субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:35
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ЈОРГОВАНКА ТАБАКОВИЋ, гувернер Народне банке Србије

Стране инвестиције оснажиле динар

Србија данас има рекордно ниску премију ризика и бољи кредитни рејтинг. – Најпоноснија сам на решавање проблематичних кредита
Аутор: Мирољуб Мијушковићсубота, 25.11.2017. у 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)

На јачање динара у овој години пресудно су утицале постигнута политичка и финансијска стабилност, односно чињеница да је Србија постала много повољнији амбијент за улагања. Од априла је понуда евра значајно превазилазила тражњу, што је знак све већег прилива инвестиција у нашу земљу. Првобитна предвиђања о нето приливу страних директних инвестиција за ову годину ревидирали смо са 1,7 милијарди евра на 2,1 милијарду. Истовремено, страни инвеститори имају све веће поверење да улажу и у динарске државне хартије од вредности, и то дугорочне, истиче у разговору за „Политику” Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије.

Табаковићева додаје да је снажењу динара допринела и повећана тражња грађана за домаћом валутом, али и појачана кредитна активност банака: „При свему томе, на девизном тржишту интервенисали смо ефикасно – рационално смо продавали евре када је динар слабио, а када су се трендови окренули, куповали смо да бисмо били спремни да одговоримо на будуће изазове. Подсећам да је НБС од почетка године нето купила 935 милиона евра (купила 1,310 милијарди евра, продала 375 милиона у првом кварталу), а динар је од почетка године ојачао за 3,4 одсто.”

Има ли у томе и глобалних околности? Видимо да Европска централна банка муку мучи с дефлацијом...

Истина је да Србија, као ни већина других земаља није имуна на утицаје који долазе споља, било да су они позитивни или негативни. Различити смерови монетарних политика водећих централних банака свакако представљају један од највећих изазова за нас, као и за друге земље у успону. Јачањем макроекономске ситуације у земљи успели смо да повећамо њену отпорност на евентуалне негативне утицаје који би могли доћи из окружења, а одговорном и промишљеном монетарном политиком одржавамо ценовну и финансијску стабилност, као и релативну стабилност домаће валуте. То смо доказали и у најизазовнијим околностима попут тзв. грчке кризе или брегзита, што значи да се добри резултати који постижемо у монетарној политици не могу приписивати срећним околностима из међународног окружења, као што се неретко неправедно чини.

(Фото Анђелко Васиљевић)

Може ли динар још да расте у односу на евро, односно може ли се предвидети колико ће овај тренд да траје?

Оно на шта увек подсећамо јесте да се курс формира на девизном тржишту под утицајем понуде и тражње, а да на њих делује велики број чинилаца, како домаћих, тако и међународних. Очекујемо да ће фактори који су и до сада доприносили стабилним кретањима на тржишту, а под тим, пре свега, мислим на повољну економску ситуацију у земљи, и надаље деловати стабилизујуће. Сезонски у последњем тромесечју тражња за девизама обично буде нешто већа, и то може да услови одређене притиске на слабљење динара. Ми, свакако, као и до сада, пажљиво анализирамо потенцијални утицај свих фактора и спремни смо да, ако буде потребно, реагујемо да бисмо очували релативну стабилност курса, али и несметано функционисање тржишта. За то смо се благовремено припремили куповином девиза у периоду када су трендови били нешто повољнији.

Како НБС успева да курс динара сачува од превеликих осцилација, и видите ли притиске споља који би могли то да преокрену?

Као што сам већ поменула, из међународног окружења неизвесност и даље у највећој мери долази од различитих смерова монетарних политика водећих централних банака – америчког ФЕД-а и Европске централне банке. То би могло да се одрази на кретање токова капитала глобално, као и на односе међу главним светским валутама. Нормализација монетарне политике ФЕД-а могла би да услови смањени прилив капитала у земље у успону али, с друге стране, бољи изгледи за привредни раст у региону и експанзивна политика ЕЦБ-а позитивно утичу на спремност инвеститора да улажу у овај регион, па тако и у Србију. Управо је већа заинтересованост страних инвеститора и допринела јачању динара којем смо били сведоци у протеклом периоду.

Како се јачање динара рефлектује на домаћу привреду? Има ли ту опасности за извознике?

Пре свега, желим да истакнем да је релативна стабилност курса коју смо постигли и очували у претходних пет година допринела и доприноси одржавању ниске и стабилне инфлације, стабилности финансијског система, као и предвидивом амбијенту за пословање привреде. Што се тиче увреженог мишљења да јачање динара негативно утиче на пословање извозника, наше анализе показују да је утицај реалног курса на извоз и увоз низак. Велики број производа које Србија извози има у себи висок удео увозних компоненти, чиме је утицај курса на ценовну конкурентност тих производа знатно смањен. Самим тим и вођење политике курса с искључивим циљем побољшања спољнотрговинског биланса не би било оправдано, већ се тај циљ мора постићи структурним мерама и реформама на којима Србија протеклих година ради.

Критичари би садашње стање описали као „земља јаке валуте и слабе привреде”. Зашто добри показатељи, који су евидентни не само у монетарној политици, не генеришу бржи привредни раст?

Уместо описа критичара, препоручујем месечну инвеститорску презентацију на сајту НБС која је вернија слика српске економије. Недавни напредак Србије на светским листама конкурентности потврђује да је у земљи у претходном периоду успешно спроведен велики број структурних реформи. Србија данас има рекордно ниску премију ризика и бољи кредитни рејтинг, чему су, поред структурних реформи, допринеле и успешно спроведена фискална консолидација и очувана макроекономска стабилност. То су важни чиниоци да се Србија у очима инвеститора све више позиционира као повољна инвестициона дестинација и предуслови које смо створили да у будућности имамо и бржи привредни раст.

Кажу да јачање динара одговара трговини хартијама од вредности. Куповина обвезница је исплатива, као и штедња у динарима. Јесу ли забележена значајнија померања у овим финансијским областима?

Релативна стабилност курса је јавно добро и користи свима. Раст штедње, као и повећано интересовање страних инвеститора за улагање у динарске државне хартије од вредности јасно сведоче о расту поверења у домаћу валуту. Девизна штедња становништва на крају септембра износила је око 9,3 милијарде евра, и у првих девет месеци порасла је за 275,6 милиона. Истовремено, динарска штедња достигла је ниво од 49,3 милијарде динара, и у поређењу са крајем 2012. године, повећана је готово три пута. То је у највећој мери резултат ниске и стабилне инфлације, релативне стабилности курса, али и виших каматних стопа на динарску штедњу, као и чињенице да се приход од ње не опорезује.

(Фото Анђелко Васиљевић)

Зашто су трговачке марже велике, па грађани не осећају јачање динара у свакодневним, животним потребама? Шта треба учини да постану сразмерне?

У питању је феномен који није специфичан само за Србију већ лоша пракса која је с међународног тржишта, односно по угледу на велике и моћне компаније, пренета и у нашу земљу. Сведоци смо да се ефекти јачања динара не виде у ценама производа, а да се у периодима слабљења домаће валуте то често наводи као разлог за поскупљења. Инструменти за решавање проблема високих маржи нису у рукама НБС, али верујем да ће и само указивање на лошу праксу допринети њеном искорењивању, или барем ублажавању.

Шта ће бити с преосталим државним банкама? Међународни монетарни фонд тражи да се њихова судбина реши...

Гаранција успешног пословања и користи коју грађани имају од банкарског сектора, пре свега, зависи од доброг управљања, а много мање од власничке структуре. Ако говоримо о Комерцијалној банци, поред државе која је највећи појединачни власник, значајан власнички удео у банци имају међународне финансијске институције. У складу са споразумом поменутих акционара банке, у плану је продаја пакета акција у њиховом власништву.

Да ли Србији треба нови аранжман с ММФ-ом и какав би требало да буде? Борд директора ММФ-а је летос лансирао нови инструмент, такозвани ПЦИ (инструмент координације политика) који је предвиђен за земље којима није потребна финансијска подршка.

Имајући у виду да је тај инструмент установљен тек од јула ове године, ниједна земља још нема закључен такав аранжман, али постоје земље које се за њега интересују, и он се не разликује много од аранжмана из предострожности. Без обзира на то да ли ће новог аранжмана бити и у којој форми, подсећам вас да наша држава, као и свака друга чланица, има сарадњу са ММФ-ом у виду тзв. консултација по члану ИВ, као редовног прегледа и ревизије свега што је и иначе предмет разговора у аранжману из предострожности. Ја сам досадашњим нивоом сарадње са ММФ-ом задовољна јер смо на том послу били партнери, и наш однос није подразумевао испоручивање и испуњавање налога већ смо једни од других учили.

Докле смо стигли с решавањем проблематичних кредита?

Један од резултата на које сам најпоноснија јесте значајан напредак у решавању питања проблематичних кредита. Њихово учешће је у претходне две године, од усвајања Стратегије за решавање питања проблематичних кредита, смањено на 12,2 одсто, односно за више од десет процентних поена. Тиме је њихово учешће спуштено на најнижи ниво у протеклих девет година, тј. од јануара 2009. године. НБС је све обавезе предвиђене Стратегијом, односно својим акционим планом испунила, а учинила је и корак више доношењем Одлуке о рачуноводственом отпису билансне активе банке, чији резултати се већ виде и у бројкама, односно отпису 53 милијарде динара кредита.

Да ли вас резултати на позицији гувернера препоручују за премијера Србије, после будућих парламентарних избора? Без обзира на то да ли ће бити ванредни или у редовном року...

Ризикујући да будем схваћена нескромно или прескромно на таква питања одговарам контрапитањем: А ко би у том случају био гувернер НБС? Иако можда понекад тако делује, ово није посао који се ради сам од себе и за који можете да кажете да сте га коначно завршили, већ у њега морате да улажете свакодневне, континуиране напоре.


Коментари24
ca013
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jaranovic
Da li treba biti veliki stručnjak pa da - na osnovu brojnih iskustava i primera iz sveta glede neutemeljenog jačanja sopstvene valute - zaključiti da ovakvim potezom sečemo granu na kojoj sedimo. Obrazloženje guvernerke o razlogu jačanja dinara je, najblaže rečeno, veoma diskutabilno i to će biti uskoro svima jasno jer će osetiti na sopstvenoj koži. Ne razumem zbog čega se sve ovo radi jer je cena ovakvih poteza veoma, veoma velika. Rekao bih, ogromna. Ali, ako tako hoćemo, onda ništa.
Kovac M
Nadam se da ce moj komentar, odnosno poziv,biti adekvatan sa obzirom na intervju sa guvernerkom, a to je, da je vrijeme da politika kao jedna od rijetkih ozbiljnih novinskih kuca na prostoru bivse SFRJ bude u korak sa vremenom i omoguci placanje pretplate preko "paypala". Potencijalni pretplatnik!
Djordje Marković
Kada se razgrne magla o jakom dinaru uočavaju se sledeće činjenice.Prvo,jačanje tražnje za dinarom medju gradjanima,kada se prevede,znači da su gradjani u toj meri osiromašili da više ne mogu od svojih primanja da finansiraju svoje osnovne potrebe,pa su prinudjeni da prodaju devize koje su nekada uspeli da uštede za crne dane.Drugo,forsiranjem "jakog" dinara ogroman novac se preliva stranim bankama i špekulantima koji su kupili dinarske obveznice,tako da će samo ove godine zbog jačanja dinara skoro duplirati svoj profit u evrima(sa 6-7% na 11-12% u evrima).Ovako se država osiromašuje i to prilično.Treće,što se tiče neto priliv stranih direktnih investicija,po podacima same NBS je za period januar-septembar ove godine u minusu od 1,64 milijarde evra ,a ne u plusu,kako guvernerka kaže.To je lako proverljiv i javno dostupan podatak.
Борисав Сикимић
Изјава „повећано интересовање страних инвеститора за улагање у динарске државне хартије од вредности...“ заслужује превод: „Повећано интересовање страних КРЕДИТОРА за куповину државних хартија од вредности...“, уз додатни превод да „повећано интересовање“ резултира из високих каматних стопа, које држава нуди да би се, тј. нас, и даље задуживала.
Slavčez
A kad stigne dospeće za naplatu hartija od vrednosti, jao si ga nama.
Препоручујем 17
pera
Samo nam objasni guvernerko,kako to da dinar jaca,a cene rastu?! Na "dobrobit" nas penzionera i ostalih gradjana...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља