петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:28

У писму Шарчевићу остале критике

НСВО, КОНУС и САНУ, три наше водеће институције образовања и науке, и даље сматрају да су неопходне измене недавно усвојеног Закона о високом образовању или доношење новог
Аутор: Милица Димитријевићсреда, 22.11.2017. у 08:30
Де­јан По­по­вић (Фо­то лич­на ар­хи­ва) / Вла­ди­мир Бум­ба­ши­ре­вић (Фо­то Танјуг) / Вла­ди­мир Ко­стић (Фо­то Танјуг)

На­ци­о­нал­ни са­вет за ви­со­ко обра­зо­ва­ње (НСВО), Кон­фе­рен­ци­ја уни­вер­зи­те­та Ср­би­је (КО­НУС) и Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти (СА­НУ), три на­ше во­де­ће ин­сти­ту­ци­је обра­зо­ва­ња и на­у­ке, не од­у­ста­ју од свог ста­ва да су из­ме­не не­дав­но усво­је­ног За­ко­на о ви­со­ком обра­зо­ва­њу или до­но­ше­ње но­вог ак­та нео­п­ход­ни. Да је то та­ко, мо­же се за­кљу­чи­ти из пи­сма ко­је су пред­став­ни­ци НСВО, КО­НУС-а и СА­НУ ју­че упу­ти­ли Мла­де­ну Шар­че­ви­ћу, ми­ни­стру про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја, од­го­ва­ра­ју­ћи на ње­гов до­пис од про­шле не­де­ље.

Ми­ни­стар се ни­је сло­жио са њи­хо­вом тврд­њом да по­ме­ну­ти акт „сма­њу­је до­стиг­ну­те стан­дар­де ауто­но­ми­је уни­вер­зи­те­та и ака­дем­ских сло­бо­да, што је по­себ­но ви­дљи­во у пред­ви­ђе­ном на­чи­ну фор­ми­ра­ња На­ци­о­нал­ног са­ве­та за ви­со­ко обра­зо­ва­ње и дру­гих те­ла”, јер је у њи­ма, ис­так­ну­то је, знат­но сма­ње­но при­су­ство пред­став­ни­ка уни­вер­зи­те­та, а по­ве­ћа­но пред­став­ни­ка из­вр­шне вла­сти.

Проф др. Де­јан По­по­вић, пред­сед­ник НСВО, ака­де­мик Вла­ди­мир Бум­ба­ши­ре­вић, пред­сед­ник КО­НУС-а и рек­тор Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, и ака­де­мик Вла­ди­мир Ко­стић, пред­сед­ник СА­НУ, ис­ти­чу да њи­хо­ва ини­ци­ја­ти­ва, пот­кре­пље­на озбиљ­ним ар­гу­мен­ти­ма, да парт­нер­ски уче­ству­ју у пре­ва­зи­ла­же­њу на­ста­ле си­ту­а­ци­је ни­је ува­же­на и да, сто­га, сви­ма оста­је да се су­о­че са ефек­ти­ма при­ме­не но­вог за­ко­на. 

„Ваш од­го­вор по­ка­зу­је да не­ма спрем­но­сти да се при­хва­ти по­ну­ђе­на ру­ка са­рад­ње. По­зи­ва­ње на ве­ли­ки број уче­сни­ка у об­ли­ко­ва­њу на­цр­та за­ко­на за­о­би­ла­зи чи­ње­ни­цу да ни­су при­хва­ће­не су­ге­сти­је оних ин­сти­ту­ци­ја ко­је за­и­ста пред­ста­вља­ју ака­дем­ску за­јед­ни­цу и по­ка­зу­је да се не раз­у­ме су­шти­на вред­но­сног си­сте­ма на ко­јем та за­јед­ни­ца по­чи­ва. Ви­со­ко обра­зо­ва­ње и на­у­ка ни­су ’ти­пич­на’ јав­на слу­жба и баш за­то их Устав из­два­ја, га­ран­ту­ју­ћи им ауто­но­ми­ју”, ис­ти­чу у пи­сму По­по­вић, Бум­ба­ши­ре­вић и Ко­стић. 

Они до­да­ју да по­зи­ва­ње на „уоби­ча­је­ну пар­ла­мен­тар­ну прак­су” да би се об­ја­сни­ло ка­ко је до­шло до то­га да се у ко­нач­ном тек­сту За­ко­на на­ђу од­ред­бе ко­је до­дат­но де­гра­ди­ра­ју ауто­но­ми­ју уни­вер­зи­те­та, а ко­је ни­су по­сто­ја­ле у на­цр­ту, не мо­же би­ти оправ­да­ње. „Ле­ги­тим­но је пи­та­ње шта је Ми­ни­стар­ство ура­ди­ло да од­бра­ни вла­дин пред­лог за­ко­на од аманд­ма­на ко­ји­ма се ре­ду­ку­је ауто­но­ми­ја, јер се у за­ко­но­дав­ном по­ступ­ку мо­же и ус­кра­ти­ти са­гла­сност на не­ки од пред­ло­га на­род­них по­сла­ни­ка, уко­ли­ко пред­ла­гач по­сту­па у до­број ве­ри, убе­ђен у ис­прав­ност сво­јих ре­ше­ња”, ука­зу­је се у пи­сму. 

Пот­пи­сни­ци сма­тра­ју не­а­де­кват­ним Шар­че­ви­ће­во под­се­ћа­ње да је про­ве­ра­ма акре­ди­та­ци­ја ми­ни­стар­ство до­шло до са­зна­ња да по­сто­је уста­но­ве без аде­кват­них про­стор­них и ка­дров­ских усло­ва, јер до­зво­ле за рад да­је упра­во ми­ни­стар­ство, по при­ба­вље­ном из­ве­шта­ју о по­чет­ној акре­ди­та­ци­ји. Уз ува­жа­ва­ње ми­ни­стро­ве оце­не да ни­је при­хва­тљи­во да „ви­ше сто­ти­на про­фе­со­ра ра­ди у ви­ше уста­но­ва, ми­мо акре­ди­та­ци­о­не нор­ме”, По­по­вић, Бум­ба­ши­ре­вић и Ко­стић се пи­та­ју због че­га ни­је ура­ђе­на све­о­бу­хват­на ба­за на­став­ни­ка на срп­ским ви­со­ко­школ­ским уста­но­ва­ма (при­ват­ним и др­жав­ним), ко­ја би Про­свет­ној ин­спек­ци­ји ми­ни­стар­ства омо­гу­ћи­ла да то спре­чи. „Ака­дем­ска за­јед­ни­ца и ра­ни­је је би­ла из­ла­га­на ре­ше­њи­ма ко­ја су пред­ста­вља­ла пре­пре­ку раз­во­ју ауто­но­ми­је уни­вер­зи­те­та, па је успе­ва­ла да се одр­жи и из­бо­ри, уве­ре­ни смо да ће та­ко би­ти и са­да”, за­кљу­чу­је се у пи­сму. 

Под­се­ти­мо се, ака­дем­ска за­јед­ни­ца је при­мед­бе на пред­на­црт за­ко­на о ви­со­ком обра­зо­ва­њу из­не­ла још у ма­ју ове го­ди­не, то­ком јав­не рас­пра­ве, ка­да је оце­ње­но да би пред­ло­же­но ре­ше­ње мо­ра­ло да иде на по­прав­ку пре не­го што уђе у скуп­штин­ску про­це­ду­ру, док је у ју­лу На­ци­о­нал­ни са­вет за ви­со­ко обра­зо­ва­ње пи­сме­но ми­ни­стру Шар­че­ви­ћу упу­тио сво­је ми­шље­ње истим по­во­дом. Са­вет је та­да кон­ста­то­вао да ни­јед­на од 35 њи­хо­вих су­ге­сти­ја на на­црт по­ме­ну­тог ак­та, фор­му­ли­са­них упра­во то­ком јав­не рас­пра­ве, ни­је усво­је­на и да, сто­га, ни­је би­ло мо­гу­ће да­ти по­зи­тив­но ми­шље­ње на пред­ло­же­ни текст. 


Коментари11
ae4fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коста
Универзитет се неће одбранити оставкама и оштрим писмима, него само једним средством: ШТРАЈКОМ. Док на то универзитет не буде спреман, газиће га.
dr Dragana Jovović nauč.sar.
Ovi su hteli da izdiktiraju ceo Zakon, ali to nije bilo bas sasvim moguce... Omoguceno im je da ne idu u penziju odmah, jer je po starom Zakonu to bilo conditio sine qua non. I sad menjaj tek usvojen Zakon! Ma nemojte. Vidim da Kostic prima preko 10.000 evra mesečno iz raznih izvora, a polovinu od toga iz javnih prihoda. Neka demantuje ili neka podnese izveštaj Agenciji za borbu protiv korupcije. Najbolje da saopšti javnosti sve detalje svojih primanja. To je bitno zbog moralnog kredibiliteta.
Zdravko
Sad skoro je jedna nastavnica univerziteta postala državna funkcionerka i nastavila da obavlja svoj posao na fakultetu, što uključuje i napredovanje. Da li je to autonomija i čija je, univerziteta ili privilegovanih.
Uaaa
Uslovi za upis se ciklično menjaju, čas ovako čas onako. Broj upisanih odredjuje visinu uplata iz budžeta! Veza je jasna?
Auuu
Zakon o osn obrazovanju propisuje uslove za upis u sredne skole( mala matura) , a to bi trebalo da bude predmet zakonao srednjem obrazovanju. Zakon o srednjem odredjuje nacion. maturu kao prijemni ispit za fakultet, a to je: 1.pitanje koje se regulise zakonom o visokom obrazovanju i 2. Deo je autonomije univerziteta (pravo fakulteta da odredjuje uslove za upis ) i kao takvo garantovano je Ustavom Srbije. Dovoljno konkretno?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља