недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13

Академици ставили тачку на Меморандум САНУ после три деценије

Меморандум није заговарао рушење већ очување Југославије, казао је Крестић
понедељак, 27.11.2017. у 15:50
Академик Василије Крестић (Фото Р. Крстинић)

„Кад је реч о „прозивкама” због Меморандума, кривици, заслугама, што се академика тиче, они су на тај случај ставили данас тачку... затворен је круг, како је то рекао председник САНУ Владимир Костић, а случај препуштају историји.

И зато приписивати Слободану Милошевићу Меморандум као програм за његову политику чиста је измишљотина”, оценио је данас академик Василије Крестић, један од аутора књиге „Меморандум САНУ после 30 година”.

„Он (Милошевић) је као и већина његових партијских другова напао Меморандум и за све време свог владања није нашао за потребно да посети Академију”, казао је Крестић .

Крестић, један од аутора књиге „Меморандум САНУ после 30 година”, каже и да је свима познато да је Меморандум тадашња владајућа партија прогласила „антикомунистичким списом”, те да зато само „наивни и необавештени могу посумњати да је Меморандум служио Милошевићу као путоказ у политици”.

Ауторски печат књизи која је данас представљена у САНУ дао је и покојни академик Коста Михајловић, а Крестић на оптужбе да је Меморандум био великосрпски програм, одговара да тај документ ни по форми, ни по садржају, ни по закључцима и циљевима није написан као национални програм.

„САНУ није позвана да пише национални програм. Свуда у свету иза таквих програма морају да стану државе или владе. Одлука о Мерморандуму је донета јавно на седници САНУ и није било никакве тајности у односу на доношење тог документа”, казао је Крестић.

Напомиње да је одлука да се Меморандум напише донета зато што су многи чланови Академије увидели да је Србија после доношења Устава из 1974. године запала у вишеструку кризу.

Како је рекао, Академија је одлучила да се Меморандумом укључи у политику, да једном анализом широког спектра укаже на све проблеме пред којима се нашла Србија и да подстакне њихово решавање. Подсећа да је Југославија тада била у тешкој друштвеној, економској, национално-политичкој, уставној и културној кризи, те да је било јасно да све северозападне републике настоје да успоставе конфедерацију или асиметричну федерацију, чиме су, објашњава Крестић, припремале терен за сецесију и разбијање заједничке државе.

„Слутећи то зло које ће довести до распада земље, академци су хтели да сачувају Југославију у федеративним оквирима у којима би Србија била потпуно равноправна са осталим федеративним јединицама и не би била подређена и обеснажена аутономним покрајинама. Према томе, Меморандум није заговарао рушење већ очување Југославије”, казао је Крестић.

Љубодраг Димић, историчар и дописни члан САНУ, напоменуо је да је одлука да се изнесе критика о нарастајућим проблемима и друштвеним процесима у Југославији заправо била реализација идеје САНУ да дефинише узроке кризе.

„Дошли смо до кључног закључка да је мешање идеологије и политике у привреду и игнорисање економских законитости довело до стагнације развоја друштва и државе. Разорен је сваки вид планирања и вођена неразумна дезинтеграциона политика која је водила атомизацији привреде. Формирана је привредна патологија која је афирмисала нерад. Меморандум је констатовао отпоре демократизације друштва који је долазио из саме партије на власти”, казао је Димић.

Владимир Костић казао је данас да ауторско дело Крестића и Михајловића сваком читаоцу омогућава суочавање с тврдоглавим и поверљивим чињеницама, „чак и када су сакриване, чак и када су заборављене”.

„Аутори се истини приближавају фактографијом и било који пристојни одговор или полемика са Крестићем и Михаиловићем, ако има још мало преостале пристојности, морао би да се ослања на фактографију. Не бих хтео да се ослањам на подло, неприхватљиво и мржњом испуњено етикетирање које слутим да следи, а на које су нажалост академци навикли”, приметио је Костић те поручио да данас, бар што се академика тиче, „затварамо круг и цео случај остављамо историји”. (Танјуг)


Коментари43
4ad71
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Živko Vasić
Memorandum SANU sam pročitao pre javne osude, pre svega od strane srpskih komunista. Ni danas mi nije jasno kako smo tako naivno prihvatili tu osudu koja je prvo potekla iz Hrvatske i slovenije.Nemanje sluha da čujemo ono što imaju da nam kažu najumnije srpske glave je prosto neverovatno.Preovladalo je politikanstvo nad državotvornom politiko, pseudonauka nad stvarnom naukom. Na žalost ni veliki broj akademika nema razvijenu nacionalnu svest pa nije čudo što je na čelu takve ustanove dugo bio Nikola Hajdin, a ne Vasilije Krestić. Vasilije Krestić je veliki čovek, veliki Srbin i veliki naučnik. Umesto da njega i takve svakodnevno slušamo i gledamo na RTS-u mi gledamo Nataše Kandić, Sonje Biserko, Jelene Milić i slične. Takve koje navedoh u kombinaciji sa raznim rijalitima - to je pravi otrov za srpski narod. Ima leka i za to. Njih treba uzeti samo u malim količinama i napraviti vakcinu za sve Srbe koji će postati imuni na takve osobe.Memorandum je trebao da nam bude putokaz.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Memerandum SANA je samo citirao postojecu situaciju za Srbe koja se koreni na u koferenciju AVNOJA gde se na Srbe gledalo neprijateljski . Mada su na borbeim linijama u partizanima bili pretezno Srbi - saka komunista izbegla iz NDH je imala odlucnu rec. Stvorane je posebna nacija Makedonija na teritoriji stare Srbije dok je Dalmacija postala deo Hrvatske kao sto je bilo za vreme Austougarske imperije. Na Beogradskom univerzitetu 1946 data je stipendija Regionaldu Debreju da pise gramatiku Makedonskoj jezika . Izmisljena je nova nacija i jezik na podrucje Stare Srbije.
Radoš
Akademici iliti nadljudi po definiciji V.Kostica ustvari su gomila staraca koji primaju po 100.000 dinara mesečnog dodatka na svoje penzije samo zato što su se izabrali među svim poštenim naučnicima i profesorima koje oni nisu hteli da izaberu. Kostići bi morali da nešto kažu, ali ako može na srpskom jeziku, koji očito mnogo slabije poznaju od stranih tzv. tuđica.
Сандра
@MILKO Само незрели,заслепљени и изманипулисани верују да је мање- веће,слабије-јаче,горе-боље.Немци су славили рушење Берлинског зида а југословенски народи , у сецесионистичком заносу, славили су подизање републичкo-државних .Билансне анализе даће реалну оцену последица .Срби су стари државотворни народ,уложили су највише у Југославију и жале своје жртве. Ко ће жалити за Југославијом тек ће се видети.
Зорица Аврамовић
@Drskoljub@Milko! У лажи су кратке ноге! Сву несрећу балканских народа су изазвали хрватски, муслимански, шиптарски и ини патрони са дивљег Запада, који су здушно, лицемерно, без имало стида, заговарали, и новчано, војно и оружано им помагали у растурању Југославије. Србија, која је, у то време, на своју несрећу, до самог њеног краја веровала да ће народи сачувати своју заједничку државу, постала је симбол страдалништва током читавог 20-ог века. Најпре, да своје муке и албанску Голготу овенча блиставом победом у Великом рату, да "браћи" , од којих ће крајем истога века страдати најтрагичније и најсуровије, створи државу, да их избави од ропства. Убрзо, подривани од горе поменутих, уз, најпре прикривену, а затим отворену подршку Ватикана, Југославију, пошто им се њено име гадило, именују као "заједницу народа", из које ће, од српских костију и крви, скројити своје нове ендехазије... Нисам југоносталгичар, јер сам веома рано спознала колико нас Србе мрзе, завиде нам.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља