На јачање динара у овој години пресудно су утицале постигнута политичка и финансијска стабилност, односно чињеница да је Србија постала много повољнији амбијент за улагања. Од априла је понуда евра значајно превазилазила тражњу, што је знак све већег прилива инвестиција у нашу земљу. Првобитна предвиђања о нето приливу страних директних инвестиција за ову годину ревидирали смо са 1,7 милијарди евра на 2,1 милијарду. Истовремено, страни инвеститори имају све веће поверење да улажу и у динарске државне хартије од вредности, и то дугорочне, истиче у разговору за „Политику” Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије.
Табаковићева додаје да је снажењу динара допринела и повећана тражња грађана за домаћом валутом, али и појачана кредитна активност банака: „При свему томе, на девизном тржишту интервенисали смо ефикасно – рационално смо продавали евре када је динар слабио, а када су се трендови окренули, куповали смо да бисмо били спремни да одговоримо на будуће изазове. Подсећам да је НБС од почетка године нето купила 935 милиона евра (купила 1,310 милијарди евра, продала 375 милиона у првом кварталу), а динар је од почетка године ојачао за 3,4 одсто.”
Има ли у томе и глобалних околности? Видимо да Европска централна банка муку мучи с дефлацијом...
Истина је да Србија, као ни већина других земаља није имуна на утицаје који долазе споља, било да су они позитивни или негативни. Различити смерови монетарних политика водећих централних банака свакако представљају један од највећих изазова за нас, као и за друге земље у успону. Јачањем макроекономске ситуације у земљи успели смо да повећамо њену отпорност на евентуалне негативне утицаје који би могли доћи из окружења, а одговорном и промишљеном монетарном политиком одржавамо ценовну и финансијску стабилност, као и релативну стабилност домаће валуте. То смо доказали и у најизазовнијим околностима попут тзв. грчке кризе или брегзита, што значи да се добри резултати који постижемо у монетарној политици не могу приписивати срећним околностима из међународног окружења, као што се неретко неправедно чини.
Може ли динар још да расте у односу на евро, односно може ли се предвидети колико ће овај тренд да траје?
Оно на шта увек подсећамо јесте да се курс формира на девизном тржишту под утицајем понуде и тражње, а да на њих делује велики број чинилаца, како домаћих, тако и међународних. Очекујемо да ће фактори који су и до сада доприносили стабилним кретањима на тржишту, а под тим, пре свега, мислим на повољну економску ситуацију у земљи, и надаље деловати стабилизујуће. Сезонски у последњем тромесечју тражња за девизама обично буде нешто већа, и то може да услови одређене притиске на слабљење динара. Ми, свакако, као и до сада, пажљиво анализирамо потенцијални утицај свих фактора и спремни смо да, ако буде потребно, реагујемо да бисмо очували релативну стабилност курса, али и несметано функционисање тржишта. За то смо се благовремено припремили куповином девиза у периоду када су трендови били нешто повољнији.
Како НБС успева да курс динара сачува од превеликих осцилација, и видите ли притиске споља који би могли то да преокрену?
Као што сам већ поменула, из међународног окружења неизвесност и даље у највећој мери долази од различитих смерова монетарних политика водећих централних банака – америчког ФЕД-а и Европске централне банке. То би могло да се одрази на кретање токова капитала глобално, као и на односе међу главним светским валутама. Нормализација монетарне политике ФЕД-а могла би да услови смањени прилив капитала у земље у успону али, с друге стране, бољи изгледи за привредни раст у региону и експанзивна политика ЕЦБ-а позитивно утичу на спремност инвеститора да улажу у овај регион, па тако и у Србију. Управо је већа заинтересованост страних инвеститора и допринела јачању динара којем смо били сведоци у протеклом периоду.
Како се јачање динара рефлектује на домаћу привреду? Има ли ту опасности за извознике?
Пре свега, желим да истакнем да је релативна стабилност курса коју смо постигли и очували у претходних пет година допринела и доприноси одржавању ниске и стабилне инфлације, стабилности финансијског система, као и предвидивом амбијенту за пословање привреде. Што се тиче увреженог мишљења да јачање динара негативно утиче на пословање извозника, наше анализе показују да је утицај реалног курса на извоз и увоз низак. Велики број производа које Србија извози има у себи висок удео увозних компоненти, чиме је утицај курса на ценовну конкурентност тих производа знатно смањен. Самим тим и вођење политике курса с искључивим циљем побољшања спољнотрговинског биланса не би било оправдано, већ се тај циљ мора постићи структурним мерама и реформама на којима Србија протеклих година ради.
Критичари би садашње стање описали као „земља јаке валуте и слабе привреде”. Зашто добри показатељи, који су евидентни не само у монетарној политици, не генеришу бржи привредни раст?
Уместо описа критичара, препоручујем месечну инвеститорску презентацију на сајту НБС која је вернија слика српске економије. Недавни напредак Србије на светским листама конкурентности потврђује да је у земљи у претходном периоду успешно спроведен велики број структурних реформи. Србија данас има рекордно ниску премију ризика и бољи кредитни рејтинг, чему су, поред структурних реформи, допринеле и успешно спроведена фискална консолидација и очувана макроекономска стабилност. То су важни чиниоци да се Србија у очима инвеститора све више позиционира као повољна инвестициона дестинација и предуслови које смо створили да у будућности имамо и бржи привредни раст.
Кажу да јачање динара одговара трговини хартијама од вредности. Куповина обвезница је исплатива, као и штедња у динарима. Јесу ли забележена значајнија померања у овим финансијским областима?
Релативна стабилност курса је јавно добро и користи свима. Раст штедње, као и повећано интересовање страних инвеститора за улагање у динарске државне хартије од вредности јасно сведоче о расту поверења у домаћу валуту. Девизна штедња становништва на крају септембра износила је око 9,3 милијарде евра, и у првих девет месеци порасла је за 275,6 милиона. Истовремено, динарска штедња достигла је ниво од 49,3 милијарде динара, и у поређењу са крајем 2012. године, повећана је готово три пута. То је у највећој мери резултат ниске и стабилне инфлације, релативне стабилности курса, али и виших каматних стопа на динарску штедњу, као и чињенице да се приход од ње не опорезује.
Зашто су трговачке марже велике, па грађани не осећају јачање динара у свакодневним, животним потребама? Шта треба учини да постану сразмерне?
У питању је феномен који није специфичан само за Србију већ лоша пракса која је с међународног тржишта, односно по угледу на велике и моћне компаније, пренета и у нашу земљу. Сведоци смо да се ефекти јачања динара не виде у ценама производа, а да се у периодима слабљења домаће валуте то често наводи као разлог за поскупљења. Инструменти за решавање проблема високих маржи нису у рукама НБС, али верујем да ће и само указивање на лошу праксу допринети њеном искорењивању, или барем ублажавању.
Шта ће бити с преосталим државним банкама? Међународни монетарни фонд тражи да се њихова судбина реши...
Гаранција успешног пословања и користи коју грађани имају од банкарског сектора, пре свега, зависи од доброг управљања, а много мање од власничке структуре. Ако говоримо о Комерцијалној банци, поред државе која је највећи појединачни власник, значајан власнички удео у банци имају међународне финансијске институције. У складу са споразумом поменутих акционара банке, у плану је продаја пакета акција у њиховом власништву.
Да ли Србији треба нови аранжман с ММФ-ом и какав би требало да буде? Борд директора ММФ-а је летос лансирао нови инструмент, такозвани ПЦИ (инструмент координације политика) који је предвиђен за земље којима није потребна финансијска подршка.
Имајући у виду да је тај инструмент установљен тек од јула ове године, ниједна земља још нема закључен такав аранжман, али постоје земље које се за њега интересују, и он се не разликује много од аранжмана из предострожности. Без обзира на то да ли ће новог аранжмана бити и у којој форми, подсећам вас да наша држава, као и свака друга чланица, има сарадњу са ММФ-ом у виду тзв. консултација по члану ИВ, као редовног прегледа и ревизије свега што је и иначе предмет разговора у аранжману из предострожности. Ја сам досадашњим нивоом сарадње са ММФ-ом задовољна јер смо на том послу били партнери, и наш однос није подразумевао испоручивање и испуњавање налога већ смо једни од других учили.
Докле смо стигли с решавањем проблематичних кредита?
Један од резултата на које сам најпоноснија јесте значајан напредак у решавању питања проблематичних кредита. Њихово учешће је у претходне две године, од усвајања Стратегије за решавање питања проблематичних кредита, смањено на 12,2 одсто, односно за више од десет процентних поена. Тиме је њихово учешће спуштено на најнижи ниво у протеклих девет година, тј. од јануара 2009. године. НБС је све обавезе предвиђене Стратегијом, односно својим акционим планом испунила, а учинила је и корак више доношењем Одлуке о рачуноводственом отпису билансне активе банке, чији резултати се већ виде и у бројкама, односно отпису 53 милијарде динара кредита.
Да ли вас резултати на позицији гувернера препоручују за премијера Србије, после будућих парламентарних избора? Без обзира на то да ли ће бити ванредни или у редовном року...
Ризикујући да будем схваћена нескромно или прескромно на таква питања одговарам контрапитањем: А ко би у том случају био гувернер НБС? Иако можда понекад тако делује, ово није посао који се ради сам од себе и за који можете да кажете да сте га коначно завршили, већ у њега морате да улажете свакодневне, континуиране напоре.
