среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Вируси су дежурни кривци за сваку болест

Са годинама се имуни систем све више троши, тако да код старијих особа болести започну вирусом, али се на ту подлогу накалеми нека бактеријска инфекција
Аутор: А. Апостоловскипонедељак, 27.11.2017. у 10:00
Сезона пуних чекаоница у домовима здравља (Фото А. Васиљевић)

Вируси су криви за све. За кијавицу, кашаљ, бол у леђима и мишићима. Оптужница против вируса обухвата и бронхитис, упалу плућа, а склони смо да им приписујемо „заслуге” и за остале болештине. Неко се од те пошасти лечи сам, тако што херојски остаје на ногама, неко одлази у апотеку и тражи антибиотике на основу сопствене процене. Неко оде код лекара. Најпаметнији посете ординацију, придржавају се савета доктора, а онда остају код куће и одлеже неколико дана. Док, како се обично каже, вирус не протрчи кроз тело.

Примаријус др Невенка Димитријевић, специјалиста опште медицине, појашњава да у нашем окружењу постоји велики број микроорганизама, а вируси су део тог микросвета, наше невидљиве комшије.

– Постоји мали број вируса који су притајени у нашем организму и потпуно су безопасни, али се активирају у одређеном тренутку, када се појаве услови за то. Односно, када се наруши одбрамбени механизам самог организма, који иначе те вирусе стално држи под контролом. Тај вирус прехладе је безопасан, даје симптоме који трају неколико дана и потом се наставља функционално физиолошко стање организма – каже докторка. Наиме, организам појачано лучи слуз у слузокожи дисајних органа и на тај начин се механички брани од агенса који се ту намножио. То је кијавица и прође за неколико дана.

Међутим, неки други вируси су условно патогени и не изазивају болест, док се у самом организму не створе услови да продру у организам и угрозе га.

– Наш имуни систем је стално активан и не дозвољава им да направе велику штету – каже др Димитријевић.

Шта је, заправо, проблем са вирусима? Најчешће су то инфекције дисајних путева и то, пре свега, код деце. У деведесет одсто свих инфекција дисајних путева код малишана, вирус је изазивач. Али деца имају јако добро развијени имуни систем, који се сам избори са вирусним инфекцијама.

Међутим, са годинама, имуни систем се све више троши, тако да код старијих особа болести започну вирусом, али се на ту подлогу накалеми нека бактеријска инфекција. Дакле, бактерија у околини налази повољне услове за акцију.

– Највећи број таквих бактеријских инфекција захтева терапију антибиотицима, али проблеми настају код најстаријих пацијената, јер њихов организам не реагује на први контакт са вирусом. Симптоми се не препознају одмах, али вирус делује и стара услов за бактеријске инфекције. Најчешће су угрожени дисајни путеви и тада морају да се користе антибиотици, јер се бактерија спушта на доње дисајне путеве – напомиње наша саговорница.

Тада се поставља питање да ли пити антибиотике или не. Ако пацијент има високу температуру, лекар уочи црвено грло, послуша плућа, опипа лимфне жлезде, процењује да ли има времена да се чекају резултати крвне слике, бриса грла, носа, прегледа урина...

– Искусни лекар процениће треба ли да чека резултате из лабораторије, а приликом те процене води рачуна о сијасет ситница: да ли је пацијент дошао на преглед, рецимо, у петак, да ли раде лабораторије, да ли да се чека понедељак или да се одмах препише антибиотик. Страственим пушачима се, рецимо, не препоручује да цигарете оставе нагло. Јер, ако се то учини, проради трепљасти епител који је био паралисан под дејством дуванског дима и није могао да обавља механичку функцију. Односно да избацује стране честице из организма. Кад нагло оставите дуван, честице се узбуркају и бактерије и вируси се размножавају, што активира аларм одбрамбеног система. Тако долази до отока слузокоже дисајних путева. На тај начин може настати још већа штета – истиче докторка, препоручујући да пушачи у том случају број попушених цигарета смањују постепено, а да после извесног времена обавезно престану да пуше.

Док не захладни, смењују се вируси и бактерије. Излечите једну инфекцију једним антибиотиком, а после месец дана опет се разболите. Потом, кад отопли, стиже вирус грипа. И напада поново. И тако укруг.


Коментари3
89e73
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Matić
Nove studije obračaju pažnju na viruse poznate kao bakteriofage koje su svuda u našen organizmu. Oko 30 milijardi faga se dnevno prošeta kroz naš crevni sistem. Oni koji prate naučnu literaturu su mogli da pročitaju članke u kojima se na potpuno nov način razmatraju procesi delovanja virusa, kao naprimer dokazima da fage odredjenim mehanizmima štite ćelije organizma od patogenih bakterija. Nebi bilo loše da se u štampi više piše o radovima u kojima se na kompleksniji način razmatraju delovanja imunog sistema, umesto da se narod prepada nepostojećim epidemijama i prisiljava na vakcinaciju. Pravi se panika zbog nekoliko slučaja malih boginja, koje smo mi u starijoj generaciji svi preležali i stekli imunitet bez posledica, a o desetinama ili stotinama hiljada zaraženih hepatitom C se ćuti. Farmaceitski lobi bira samo ono što se isplati.
Svetlana NS
Bravo za komentar!!!
Препоручујем 0
Milan Matić
Oko 8 procenta naše DNA je sačinjeno od virusa poznatog kao endogeni retrovirus (ERVs). Kroz milione godina ti virusi su se usadili u naše genome i sada imaju zajedničku ulogu u funkcionisanju našeg imunog sistema.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља