уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:41
ПРЕДСТАВЉАМО: МУЗИКОЛОШКИ ИНСТИТУТ САНУ (12)

Сазвучје квантне музике и турбо-фолка

Осим популарисања наслеђа и нашег савременог музичког стваралаштва, сарадници института проучавају и популарну музику – од староградске до џеза и рока
Аутор: Дарко Пејовићпонедељак, 27.11.2017. у 08:22
Ле­гу­ра на­у­ке и умет­но­сти: кон­церт ЛП дуа у Бе­о­гра­ду (Фото Ж. Јовановић)

Пи­ја­ни­сти Со­ња Лон­чар и Ан­дри­ја Па­вло­вић, по­зна­ти­ји као ЛП дуо, Влат­ко Ве­драл, пр­о­фе­сор квант­не фи­зи­ке на Уни­вер­зи­те­ту Окс­форд, и ин­же­њер Дра­ган Нов­ко­вић, ак­те­ри су при­че ко­ју је у пр­о­је­кат „Квант­на му­зи­ка” пре­то­чи­ла Ива­на Ме­дић из Му­зи­ко­ло­шког ин­сти­ту­та СА­НУ. 

„Со­ња и Ан­дри­ја су од­у­век же­ле­ли да има­ју кла­ви­ре ко­ји би зву­ча­ли као син­ти­сај­зе­ри, а пр­о­фе­сор Ве­драл је био на тра­гу иде­је о спа­ја­њу квант­не фи­зи­ке и му­зи­ке. Он­да су до­шли код ме­не, скло­пи­ли пр­о­је­кат, кон­ку­ри­са­ли у пр­о­гра­му ’Кре­а­тив­на Евро­па’ и до­би­ли сред­ства ЕУ”, об­ја­шња­ва Ива­на Ме­дић.

Та­ко је Му­зи­ко­ло­шки ин­сти­тут СА­НУ по­стао но­си­лац тр­о­го­ди­шњег пр­о­јек­та у ко­ме су му парт­не­ри би­ле ин­сти­ту­ци­је из Дан­ске, Сло­ве­ни­је и Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, па чак и јед­на квант­на ла­бо­ра­то­ри­ја из Син­га­пу­ра.

Тим ин­же­ње­ра, пред­во­ђе­них Дра­га­ном Но­ва­ко­ви­ћем, у Бе­о­гра­ду је на­пра­вио је­дин­стве­ни хи­брид­ни кла­вир, о ка­квом су са­ња­ли Со­ња и Ан­дри­ја. Ка­ко моћ­но зву­чи ле­гу­ра му­зи­ке и квант­не фи­зи­ке, ЛП дуо је пред­ста­вио на европ­ској тур­не­ји ко­ја је не­дав­но за­вр­ше­на кон­цер­том у Ју­го­сло­вен­ском драм­ском по­зо­ри­шту.

Три­јумф пр­о­јек­та „Квант­на му­зи­ка” сјај­на је увер­ти­ра у обе­ле­жа­ва­ње 70 го­ди­на по­сто­ја­ња Му­зи­ко­ло­шког ин­сти­ту­та СА­НУ. Осно­вао га је 1948. ком­по­зи­тор Пе­тар Ко­њо­вић, са за­дат­ком да за­шти­ти и очу­ва му­зич­ку ба­шти­ну – на­род­ну, цр­кве­ну и умет­нич­ку, као и да пр­о­у­ча­ва исто­ри­ју и те­о­ри­ју му­зи­ке и ет­но­му­зи­ко­ло­ги­је. Ис­тра­жи­ва­ња, од те­рен­ских до те­о­риј­ских, усме­ре­на су на срп­ску му­зи­ку и ње­не ве­зе са су­сед­ним и европ­ским зе­мља­ма. 

„Кон­ти­ну­и­ра­но са­ра­ђу­је­мо с Ви­зан­то­ло­шким, Бал­ка­но­ло­шким, Ет­но­граф­ским и Ин­сти­ту­том за срп­ски је­зик СА­НУ, као и с Ма­ти­цом срп­ском, Ин­сти­ту­том за књи­жев­ност и умет­ност, Фа­кул­те­том му­зич­ке умет­но­сти, Ака­де­ми­јом умет­но­сти у Но­вом Са­ду, ака­де­ми­ја­ма у Ни­шу и Ис­точ­ном Са­ра­је­ву”, ис­ти­че др Ка­та­ри­на То­ма­ше­вић, ди­рек­тор­ка ин­сти­ту­та, до­да­ју­ћи да има­ју за­јед­нич­ке пр­о­јек­те и с му­зи­ко­ло­шким ин­сти­ту­ци­ја­ма у Грч­кој, Че­шкој, Ма­ђар­ској, Ру­си­ји, Сло­ве­ни­ји, Аустри­ји, Не­мач­кој, Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји... 

Иако бр­о­ји све­га 13 са­рад­ни­ка, Му­зи­ко­ло­шки ин­сти­тут има раз­гра­на­те ак­тив­но­сти и бо­га­ту из­да­вач­ку де­лат­ност. Тре­нут­но ре­а­ли­зу­ју пр­о­је­кат „Иден­ти­те­ти срп­ске му­зи­ке од ло­кал­них до гло­бал­них окви­ра: тра­ди­ци­је пр­о­ме­не, иза­зо­ви”. Па­ра­лел­но се ра­ди на ди­ги­та­ли­за­ци­ји фо­но­ар­хив­ске гра­ђе. У бо­га­тој фо­но­збир­ци ин­сти­ту­та на­ла­зи се и 144 во­шта­них  пло­ча ко­је је из­ме­ђу 1930. и 1933. ком­по­зи­тор Ко­ста Ма­ној­ло­вић сни­мао у ју­жној Ср­би­ји, да­на­шњој Ма­ке­до­ни­ји и на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. Пре­ба­ци­ва­ње нај­ста­ри­је ко­лек­ци­је сни­ма­ка тра­ди­ци­о­нал­не му­зи­ке у Ср­би­ји на но­ве но­са­че зву­ка оства­ре­но је у са­рад­њи са струч­ња­ци­ма Аустриј­ске ака­де­ми­је на­у­ка. Фо­но­за­пи­си на жи­ча­ним ка­ле­мо­ви­ма по­но­во су ожи­ве­ли за­хва­љу­ју­ћи екс­пер­ти­ма Му­зи­ко­ло­шког ин­сти­ту­та из Бу­дим­пе­ште. 

Ак­тив­ност ин­сти­ту­та огле­да се у уче­шћу на ме­ђу­на­род­ним ску­по­ви­ма, али и у њи­хо­вом орга­ни­зо­ва­њу. Кра­јем сеп­тем­бра је у Бе­о­гра­ду одр­жа­на ме­ђу­на­род­на кон­фе­рен­ци­ја „Бу­дућ­ност исто­ри­је му­зи­ке”, а ра­до­ви су пу­бли­ко­ва­ни на ен­гле­ском је­зи­ку. Од 2000. го­ди­не из­да­ју ча­со­пис „Му­зи­ко­ло­ги­ја” (на срп­ском и ен­гле­ском). Осим афир­ми­са­ња ба­шти­не и на­шег са­вре­ме­ног му­зич­ког ства­ра­ла­штва, ча­со­пис до­но­си и при­ло­ге о са­вре­ме­ним му­зи­ко­ло­шким и ет­но­му­зи­ко­ло­шким са­зна­њи­ма из чи­та­вог све­та.

Ви­тал­ност ин­сти­ту­та огле­да се и у пра­ће­њу по­пу­лар­не му­зи­ке – од ста­ро­град­ске до џе­за и ро­ка. У фо­ку­су ис­тра­жи­ва­ча је и но­во­ком­по­но­ва­на на­род­на му­зи­ка, ко­ја, ка­ко ка­жу, при­вла­чи па­жњу њи­хо­вих ко­ле­га да­ле­ко из­ван гра­ни­ца на­ше зе­мље. Та­ко сe ја­пан­ска му­зи­ко­ло­шки­ња Фу­ми Уеха­та од­лу­чи­ла да на Уни­вер­зи­те­ту у Оса­ки док­то­ри­ра на на те­му тур­бо-фол­ка, кр­оз пре­зен­то­ва­ње опу­са Це­це, Је­це, Лу­ка­са и на­рав­но – Џе­ја.


Коментари0
88ffd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља