четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 27.11.2017. у 15:07 С. Гу­ци­јан

Најлакши смо на Плутону, најстарији на Меркуру

(Б. Кнежевић)

Да ли сте се ика­да за­пи­та­ли ко­ли­ко би­смо има­ли ки­ло­гра­ма или го­ди­на да у овом тре­нут­ку жи­ви­мо на не­кој дру­гој пла­не­ти? Уз по­моћ јед­ног од на­уч­них сај­то­ва, www.pla­net.org, мо­гу­ће је да се из­ра­чу­на­ју и ови по­да­ци. Под прет­по­став­ком да има­мо 40 го­ди­на и те­жи­мо 70 ки­ло­гра­ма на Зе­мљи, из­ра­чу­на­ли смо да би­смо би­ли нај­те­жи на Ју­пи­те­ру. Та­мо би­смо има­ли 166 ки­ло­гра­ма, а на Плу­то­ну са­мо 4,6. Нај­ста­ри­ји би­смо би­ли на Мер­ку­ру (162 го­ди­не), док би­смо на Плу­то­ну би­ли јед­но­ме­сеч­на бе­ба.

Те­жи­на на пла­не­ти је ре­зул­тат чо­ве­чи­је ма­се, ја­чи­не гра­ви­та­ци­је пла­не­те и уда­ље­но­сти од ње­ног сре­ди­шта. Ма­са се не ме­ња на дру­гим пла­не­та­ма, али на ва­шу ки­ла­жу ипак ути­чу гра­ви­та­ци­ја и ве­ли­чи­на од­ре­ђе­не пла­не­те. За­то астро­на­у­ти мо­гу да ско­че та­ко ви­со­ко на Ме­се­цу.

Ка­да је реч о го­ди­на­ма ста­ро­сти, об­ја­шња­ва­ју на овом сај­ту, тај­на је у – кре­та­њу. Сва­ка пла­не­та има сво­ју бр­зи­ну ко­јом се окре­ће око осе и за­то су и по­да­ци раз­ли­чи­ти. Зе­мља се окре­не око сво­је осе за 23,9 ча­со­ва или за не­што ма­ње од јед­ног да­на. Ју­пи­тер има нај­бр­жу ро­та­ци­ју, до­вољ­но је 9,9 зе­маљ­ских ча­со­ва да се обр­не око сво­је осе, док је за исти по­сао Ве­не­ри по­треб­но 243.018 да­на.

На ду­жи­ну го­ди­не ути­че и вре­ме ко­је је по­треб­но да би пла­не­та на­пра­ви­ла круг око Сун­ца. Зе­мља се окре­не за 365,26 да­на, или за го­ди­ну, док Плу­тон има ве­ли­ку пу­та­њу ор­би­те и по­треб­но је го­то­во 248 го­ди­на да на­пра­ви круг око Сун­ца. За­то смо на Плу­то­ну та­ко мла­ди. С дру­ге стра­не, Мер­кур је нај­бли­жи Сун­цу (88 да­на је по­треб­но за ор­би­ту око Сун­ца), па смо за­то та­мо и нај­ста­ри­ји. 

Коментари5
ec5aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Јовановић
Најлакши, најстарији, најсиромашнији и најзатуцанији смо ипак у Србији, планета Земља.
Petar V. Terzic
"Kada je Bog stvarao svet, njegova prva briga nije bila kako ga uciniti lako razumljivim za coveka"(A. Ajnstajn). Medjutim, poznato je da je Ajnstajn puno uradio na popularizaciji nauke, kao i na tumacenju svojih teorija, govoreci: "Ako svoju teoriju nisam u stanju da objasnim jednom decaku, onda to znaci da je nisam dovoljno razumeo". Kada je u pitanju teorija relativnosti - da li je bas tako, jer i pored niza njenih prakticnih potvrda ima jos teorijskih nedoumica. Radikalno nova i revolucionarna teorija, kakva je bila teorija relativnosti, naisla je na veliki otpor i nerazumevanje. Problem je bio novi relativisticki pristup za sve one koji su se drzali mehanicistickog i zdravorazumskog Njutnovog rezonovanja. Kada su novinari Njujork Tajmsa trazili da im Ajnstajn na slikovit nacin objasni njegovu teoriju relativnosti, on im je rekao:"Njutn je tvrdio da ako bi nas kosmos "iscurio"u neki paralelni svet, prostor i vreme ostaju. Medjutim, ja tvrdim da sa materijom "idu" prostor i vreme!
Joca Dopisnik
Tacno je, ali smo najtezi u Srbiji! Zasto........? E to je pitanje na koje trebaju Srbi da odgovore
Dragan Perišić
"Те­жи­на на пла­не­ти је ре­зул­тат чо­ве­чи­је ма­се, ја­чи­не гра­ви­та­ци­је пла­не­те и уда­ље­но­сти од ње­ног сре­ди­шта." Zbog lošeg prevoda i usled nepoznavanja jedinica SI (međunarodni sistem jedinica) dolazi do nepreciznosti i, u krajnjem, do netačnosti u ovakvim člancima. Naime, težina (sila) je proizvod mase i gravitacionog ubrzanja (Q = mg). Kako je masa konstantna, a gravitaciono ubrzanje je različito na površinama različitih planeta, to je i težina istog tijela, iako mu je masa nepromijenjena, različita na tim planetama. Gravitaciona konstanta na površini neke planete uključuje u sebi i masu te planete i rastojanje datog tijela od centra planete. Kako se sila (težina) izražava u njutnima, masa u kilogramima, a gravitaciona konstanta u njutnima po kilogramu, to je jasno da treba kazati da tijelo mase 70 kg na zemlji ima težinu Q = 70 kg x 9,81 N/kg = 686,7 N, a na Jupiteru će takođe imati 70 kg, ali će biti znatno teže (oko 1628 N) zbog većeg gravitacionog ubrzanja.
GoraN
Dvosmisleno. Iako je u samom tekstu objasnjeno da masa ostaje ista, ne mozemo da kazemo kako cemo "imati manje ili vise kilograma" - samo je sila kojom masa naseg tijela pritiska planetu razlicita, ako je planetina masa drugacija od Zemljine. Isto je sa godinama - iako ima vise godina, one su krace. Isto smo stari. Moglo je to biti i ljepse objasnjeno. Ili staviti pod navodnike.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља