понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54
УМРО ЧАРЛС МЕНСОН, МЕТАФОРА ЗЛА

Масовни злочинац који није сам убијао

Као мозак групе осуђен је за планирање и наређивање најмање осам убистава, а међу жртвама је била и холивудска глумица Шарон Тејт
Аутор: Дејана Ивановићпонедељак, 27.11.2017. у 08:00
(Фото Ројтерс)

Је­дан од нај­по­зна­ти­јих ма­сов­них уби­ца на све­ту Чарлс Мен­сон (83) над­жи­вео је сво­је жр­тве за го­то­во по­ла сто­ле­ћа: пре­ми­нуо је 19. но­вем­бра ове го­ди­не при­род­ном смр­ћу у бол­ни­ци у аме­рич­ком гра­ду Беј­кер­сфил­ду. Вест ко­ја је у ро­ку од не­ко­ли­ко ча­со­ва об­и­шла пла­не­ту об­ја­ви­ли су зва­нич­ни­ци за­тво­ра у Ка­ли­фор­ни­ји где је Мен­сон про­вео ви­ше од по­ла жи­во­та.

Ме­та­фо­ра зла – ка­ко га је опи­сао Вин­сент Бу­љо­зи, глав­ни ту­жи­лац у слу­ча­ју бру­тал­них се­риј­ских зло­чи­на у Ка­ли­фор­ни­ји 1969 – пре 46 го­ди­на осу­ђен је на смрт због ор­га­ни­зо­ва­ња уби­ста­ва ко­је су спро­ве­ли мла­ди при­пад­ни­ци ње­го­ве ко­му­не „По­ро­ди­ца”.

Иде­ја ове ква­зи­хи­пи­јев­ске гру­пе би­ла је да уби­стви­ма по­кре­ну рат до ис­тре­бље­ња из­ме­ђу цр­на­ца и бе­ла­ца на аме­рич­ком кон­ти­нен­ту. Од апо­ка­лип­се, по Мен­со­но­вом пла­ну, тре­ба­ло је да бу­де по­ште­ђе­на је­ди­но ње­го­ва „По­ро­ди­ца”.

Ме­ђу нај­ма­ње осам жр­та­ва ор­га­ни­за­то­ра зло­чи­на (сма­тра се да је број уби­је­них да­ле­ко ве­ћи, али то ни­је до­ка­за­но) на­ла­зи­ла се и ле­па хо­ли­вуд­ска глу­ми­ца Ша­рон Тејт (26), су­пру­га ре­ди­те­ља Ро­ма­на По­лан­ског, ко­ју је од по­ро­ђа­ја де­ли­ло све­га не­ко­ли­ко сед­ми­ца. Из­бо­де­на је 16 пу­та, а то­ком ис­тра­ге про­тив Мен­со­но­ве гру­пе Су­зан Ат­кинс, јед­на од ње­го­вих след­бе­ни­ца, хва­ли­ла се ка­ко је глу­ми­ца пре­кли­ња­ла да по­ште­ди ње­ну бе­бу.

„Же­но, не­мам ми­ло­сти за те­бе”, од­го­во­ри­ла јој је Ат­кин­со­ва и на­ср­ну­ла но­жем на не­срећ­ну глу­ми­цу.

Ка­сни­је је утвр­ђе­но да је Ша­рон Тејт би­ла „ко­ла­те­рал­на ште­та”, јер је пра­ва ме­та уби­ца тре­ба­ло да бу­де про­ду­цент ко­ји је не­ка­да жи­вео у ку­ћи – по­при­шту зло­чи­на у но­ћи из­ме­ђу 8. и 9. ав­гу­ста 1969. Мен­сон је ре­шио да свој кр­ва­ви пир поч­не баш од тог зда­ња у Лос Ан­ђе­ле­су, ве­ру­ју­ћи да ће ту про­на­ћи про­ду­цен­та ко­ји му је ра­ни­је на­вод­но обе­ћао ал­бум и уго­вор с из­да­вач­ком ку­ћом, али обе­ћа­ње ни­је ис­пу­нио. Во­ђа и чла­но­ви „По­ро­ди­це” у по­ме­ну­тој ку­ћи ни­су на­шли про­ду­цен­та ко­ји се у ме­ђу­вре­ме­ну пре­се­лио, већ Ша­рон Тејт и још че­тво­ро љу­ди, али их то ни­је оме­ло у пла­ну: уби­ли су их све, а пре­ма на­ла­зи­ма па­то­ло­га при том су жр­тва­ма на­не­ли ви­ше од сто убо­да но­жем.

Зло­чи­ни у Ка­ли­фор­ни­ји на­ста­ви­ли су се и сле­де­ћих ве­че­ри, а жи­те­љи Лос Ан­ђе­ле­са са стра­хом су до­че­ки­ва­ли ноћ. На­ро­чи­то их је ужа­са­ва­ла су­ро­вост не­де­ла: по­сле ка­са­пље­ња жр­та­ва њи­хо­вом кр­вљу мла­ди след­бе­ни­ци „По­ро­ди­це” пи­са­ли су „Смрт сви­ња­ма”, „Рат”, али и „Хел­тер-скел­тер” што је на­зив пе­сме „Битлса”. 

Мен­сон и ње­го­вих че­тво­ро след­бе­ни­ка ус­пе­ли су да из­бег­ну ег­зе­ку­ци­ју 1972. го­ди­не јер је по ка­ли­фор­ниј­ском за­ко­ну та­да уки­ну­та смрт­на пре­су­да. То­ком де­вет и по ме­се­ци муч­ног су­ђе­ња зло­чи­нац ома­ле­ног ра­ста је чи­тав про­цес пре­тва­рао у фар­су: ска­као је и пра­вио сце­не пред су­ди­јом, а опо­на­ша­ли су га ње­го­ви след­бе­ни­ци у пу­бли­ци. Јед­ног да­на по­ја­вио се у суд­ни­ци с ку­ка­стим кр­стом ис­те­то­ви­ра­ним на че­лу, а већ су­тра­дан исту озна­ку но­си­ли су и при­пад­ни­ци ње­го­ве сек­те. Ту­жи­лац је до­ка­зао да је Мен­сон био „мо­зак” ко­му­не ко­ји је сми­шљао зло­чи­не, пла­ни­рао их и на­ре­ђи­вао при­пад­ни­ци­ма „По­ро­ди­це” да их из­вр­ше. Оста­ће за­пам­ћен као зло­чи­нац ко­ји сам ни­је по­чи­нио уби­ства, већ је на то на­вео дру­ге.

„Ни­ка­да ни­ко­га ни­сам убио... Ка­да бих по­чео да уби­јам, ни­ко­га ви­ше не би би­ло”, ре­као је Мен­сон у јед­ном од ин­тер­вјуа и до­дао да ње­го­ва де­ца тек до­ла­зе. 

Кон­тро­верз­на лич­ност – му­зи­чар, гу­ру, во­ђа сек­те и ма­сов­ни уби­ца Чарлс Мен­сон пред крај жи­во­та из­ја­вио је да је за­твор је­ди­ни дом ко­ји је ика­да имао. За­и­ста, пре зло­чи­на 1969. го­ди­не та­да три­де­сет­пе­то­го­ди­шњи го­то­во не­по­зна­ти пе­вач већ је иза се­бе имао де­бе­ли кри­ми­нал­ни до­си­је и го­то­во две де­це­ни­је про­ве­де­не иза ре­ше­та­ка. Ни пре ни по­сле ма­сов­них зло­чи­на Мен­сон ни­је био уз­о­ран за­тво­ре­ник – ви­ше од сто пу­та ка­жња­ван је због кр­ше­ња за­твор­ских пра­ви­ла, али ни­је­дан ме­тод „пре­ва­спи­та­ња” у ње­го­вом слу­ча­ју ни­је ус­пео. 

Оли­че­ње зла, или „ђа­во” ка­ко је се­бе на­зи­вао, Мен­сон је успе­вао да око се­бе оку­пи мла­де љу­де и да их оп­чи­ни у то­ли­кој ме­ри да по­чи­не зло­чи­не уме­сто ње­га. Ве­ћи­на чла­но­ва „По­ро­ди­це” би­ле су же­не тек за­шле у тре­ћу де­це­ни­ју ко­је су би­ле спрем­не да ура­де све што „ђа­во” од њих тра­жи.


Коментари0
27df0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Хроника /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља