среда, 20.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 22.11.2017. у 22:00 Јелена Попадић

Млади у Србији задовољни животом

Њих 38 одсто признаје да не воли школу, а већина разговара са мајком о проблемима, кажу резултати истраживања о здрављу деце, које је спровео Институт „Др Милан Јовановић Батут”
И на концертима у првим редовима (Фо­то Анђелко Ва­си­ље­вић)

Деца из Србије срећнија су од вршњака из региона, један је од закључака истраживања које је у другом полугодишту прошле школске године спровео Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”. Готово 80 одсто (79,7 одсто) ученика петог и седмог разреда основне и првог разреда средње школе задовољно је својим животом, а др Жофија Пустаи, шефица канцеларије Светске здравствене организације у Београду, изненађена је процентом наше деце која су изразила задовољство сопственим животом.

– То је веома висок проценат, поготово у односу на земље региона – изјавила је Жофија Пустаи на конференцији за новинаре на којој су представљени резултати пилот-истраживања у вези са здрављем деце, које је спроведено међу 3.267 ученика петог, седмог и првог разреда средње школе из 86 образовних установа.

Две трећине испитаних ученика оценило је своје здравље као одлично, али је исто толико њих навело да су имали одређене здравствене тегобе барем једном недељно. На тегобе се жалило чак 87 девојчица и знатно мање дечака (48 одсто). Свако пето дете, према овим подацима, жалило се једном недељно на нервозу и раздражљивост.

Готово три четвртине ученика (73 одсто) изјавило је да може отворено да комуницира са оцем о проблемима који их муче, док више од 86 одсто њих о својим проблемима разговара са мајком. Већина њих (70 одсто) сматра да може да рачуна на пријатеље када имају проблем.

Када је у питању школа, велики број ђака, 38 одсто, изјавио је да не воли школу, а позитивније мишљење о школи имају девојчице. За готово исти број њих школске обавезе представљају највеће оптерећење, и то највише у првом разреду средње школе.

Ипак, ово истраживање је показало да више од половине наше деце (54 одсто) и даље верује својим наставницима, а 75 одсто њих сматра да их наставници прихватају онаквима какви јесу.

Ризично понашање јавља се у све млађем узрасту, и то у свим земљама које учествују у овом истраживању. Скоро сваки трећи ученик (31 одсто) првог разреда средње школе бар једном је запалио цигарету, и то први пут у 15. години. Готово половина ученика (46 одсто) пробала је алкохол, а четвртина њих се опила барем бар једном у животу. Марихуану је пробало 12,5 одсто ученика првог разреда средње школе, док је два процента њих изјавило да свакодневно конзумира марихуану.

Око 23 одсто најмлађих средњошколаца имало је сексуалне односе, а међу њима је знатно већи број дечака (36 одсто) него девојчица (8 одсто). Скоро половина испитаника изјавила је да су прво сексуално искуство имали са 15 година.

Овај пилот-пројекат спроведен је уз подршку министарстава здравља и просвете, а Мехо Махмутовић, државни секретар Министарства здравља, нагласио је на конференцији да су ови резултати важни да бисмо превентивно деловали.

– Овај пилот-пројекат помоћи ће нам да сагледамо тренутно стање и да покушамо што више да промовишемо здраве стилове. Управо у петом и седмом разреду основне и првом разреду средње школе деца усвајају разне нездраве стилове живота, који могу бити веома опасни. Баш због тога смо испитивали овај узраст – нагласио је Махмутовић.

Подаци о навикама у исхрани наше деце поприлично су алармантни. Сваког дана воће једе само петина ђака (19 одсто), док нешто више њих (24 одсто) свакодневно једе поврће. С друге стране, 43 одсто ђака редовно конзумира слаткише, а 24 одсто њих то чини више пута дневно.

Навику да доручкује током радне недеље има 54 одсто ђака, а током викенда 84 одсто њих. Ученици петог разреда најчешће доручкују и вечерају са родитељима, док средњошколци то много ређе чине.

Стручњаке није зачудио податак да је сваки четврти ученик седмог разреда прекомерно ухрањен. Гојазност се чешће јавља код дечака, иако се они много више баве спортом у свим узрастима.

Чак 11 одсто испитане деце никад не вежба мимо наставе, а у првом разреду средње школе физички је активно само око шест одсто девојчица.

У Србији готово 40 одсто деце проводи више од два сата дневно гледајући телевизију, јутјуб канале или филмове и серије на интернету.

Др Верица Јовановић, директор Института „Батут”, објаснила је да се кроз овај пилот-пројекат Србија прикључила међународној мрежи од 44 земље које ово истраживање спроводе сваке четири године, у складу са методологијом СЗО. Планирано је да се истраживање спроведе на пролеће, као и у осталим земљама, а добијени подаци биће упоређени и коришћени за планирање превентивних активности.

Сваки пети ученик жртва вршњачког насиља

Истраживање Института „Батут” показало је да је чак 17 одсто ученика у школама било жртва вршњачког насиља, једном или више пута. С друге стране 15 одсто њих признало је да су злостављали другог ученика, показала су најновија истраживања.

Др Јелена Гудељ Ракић, главни истраживач на овом пројекту, нагласила је на конференцији за новинаре да је свим ђацима детаљно објашњено да вршњачко насиље подразумева чињење онога што другима не прија.

Она је додала да је сваки десети ученик био изложен некој врсти дигиталног насиља, а 12 одсто њих изјавило је да су њихове неприкладне фотографије објављене на интернету мимо њихове дозволе.

Биљана Лајовић, шеф Тима за превенцију насиља, изјавила је да не може да каже да је поражавајући податак да је 15 одсто деце учествовало у вршњачком насиљу.

– Да бих говорила о томе, ситуација мора да буде сагледана у потпуности. Да ли су та деца схватила да су урадила нешто ружно и осетила стид или су рекла „Урадио сам то, па шта!”– изјавила је Биљана Лајовић на конференцији за новинаре.

Коментари22
7d943
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Ilic
Kaze se mladi u Srbiji ali se nigde nista ne kaze odakle su ispitivani, da li su radnicka ili sluzbenicka deca, koji socijalni status, itd. Verovatno su to deca iz Beograda i nekoliko vecih gradova u Srbiji, mozda iz boljih skola. Da je mene u tim godinama neko pitao da li sam srecan, verovatno bih mu rekao da sam srecan sto sam uopste ziv i bio bih razvrstan u srecnu grupu. Najzad niko nije srecan i zadovoljan onoliko koliko misli da je srecan i zadovoljan, niti je neko nesrecan i nezadovoljan onoliko koliko misli da je nesrecan i nezadovoljan. Danas misli jedno, sutra sasvim suprotno. Mnogi psiholozi tvrde da inteligentni ljudi najcesce ne misle da se srecni.
vlastimirka vlastic
smesno istrazivanje..zasto bi adolescenti bili nesrecni..pa jedino sto u srbiji mozes da pruzis ljubav toj deci..materijalne uslove sve manje ljudi moze priustiti..a za srecu trenutnu ljubav u tim godinama je dovoljna..prezasticena deca od politike ekonomije..al videcemo koliko ce trajati..deca ko deca..ignorisu gluposti odraslih kao mehanizam odbrane..sta ocekujemo da zive nase frustracije..i da znamo da vlast veze nema sa njihovom srecom kako se zeli prikazati sa istrazivanjima
Aun
Živ sam i imam zdravlje. Jesam zadovoljan i hvala bogu za to. Ali bih bio najviše srećan da odem iz ove zemlje. Da započnem stabilniji život gde je bolja plata ali i kultura. Gde bih na budućnost gledao sa više očekivanja i optimizma.
Ана
Народи који разарају,отимају и пустоше културне баштине других народа су бабрари,даље су од кулуре него њихов плен од опљачканих.
doc
A kako ne bi bili srecni, 15-16 godina, prva ljubav, prva cigareta, prvi put sme da ostane u kafani do jutarnje sati i posteno se napije kao covek, njih 38% ne voli skolu ali zato ce sa 30 godina biti uspesni politicari, inzinjeri, advokati , sudije, koji ce voditi narod u svetlu buducnost.
MilosNS
E mladi mladi... I ja sam bio za mlad. Sad mi je 28-ma. I kad se setim tinejdžerskih perioda, pa to mi je najgori period u životu. Škola zapostavljena, lude žurke, zezanja, kladionice, kompjuterske igrice, koncerti i rijalitiji. Da mogu da se vratim u te godine, sve bi bilo drugačije sad.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља