петак, 15.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27
23. ФАФ

Борба за филмске ауторе

Тема француско-српских филмских сусрета у оквиру Фестивала ауторског филма (ФАФ) је како да се редитељи, продуценти и дистрибутери организују у одбрани независног филма
Аутор: Ана Оташевићсреда, 22.11.2017. у 22:00
Ан-Ло­рен Ви­гу­ру и Фа­би­јен Ан­кло на прошлогодишњем ФАФ-у (Фото ФАФ)

Трећу годину заредом француска асоцијација за дифузију независног филма, Асид, долази на Фестивал ауторског филма (24. новембра до 2. децембра), где ће представити интегрални програм филмова које су приказали на овогодишњем филмском фестивалу у Кану.

Сарадња која је успостављена између најзначајнијег српског фестивала независног филма и ове асоцијације од великог је значаја за домаће ауторе, било да се ради о играној или документарној форми.

Реч је о једној од најважнијих француских асоцијација која већ 25 година гради мрежу солидарности са ауторима иза којих не стоји филмска индустрија и чија остварења тешко налазе пут до сала.

Настала је из гнева француских филмских стваралаца што у биоскопима има све мање места за ауторске филмове и жеље да ствари преузму у своје руке.

Бројни значајни француски редитељи добили су од тада шансу захваљујући Асиду, попут Лика Белвоа, чији је први филм дошао у сале захваљујући овој асоцијацији или Оливијеа Бабинеа, који је у њиховој организацији недавно боравио на турнеји по Србији где је у школама и биоскопским салама представљао свој филм „Свагер”.

Асид је временом стекао међународну репутацију и данас помаже промоцији младих аутора не само из Француске, већ и из света, у око 350 биоскопских сала са којима сарађују и на филмским фестивалима на којима су присутни, у Аргентини, Турској и однедавно у Србији.

До сарадње са српским ауторима дошло је захваљујући посвећености Ан-Лорен Вигуру, заменице директора Француског института у Србији, која је од промоције српског филма у Француској направила мисију.

Као што је често случај, личне везе су биле одлучујуће.

Познанство са Фабијен Анкло, некадашњом уредницом филмских програма у париским салама која је данас на челу асоцијације, дало је резултате. У оквиру програма канског фестивала, у коме асоцијација има своју селекцију филмова који траже дистрибутере – нека врста канског „оф” програма – осмишљен је прозор за српске филмове назван Асид трип. Фестивалска публика је тако први пут у оквиру њиховог програма могла да види и остварења младих српских аутора: два дугометражна и пет кратких филмова.

Када сам недавно обишла седиште асоцијације у десетом париском арондисману, Фабијен је са ентузијазмом причала о посети Београду и програму који припрема са колегама.

– Поред интегралног програма из наше селекције који је приказан у Кану говорићемо о мрежи независног филма, о томе како да се аутори, продуценти и дистрибутери организују како би се одбранило савремено филмско стваралаштво.

Француска је земља која највише од свих у Европи подржава ауторски филм – ова традиција опстаје захваљујући томе што држава препознаје значај савременог стваралаштва и спремна је да га подржи.

То је земља у којој је улагање у филм, у биоскопске сале и у филмско образовање један од темеља културне политике. Захваљујући јединственом моделу финансирања филмова од процента који се добија од сваке продате биоскопске карте, француска филмска продукција је најмоћнија у Европи. Али без дистрибуције филмова домаћих аутора у биоскопе читава конструкција би се обрушила. Од приближно 260 филмова који су сваке године продуцирани у Француској око 250 нађе пут до сала.

– Наш посао није само да доведемо филмове у сале, већ и да представимо ауторе публици, да су они физички присутни и да разговарају са публиком. То искуство ништа не може да замени – каже Фабијен Анкло.

Ово искуство жели да пренесе у Београду, у оквиру француско-српских сусрета који ће се одржати у време фестивала (од 27. до 29. новембра), у организацији Филмског центра Србије, Француског института у Србији и Фестивала ауторског филма.

– Више пута сам била у Београду, током фестивала сале су пуне, а ван фестивала се ништа не дешава. И овде је тенденција да се у биоскоп одлази да би се погледао неки амерички блокбастер. Искуство нам, међутим, говори да људи више него раније имају потребу да се окупе и разговарају, да су део колектива. У малим градовима су сале једино место које је отворено у вечерњим сатима – каже представница француске асоцијације.


Коментари0
1dfc9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља