уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:37

Докови Даблина спремају се за брегзит

Повољни порези и образовано становништво привукли су глобалне џинове интернета да у Ирској отворе европске централе
Аутор: Јелена Кавајасубота, 25.11.2017. у 21:41
(Фо­тографије Ј. Ка­ва­ја)
Фран­цуз, Ве­не­цу­е­ла­нац, Ита­ли­јан и Швај­ца­рац испред „Феј­сбу­ка” у Да­бли­ну

Од нашег специјалног извештача
Даблин – „Видите ове дизалице свуда около. То се гради за глобалне корпорације које ће због брегзита да се преселе у Ирску”, прича самоуверено тамнопути таксиста који се пре 16 година доселио из Нигерије у Ирску. Остали нису баш толико сигурни и стрепе од могућих последица одласка јединог копненог суседа из европске породице – од отежаног извоза хране на највеће тржиште до тога да ће Британци одвући здравствене раднике да би попунили несташицу када страни радници напусте Уједињено Краљевство.

За Силицијумске докове Даблина, како неки називају технолошко чвориште Европе, свакако нема зиме. „Амазон” се ускоро шири за додатних 7.500 квадрата и најављује још 500 радних места поред садашњих 1.400.

Некада оронули део града уз луку на Ирском мору доживео је преображај у последњој деценији 20. века и на почетку новог миленијума. Повољни порези и образовано становништво привукли су глобалне џинове интернета да овде отворе европске централе. Први је дошао „Гугл” 2002, а потом „Фејсбук”, „Твитер” и „Амазон”, док се „Епл” сместио у Корку на југу земље са 4,8 милиона становника.

Модерна пословна четврт је и симбол опоравка земље од финансијске кризе 2008. На све стране брује кранови и ничу нови комплекси, а трећина објеката је унапред закупљена. На једном од градилишта ради Маријан, сезонац из Румуније. Каже нам да су услови многи бољи него у његовој домовини и да у екипи има неколико керамичара из Србије.

Земља која има једну од највећих дијаспора на свету у односу на број становника постала је привлачна имигрантима са свих страна.

Званични подаци показују да се за 12 месеци до априла у земљу оваца, пива и вискија доселило 84.600 људи, највише од 2008. године.

У хотелу који гледа на луку вечеру нам служи мушкарац у четрдесетим годинама, а плочица на грудима открива да је такође један од дошљака.

„Дошао сам пре два месеца и чекам да ми се породица придружи. Тренутно радим два посла јер су станови прескупи. Двособан стан је  око 1.500 евра месечно, али, када дође супруга, са две плате биће лакше”, каже Предраг из Тивта и објашњава да је папире добио лако јер има хрватски пасош.

Један од бројних мостова преко реке Лифи води на докове. Млади људи ужурбано улазе и излазе кроз ротирајућа врата модерних стаклених зграда. Од петнаестак запослених које смо зауставили испред зграде „Фејсбука” и мало даље испред „Гугла” ниједан није Ирац. То не чуди, јер 70 одсто од 6.000 запослених у даблинском „Гуглу” јесу странци. Четворица момака –  Италијан, Венецуеланац, Француз и Швајцарац – пристају да их фотографишемо мало даље од главног улаза у зграду „Фејсбука”. Запослени су у сектору који се бави оглашавањем и кажу да није било тешко добити посао у Закерберговој компанији иако ниједан нема факултетску диплому.

Људи у пабовима хвале се да је Ирска гостољубива, да је примала избеглице још од рата у Ираку и да је недавно прихватила више миграната од прописане европске квоте. Међутим, пре 13 година, услед медијске хајке да је у даблинским породилиштима највише црнкиња, грађани су изгласали да се родитељима деце имиграната рођене у Ирској ускрати право на држављанство. Сви који су тада жалили што је земља показала расизам обрадовали су се летос када је као ново лице шаролике и инклузивне Ирске за премијера изабран Лео Варадкар (38), син досељеника из Индије.

У платформама водећих партија важна тема је емиграција. По свету је расуто 70 милиона људи ирског порекла, а споменици подсећају на историјске околности због којих ван домовине живи свака шеста особа рођена на острву. Уз обалу реке усидрена је реплика брода којим су се средином 19. века хиљаде људи отискивале на тронедељну неизвесну пловидбу до Америке. Тада се за свега пет година, тражећи спас од страшне глади, два милиона становника иселило, а милион је умрло. На њих подсећају сабласне фигуре меморијалног комплекса поред реке.

Мало даље, у Музеју емиграције у 20 интерактивних галерија смењују се приче о познатим и мање познатим људима ирског порекла. Међу њима су Барак Обама, Че Гевара и Грејс Кели. Можда најпознатији Ирац Џејмс Џојс напустио је домовину 1912. и у добровољном изгнанству живео још скоро три деценије. Музеј на неки начин оправдава све који су због нужде или својом вољом напустили острво и истовремено слави њихов допринос новој домовини и свету.

Нови талас емиграције уследио је после економске кризе 2008, када су се Ирци масовно исељавали у Аустралију, Канаду и Нови Зеланд. Иако је 2015. влада покренула кампању да подстакне повратнике и надала се да ће већ следеће године имати позитиван биланс, то се још није остварило. За годину дана, до априла 2017, „у минусу” су за 3.400 грађана, што је ипак много боље од 2012. када је 30.000 више Ираца отишло него што их се вратило.


Коментари3
a9433
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јован Скерлић
Сједињене Америчке Државе преко својих великих компанија, пре свега Микрософта, Интела, Епла, Амазона, Алфабета (Гугла) и Фејсбука покушавају да доминирају европском Унијом. То раде на тај начин што њихове фирме купују земљу у ЕУ и диктирају промене закона у Ирској и другим земљама ЕУ које на овај начин бивају дефакто окупиране. Више на ту тему чућете наредних година, а то је прича повезана са ”инвеститорима” који немају ни име ни презиме ни адресу становања.
Бранислав Станојловић
Вама се само чини да су то новости, или они некима одговара да их тако представе. Нама који живимо у Уједињеном Краљевству је познато да су такве компаније у Ирској још од прошлог века.
Noka
Obrazovano stanovnisvo Irske je napustilo Irsku zbog krize 2008 koja je ovu zemlju najvise pogodila u celoj EU. Tacno je da se se Irska privreda ponesto oporavila ali ponajvise zbog Americkih kompanija koje Irska protivno zakonima EU malo ili uopste ne oporezije. Slucaj Apla je karakteristican gde EU insistira da plate poreze Irskoj (mislim negde oko 10 milijardi dolara) a Irci pak ne zele da ih oporezuju kako treba svesni da ako to urade Americke kompanije ce se povuci. Sto se tice Bregzita Irci imaju male sanse da dobiju deo kolaca jer Pariz ili Frankfurt su mnogo veci igraci.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља