среда, 18.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:02
ОД ЧЕГА НАМ ШАХ БОЛУЈЕ (2)

Распад совјетског блока и борба за буџетске мрвице

Уместо једног Совјетског Савеза, на „црно-бели терен” је 1992. истрчало петнаестак репрезентација. – Један од типично српских проблема у шаху је зла коб унутрашњих подела, прекопирана из времена распада СФРЈ
Аутор: Марјан Ковачевићпонедељак, 27.11.2017. у 17:47
Јан Тиман и Љубомир Љубојевић били су дуго најјачи велемајстори Запада (Фото Чес Бејз)

После блиставог завршетка 1989, дошла је Олимпијада у Новом Саду, 1990, прва и једина у Србији. Очекивања су била велика, додатно подгрејана тек освојеним сребрним медаљама на светском и европском нивоу.

Укупно гледано, СФРЈ се у последњем изласку на међународну сцену представила достојно. Максимално је искоришћено право домаћина на шест репрезентација, по три у мушкој и женској конкуренцији. Од тога су чак три завршиле у првих 10 (две женске и једна мушка), а пет у првих 20 (све три женске и две мушке), у конкуренцији 106 нација. Боље од тога могао је само Совјетски Савез, али пета места наших „А” репрезентација, уместо жељених медаља, доживљена су као тешка разочарања...

Нико тада није ни сањао да ће и на наредних 13 олимпијада пласмани из Новог Сада бити наши рекорди. Шахисткиње су још само 2000. поновиле пето место, а за шахисте је десето место из 2002. постало најбољи резултат од распада СФРЈ. Домети самосталне Србије су још нижи: седмо место шахисткиња 2008. и 14. место шахиста, 2012.

Геополитички троструки удар

Многи узроци наглог пада слили су се у свега неколико година. Међу спољним ударцима, троструки је изведен распадом СССР и неупоредиво крвавијим распадом СФРЈ. Уместо једног Совјетског Савеза, на црно-бели терен је 1992. истрчало петнаестак репрезентација, а медаље о којима данас сањамо почеле су да освајају: Русија, Украјина, Грузија, Јерменија, Естонија, Узбекистан, Азербејџан, Молдавија... Убрзано је и преливање совјетских велемајстора у многе западне репрезентације. Ни у једном екипном спорту СССР није изродио толико нових земаља-фаворита. Само су у шаху имали апсолутну доминацију, дубоко укорењену у државни систем током седам деценија.

И у 2017. све медаље совјетске
На Европском екипном првенству у Грчкој, овог месеца, све медаље су припале земљама из бившег Совјетског Савеза. У мушкој конкуренцији је редослед био: 1. Азербејџан, 2. Русија, 3. Украјина, а у женској: 1. Русија, 2. Грузија и 3. Украјина.

Директне последице распада СФРЈ осетили смо већ 1992, када је домаћин Олимпијаде 1990. кажњен срамним повратком из Дебрецина и искључењем са Олимпијаде у Манили, у последњи час. Кад смо поново примљени у олимпијско друштво, у Москви 1994, дочекала нас је нова расподела улога, иако је од нерешеног резултата са Каспаровљевом Русијом до осмог кола – када је Љубојевићева чета избила на прво место – све изгледало као некада. На крају смо били тек 15, а испред нас чак седам репрезентација које нису постојале 1990....

Распад СССР је умножио фаворите – на челу са Русијом и Украјином у мушкој конкуренцији, те Грузијом, Русијом и Украјином у женској – а распад СФРЈ ослабио дотле другу силу света. Тиму БиХ из 1994, припали су Предраг Николић и Иван Соколов, велемајстори који ће једно време провести међу најбољих 20 у свету. Они су у Москви предводили БиХ до сензационалне сребрне медаље и на тренутак постали једини наследници високог југословенског угледа. На тренутак, јер се ни једна репрезентација из бивше Југославије више није приближила олимпијској медаљи, а тим БиХ се све ређе појављује на међународној сцени – ни овог месеца на Криту га није било.

Губитак повлашћеног статуса

И долазак новог друштвеног уређења, у којем шах више није ствар државног престижа, додао је со на ране. Велемајстори су губили статус и достојанство, а организатори ентузијазам. Шах је осетљива биљка. Без патрона, посебно државног, процветаће само ретки самоникли таленти.

Довољно је погледати како се данас фронтално развија шах у Кини, Ирану, Вијетнаму или Индији; знати да је у Азербејџану лично председник државе створио генерацију данашњих европских првака, улажући у малу групу талентоване деце; или да је у Јерменији председник шаховског савеза уједно и председник државе. Далеко у прошлости остала је дубровничка Олимпијада 1950, када су наши шахисти имали виши статус него касније кошаркаши, одбојкаши, рукометаши...

Можда звучи парадоксално, али пад општег статуса је више погодио службенике савеза него шахисте, заштићене заносом према игри. Без ранијих пара и резултата, функционери су се све више окретали борби за буџетске мрвице. Немоћни да сами обезбеде спонзорска средства, борили су се и боре за оно што је преостало – како међусобно, тако и са самим шахистима.

Непрекидне унутрашње поделе

Спољни разлози не могу, ипак, да објасне зашто наши шахисти више нису лидери ни у најужем окружењу, где владају врло сличне околности. Зашто нису достигли успех БиХ из 1994, па чак ни Хрватске, која је овог месеца на Европском првенству била четврта, умало испустивши медаљу.

Један од типично српских проблема у шаху је зла коб унутрашњих подела, прекопирана из времена распада СФРЈ. Натезање око кључа, консензуса и компромиса, настављено је и са Црном Гором, све до осамостаљења 2006, али ни тада није престало. Статутом је ШС Србије остао подељен на Београд, Војводину, Централну Србију и Космет, а ти рогови у врећи су не само продужили међусобну борбу за власт, него су је довели до апсурда какви нису постојали ни у СФРЈ, ни у СРЈ, ни у СЦГ.

У овом тренутку су све позиције у шаховским организацијама препуштене одлукама судова, не зна се ко ће бити победник, а зна се да је шах губитник.

У борби за власт, чиновници се нису узбуђивали када је европски и светски кадетски првак Борки Предојевић изабрао да пређе у БиХ, кадетска вицешампионка Јована Војиновић у Црну Гору, а репрезентативац Драган Шолак у Турску; када је дотле најмлађи велемајстор Вељко Јеремић изабрао науку уместо шаха, а Бојан Вучковић напустио репрезентацију због стања у савезима. Земља која се расипа тешко створеним вредностима не може далеко да догура.


Коментари0
b65db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Остали спортови

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља