Деца из Србије срећнија су од вршњака из региона, један је од закључака истраживања које је у другом полугодишту прошле школске године спровео Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”. Готово 80 одсто (79,7 одсто) ученика петог и седмог разреда основне и првог разреда средње школе задовољно је својим животом, а др Жофија Пустаи, шефица канцеларије Светске здравствене организације у Београду, изненађена је процентом наше деце која су изразила задовољство сопственим животом.

– То је веома висок проценат, поготово у односу на земље региона – изјавила је Жофија Пустаи на конференцији за новинаре на којој су представљени резултати пилот-истраживања у вези са здрављем деце, које је спроведено међу 3.267 ученика петог, седмог и првог разреда средње школе из 86 образовних установа.

Две трећине испитаних ученика оценило је своје здравље као одлично, али је исто толико њих навело да су имали одређене здравствене тегобе барем једном недељно. На тегобе се жалило чак 87 девојчица и знатно мање дечака (48 одсто). Свако пето дете, према овим подацима, жалило се једном недељно на нервозу и раздражљивост.

Готово три четвртине ученика (73 одсто) изјавило је да може отворено да комуницира са оцем о проблемима који их муче, док више од 86 одсто њих о својим проблемима разговара са мајком. Већина њих (70 одсто) сматра да може да рачуна на пријатеље када имају проблем.

Када је у питању школа, велики број ђака, 38 одсто, изјавио је да не воли школу, а позитивније мишљење о школи имају девојчице. За готово исти број њих школске обавезе представљају највеће оптерећење, и то највише у првом разреду средње школе.

Ипак, ово истраживање је показало да више од половине наше деце (54 одсто) и даље верује својим наставницима, а 75 одсто њих сматра да их наставници прихватају онаквима какви јесу.

Ризично понашање јавља се у све млађем узрасту, и то у свим земљама које учествују у овом истраживању. Скоро сваки трећи ученик (31 одсто) првог разреда средње школе бар једном је запалио цигарету, и то први пут у 15. години. Готово половина ученика (46 одсто) пробала је алкохол, а четвртина њих се опила барем бар једном у животу. Марихуану је пробало 12,5 одсто ученика првог разреда средње школе, док је два процента њих изјавило да свакодневно конзумира марихуану.

Око 23 одсто најмлађих средњошколаца имало је сексуалне односе, а међу њима је знатно већи број дечака (36 одсто) него девојчица (8 одсто). Скоро половина испитаника изјавила је да су прво сексуално искуство имали са 15 година.

Овај пилот-пројекат спроведен је уз подршку министарстава здравља и просвете, а Мехо Махмутовић, државни секретар Министарства здравља, нагласио је на конференцији да су ови резултати важни да бисмо превентивно деловали.

– Овај пилот-пројекат помоћи ће нам да сагледамо тренутно стање и да покушамо што више да промовишемо здраве стилове. Управо у петом и седмом разреду основне и првом разреду средње школе деца усвајају разне нездраве стилове живота, који могу бити веома опасни. Баш због тога смо испитивали овај узраст – нагласио је Махмутовић.

Подаци о навикама у исхрани наше деце поприлично су алармантни. Сваког дана воће једе само петина ђака (19 одсто), док нешто више њих (24 одсто) свакодневно једе поврће. С друге стране, 43 одсто ђака редовно конзумира слаткише, а 24 одсто њих то чини више пута дневно.

Навику да доручкује током радне недеље има 54 одсто ђака, а током викенда 84 одсто њих. Ученици петог разреда најчешће доручкују и вечерају са родитељима, док средњошколци то много ређе чине.

Стручњаке није зачудио податак да је сваки четврти ученик седмог разреда прекомерно ухрањен. Гојазност се чешће јавља код дечака, иако се они много више баве спортом у свим узрастима.

Чак 11 одсто испитане деце никад не вежба мимо наставе, а у првом разреду средње школе физички је активно само око шест одсто девојчица.

У Србији готово 40 одсто деце проводи више од два сата дневно гледајући телевизију, јутјуб канале или филмове и серије на интернету.

Др Верица Јовановић, директор Института „Батут”, објаснила је да се кроз овај пилот-пројекат Србија прикључила међународној мрежи од 44 земље које ово истраживање спроводе сваке четири године, у складу са методологијом СЗО. Планирано је да се истраживање спроведе на пролеће, као и у осталим земљама, а добијени подаци биће упоређени и коришћени за планирање превентивних активности.

Сваки пети ученик жртва вршњачког насиља

Истраживање Института „Батут” показало је да је чак 17 одсто ученика у школама било жртва вршњачког насиља, једном или више пута. С друге стране 15 одсто њих признало је да су злостављали другог ученика, показала су најновија истраживања.

Др Јелена Гудељ Ракић, главни истраживач на овом пројекту, нагласила је на конференцији за новинаре да је свим ђацима детаљно објашњено да вршњачко насиље подразумева чињење онога што другима не прија.

Она је додала да је сваки десети ученик био изложен некој врсти дигиталног насиља, а 12 одсто њих изјавило је да су њихове неприкладне фотографије објављене на интернету мимо њихове дозволе.

Биљана Лајовић, шеф Тима за превенцију насиља, изјавила је да не може да каже да је поражавајући податак да је 15 одсто деце учествовало у вршњачком насиљу.

– Да бих говорила о томе, ситуација мора да буде сагледана у потпуности. Да ли су та деца схватила да су урадила нешто ружно и осетила стид или су рекла „Урадио сам то, па шта!”– изјавила је Биљана Лајовић на конференцији за новинаре.