среда, 13.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:25

Турска и ЕУ поново преговарају о избеглицама

До краја године биће оживљен дијалог Брисела и Анкаре о мигрантској кризи, која би још јаче уздрмала европске земље ако би се отвориле турске границе
Аутор: Војислав Лалићчетвртак, 23.11.2017. у 08:33
Авганистанци се у провинцији Измир спремају за укрцавање на брод ка грчким острвима (Фото Ројтерс/У. Бекташ)

Европска унија и Турска су се договориле да до краја године покушају да оживе посустали дијалог и да размотре даље спровођење договора о решавању избегличке кризе, који се суочава са потешкоћама.

ЕУ и Турска ће до краја године на састанцима у Бриселу и Анкари на високом нивоу разговарати о заједничкој борби против тероризма и безбедности, мигрантској кризи, као и о економској и енергетској сарадњи, потврдио је агенцији Анадолија председник делегације ЕУ у Анкари, амбасадор Кристијан Бергер.

У предстојећим разговорима посебна пажња биће посвећена, како се најављује, даљем решавању избегличке кризе, која поново прети европским земљама, поготово уколико Анкара отвори своје западне границе. Две стране су у марту 2016. године постигле договор да Турска на својој територији заустави оне који стижу са Блиског истока и из још даљих области Азије. Тај талас је захваљујући том споразуму добрим делом блокиран. У првих десет месеци ове године на грчка острва је, из Анадолије, стигло свега 23.000 миграната, а у истом период 2016. било их је 170.000. У Анкари изнова тврде да ЕУ не испуњава своје обавезе у решавању тог проблема и повремено прети и тиме да ће подићи своје граничне рампе ка унији, дозвољавајући нови прилив миграната.

ЕУ се обавезала да у првој фази решавања мигрантске кризе уплати Анкари три милијарде евра, а касније још три милијарде, како би турске власти могле да обезбеде смештај и остале потрепштине за три милиона људи пристиглих из суседних земаља и околине. У Анкари тврде да им је досад уплаћено свега 900 милиона евра. У Бриселу изнова обећавају да ће испунити своје (финансијске) обавезе према Турској.

Односи Брисела и Анкаре су последњих месеци у кризи каква се не памти још од 2005. године, када је Турска почела приступне преговоре који још тапкају у месту. Турски званичници оптужују поједине земље чланице ЕУ да нису подржале Анкару у борби против пучиста који су средином прошле године покушали да изведу војни удар, односно да у Немачкој, Холандији и још неким земљама ЕУ пружају уточиште онима које турске власти означавају као терористе.

То се претворило у прави вербални рат у коме се речи не бирају.

„Неки политичари у Немачкој и Холандији сада се понашају као нацисти”, рекао је турски председник Реџеп Тајип Ердоган. Они заправо, према Ердогану, воде дволичну политику: на речима су за борбу против терориста а у пракси им пружају уточиште и одбијају да их изруче правосудним органима Турске.

У Бриселу, међутим, оптужују Анкару да се удаљила од демократских европских стандарда и да под изговором сузбијања терориста немилосрдно прогони политичке противнике, новинаре и борце за људска права. Од Анкаре се тражи да укине ванредно стање и да поштује владавину права.

„Анкара је та која се у последње време удаљила од демократских вредности уније а не ЕУ од Турске”, одговарају на те оптужбе у Бриселу.

ЕУ није, иако је обећала, укинула визе за турске држављане и није убрзала практично замрзнуте приступне преговоре. У последње три године није отворено ниједно ново поглавље, док су разговори окончани само у једној од укупно 35 области. Ако се настави тим темпом, Турска ће ући у ЕУ тек у следећем веку, уколико се то икад и деси пошто на Западу још увек има оних који мисле да тој муслиманској земљи није место у хришћанској „европској породици”. Уместо пуноправног чланства њој се нуди „привилеговано партнерство” са земљама ЕУ, пошто је Турска важан партнер НАТО-а на југоисточном крилу војне алијансе. У Анкари о томе не желе да разговарају и прете да ће се у том случају окренути на исток ка Шангајској организацији за сарадњу, у којој су Русија, Кина, Индија и друге азијске земље.


Коментари2
1ec6b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Evropa bi morala da ispunjava svoje obaveze prema Turskoj koja je na svojoj teritoriji zaustavila tri miliona izbeglica iz Sirije i Avganistana. To dvolicno ponasanje Brisela moglo bi skupo da kosta balkanske zemlje koje su na putu migranata.EU nije platila ni polovinu para koje je obecala kao pomoc Ankari.
Carnivoje Maksimovic
Problemi izbeglica ce jos dugo opterecivati  odnose  Evropske unije i Turske.To moze ako se ne resi da pogodi i nasu zemlju ukoliko se ponovo otvori balkanska ruta ka zapadnoj Evropi kao sto se desavalo ranije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља