приступи изради техничке документације на основу које би се могли изводити даљи радови на санацији Панчевачког моста – објашњавају у Дирекцији.

На месту предратног Моста краља Петра Другог

Првобитни мост са луковима на месту данашњег „Панчевца” подигнут је 1935. и назван је по краљу Петру Другом. Његову изградњу започеле су две немачке фирме из Берлина и Дортмунда, као део ратних репарација које је Немачка плаћала Србији после Првог светског рата. Тај мост отворио је принц Павле Карађорђевић. У априлу 1941. наша војска га је срушила како би успорила продирање окупатора. Немци су га обновили, али је опет оштећен 1944. у току ослобађања Београда. Реновиран мост у саобраћај је пуштен новембра 1946. Назван је Мост Црвене армије, али је за Београђане он увек био – Панчевачки. Последња велика обнова урађена је 1965. године. Панчевачки мост је једини мост на Дунаву у Србији који није срушен у току НАТО агресије 1999. године.


Коментари0
63737
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља