субота, 28.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:14

Просечни рок наплате и даље 140 дана

Проценат фирми које највише дугују за порезе, царине и акцизе смањио се са 20,8 одсто у 2016. на 11,3 одсто у 2017.
Аутор: А. Микавицасреда, 22.11.2017. у 22:00

Да је дуго чекање на наплату испоручене робе или услуге оно што највише мучи привреду, потврдило је и шесто истраживање „Мреже за пословну подршку” (БСН), спроведено у октобру и новембру 2017. године. Овогодишња анкета, у којој су испитана 424 привредна друштва и предузетника у 25 градова и општина Србије, показала је да нема побољшања рокова наплате и да се задуженост привредe и даље повећава.

Просечни рокови наплате потраживања „закуцани су” на 140 дана.

По Закону о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, рок за измирење рачуна између фирми не може бити дужи од 60 дана, а јавни сектор се обавезао да своје обавезе према привредним субјектима измирује до 45 дана.

Фирме обухваћене анкетом – 88 предузетника, 234 мала, 57 средњих и 45 великих предузећа, у просеку и даље чекају 139 дана да наплате своја потраживања. Притом се 7,6 одсто укупних потраживања у години уопште не наплати, јер су фирме којима је испоручен производ или извршена услуга блокиране или оду у стечај пре него што измире своје дугове.

Највеће продужење рокова плаћања забележено је у производњи прехрамбених производа, у којој је просек наплате увећан 23 дана. Гледано по привредним гранама и делатностима, просечни рокови наплате потраживања дати су у доњој табели.

Овогодишње истраживање „Мреже за пословну подршку” показало је да просечна задуженост фирми у Србији и даље расте.

У односу на 2016. годину, када је просечна задуженост анкетиране фирме била 196,5 одсто у односу на висину уписаног капитала, задуженост је наставила да расте и сада износи 202,7 процената. Ово значи да свака просечна фирма тренутно има два пута више дугова од укупних средстава с којима је почела свој рад. Овај податак још говори да је ризик од банкротства фирми које послују у Србији и даље екстремно висок, а у томе предњаче предузетници, микро и мала предузећа, указују из БСН.

У структури дуговања дошло је до одређених промена. Банке нису више те којима анкетиране фирме највише дугују. Прва на тој листи код 29,7 одсто анкетираних сада су дуговања за парафискалне намете. Дуговања према банкама за кредите и позајмице у овој години највише муче 28,4 одсто анкетираних. Следе дуговања према добављачима и пословним партнерима, која су прва на листи код 21,5 одсто анкетираних. Занимљиво је да су дуговања према држави за пореске намете, царине и акцизе, прва на листи само код 11,3 анкетирана. Преосталих 9,1 одсто испитаних мучила су нека друга дуговања или нису одговорили на ово питање.

Проценат фирми које највише дугују за порезе, царине и акцизе смањио се са 20,8 одсто у 2016. на 11,3 одсто у 2017. години, али се знатно повећао број фирми које дугују за парафискалне намете – повећање од 7,5 процената и добављачима – скок од 4,9 одсто. То значи, закључују менаџери и консултанти, који су годинама радили за различите пословне асоцијације у Србији, из „Мреже за пословну подршку”, да је држава ефикасније наплатила порезе, али се то прелило на плаћање многобројних парафискалних намета и на добављаче, што повећава губитке „реалног сектора”.


Коментари2
3a97c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
То је неликвидност и доказ да се унапред троши оно што није зарађено. Већина дуује једни другима и то значи да је све то већ потрошено неколико месеци унапред.
Sasa Trajkovic
To je začarani krug dugova gde svi svakome duguju... ali to nije samo u privredi svaka naša porodica živi da bi pokrila minus i odmah ušla u novi a jedina ponuda banaka su REFINANSIRANJE dugova gde se čak zarađuje na DUGU čoveka i privrede. Jedini koji profitiraju u tome su banke svojim kamatama na dug.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља