Сме­та­ју ли Евро­пи ки­не­ске ин­ве­сти­ци­је? Да ли је Бри­сел, на­ку­пио до­вољ­но стра­ха да у све­му ки­не­ском ви­ди не­ло­јал­ну кон­ку­рен­ци­ју? Тек што је ре­шен про­блем са пре­у­зи­ма­њем сме­де­рев­ске „же­ле­за­ре” од стра­не ки­не­ског „Хе­сти­ла” на ред је до­шла пру­га Бе­о­град–Бу­дим­пе­шта.

Мо­гу­ће не­по­што­ва­ње европ­ских про­пи­са раз­лог је што је Европ­ска уни­ја под лу­пу ста­ви­ла из­град­њу бр­зе пру­ге из­ме­ђу Бе­о­гра­да и Бу­дим­пе­ште, у окви­ру ки­не­ске ини­ци­ја­ти­ве „По­јас и пут”. На те­сту је фи­нан­сиј­ска одр­жи­вост про­јек­та вред­ног не­што ви­ше од две ми­ли­јар­де до­ла­ра (за ко­ји је ки­не­ска Екс­порт-им­порт бан­ка обез­бе­ди­ла но­вац са грејс пе­ри­о­дом од се­дам го­ди­на и ка­ма­том од два од­сто) и да ли се ти­ме кр­ше за­ко­ни ЕУ пре­ма ко­ји­ма за ве­ли­ке са­о­бра­ћај­не про­јек­те мо­ра­ју да бу­ду рас­пи­са­ни јав­ни тен­де­ри.

„Европ­ска ко­ми­си­ја раз­ма­тра ускла­ђе­ност овог про­јек­та са ЕУ пра­ви­ли­ма”, ре­кла је Ма­ја Ко­ци­јан­чич, порт­па­рол­ка Европ­ске ко­ми­си­је пре два да­на, на дан отва­ра­ња ше­стог Са­ми­та 16+1 и дан уочи по­чет­ка ра­до­ва на пру­зи у Бе­о­гра­ду.

Про­је­кат мо­дер­ни­за­ци­је же­ле­зни­це до­го­во­рен из­ме­ђу Ма­ђар­ске, Ср­би­је и Ки­не 2013. већ ду­же вре­ме се на­ла­зи под ис­тра­гом Европ­ске ко­ми­си­је због мо­гућ­но­сти на­ру­ша­ва­ња пра­ви­ла ЕУ о кон­ку­рент­но­сти.

Ма­да је на отва­ра­њу са­ми­та у Бу­дим­пе­шти пред­сед­ник Ма­ђар­ске Вик­тор Ор­бан ја­сно на­ја­вио рас­пи­си­ва­ње тен­де­ра, што је ки­не­ској аген­ци­ји Син­хуа по­твр­дио и шеф ма­ђа­р­ске ди­пло­ма­ти­је Пе­тер Си­јар­то. „Тен­дер­ска про­це­ду­ра тра­ја­ће око шест ме­се­ци до го­ди­ну да­на, а још две го­ди­не би­ће по­треб­но за про­јек­те и до­зво­ле, па се по­че­так ра­до­ва не оче­ку­је пре кра­ја 2020.”, ре­као је Си­јар­то.

Го­во­ре­ћи о од­но­си­ма ЕУ и Ки­не Ко­ци­јан­чи­че­ва је ре­кла: „Фор­мат 16+1 до­пу­ња­ва од­но­се ко­је има­ју ЕУ и Ки­на. ЕУ ни­је део тог фор­ма­та, али уче­ству­је као по­сма­трач”.

Она је до­да­ла да је уло­га Европ­ске ко­ми­си­је и Европ­ске слу­жбе за спољ­не по­сло­ве да „по­др­же зе­мље чла­ни­це ко­је при­па­да­ју том фор­ма­ту”, као и да „по­мог­не ускла­ђи­ва­њу ак­тив­но­сти са уса­гла­ше­ним ЕУ–Ки­на од­но­си­ма”.

По­зна­ва­о­ци европ­ских за­ко­на ка­жу да је основ­ни фо­кус ис­тра­ге Европ­ске ко­ми­си­је на Ма­ђар­ској, ко­ја као зе­мља чла­ни­ца у пот­пу­но­сти под­ле­же стро­гим европ­ским за­ко­ни­ма о кон­ку­рент­но­сти. Исто­вре­ме­но, Ср­би­ја, као кан­ди­дат за члан­ство, ни­је у пу­ној оба­ве­зи ка­да је ЕУ за­ко­но­дав­ство у пи­та­њу. У Бри­се­лу су ви­ше пу­та на­гла­ша­ва­ли да су у кон­так­ту са на­ци­о­нал­ним вла­сти­ма др­жа­ва ко­је се на­ла­зе у окви­ру про­јек­та пру­га Бе­о­град–Бу­дим­пе­шта.

У слу­ча­ју да се до­ка­же кр­ше­ње ЕУ за­ко­на о јав­ним тен­де­ри­ма ка­зне мо­гу би­ти нов­ча­не и по­кре­та­ње про­це­ду­ре за пре­кид ак­тив­но­сти ко­је на­ру­ша­ва­ју ЕУ за­ко­но­дав­ство.

 Из­град­ња бр­зе же­ле­знич­ке пру­ге из­ме­ђу Бе­о­гра­да и Бу­дим­пе­ште за Ки­ну је при­лич­но ва­жна и пред­ста­вља део про­јек­та по­ве­зи­ва­ња лу­ке Пи­реј са остат­ком Евро­пе, а у ци­љу ефи­ка­сни­јег тран­спор­та ки­не­ске ро­бе.

Исто­вре­ме­но, де­о­ни­ца бр­зе пру­ге из­ме­ђу Бе­о­гра­да и Бу­дим­пе­ште тре­ба­ло би да по­слу­жи као при­мер да ки­не­ске ком­па­ни­је мо­гу да гра­де у скла­ду са нај­ви­шим ЕУ стан­дар­ди­ма.

Ана Бр­на­бић, пре­ми­јер­ка Ср­би­је, сма­тра да Европ­ска уни­ја не ко­чи мо­дер­ни­за­ци­ју пру­ге Бе­о­град–Бу­дим­пе­шта.

„Ми­слим да не пре­и­спи­ту­ју овај про­је­кат, али је ва­жно да про­ве­ре да ли је у скла­ду са свим пра­ви­ли­ма ЕУ што се ти­че кон­ку­рен­ци­је. Ми­слим да ће то би­ти све у ре­ду”, ре­кла је Бр­на­би­ће­ва за Тан­југ.

Она је под­се­ти­ла да је слич­но би­ло и са „Же­ле­за­ром Сме­де­ре­во”, ко­ју је пре­у­зео ки­не­ски „Хе­стил”.

Сре­ди­ном апри­ла про­шле го­ди­не, два ме­се­ца пре не­го што ће би­ти ста­вљен пот­пис на пре­ла­зак сме­де­рев­ске „Же­ле­за­ре“ у ру­ке ки­не­ског „Хе­сти­ла“, срп­ска де­ле­га­ци­ја је са зеб­њом ишла у Бри­сел. Та­мо је то­ком не­ко­ли­ко да­на пре­го­во­ра тре­ба­ло да убе­ди ЕК да сме­де­рев­ска „же­ле­за­ра” не­ће про­да­ва­ти ки­не­ски че­лик Евро­пи. Ана­ли­зи­ра­не су и суб­вен­ци­је ко­је је Ср­би­ја да­ва­ла „же­ле­за­ри”, али је ЕК не­дав­но са­оп­шти­ла да че­ли­ча­на у вла­сни­штву „Хе­сти­ла” не тре­ба да вра­ћа др­жав­ну по­моћ, ко­ју је у про­шло­сти при­ма­ла. По­том је Ср­би­ја у одво­је­ном про­це­су до­ка­за­ла и да ни­је про­да­ва­ла че­лик у ЕУ по дам­пинг це­на­ма.

Љу­бо­драг Са­вић, про­фе­сор Еко­ном­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, сма­тра да ЕУ по­ку­ша­ва на све на­чи­не да огра­ни­чи ути­цај Ки­не, јер је до­жи­вља­ва као озбиљ­ну кон­ку­рен­ци­ју.

– ЕУ има стрикт­не за­ко­не ко­ји шти­те зе­мље чла­ни­це. Она не мо­же да за­бра­ни Ки­ни да ин­ве­сти­ра, али мо­же да успо­ра­ва и огра­ни­ча­ва про­јек­те – ка­же Са­вић.

Бри­сел­ски пор­тал „По­ли­ти­ко” у тек­сту по­во­дом Са­ми­та 16+1 у Бу­дим­пе­шти на­во­ди да су у окви­ру ки­не­ског про­гра­ма „Је­дан по­јас, је­дан пут” убри­зга­на фи­нан­сиј­ска сред­ства у ин­фра­струк­тур­ну, ло­ги­стич­ку и тран­спорт­ну мре­жу „ка­ко би се ки­не­ским про­из­во­ди­ма омо­гу­ћио лак­ши ула­зак на европ­ско тр­жи­ште”. „Ки­на го­ди­на­ма про­мо­ви­ше ве­ли­ке ин­ве­сти­ци­је и ини­ци­ја­ти­ву 16+1 ка­ко би по­ве­ћа­ла свој ути­цај у зе­мља­ма цен­трал­не и ис­точ­не Евро­пе, али су ти ње­ни на­по­ри у по­след­ње вре­ме упа­ли­ли аларм­но звон­це у Бри­се­лу, на­ро­чи­то због ак­тив­но­сти Пе­кин­га на Бал­ка­ну”, на­во­ди се у тек­сту.

Да ЕУ има раз­ло­га за страх, по­ка­за­ла је пре го­ди­ну и ви­ше да­на на при­ме­ру бри­тан­ске че­ли­ча­не „Та­та стил“, ко­ју су Ки­не­зи угу­ши­ли пре­ве­ли­ком по­ну­дом јеф­ти­ни­јег че­ли­ка. До те ме­ре да је ин­диј­ски ин­ве­сти­тор на­ја­вио по­вла­че­ње са ен­гле­ског тр­жи­шта и ти­ме у пи­та­ње до­вео 14.000 рад­них ме­ста. Та­да је Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја при­зна­ла да по­ла го­ди­не ин­ди­рект­но по­ма­же че­лич­ној ин­ду­стри­ји, а про­из­во­ђа­чи­ма су, ка­ко је ре­кла, иза­шли у су­срет и ка­да је реч о ан­ти­дам­пинг ме­ра­ма, али и ка­да је реч о це­ни енер­ге­на­та.

Из Бри­се­ла та­да ни­је би­ло опо­ме­не због др­жав­не по­мо­ћи, ко­ја је у слу­ча­ју Ср­би­је бри­жљи­во ана­ли­зи­ра­на да би­смо до­би­ли зе­ле­но све­тло за про­да­ју „Же­ле­за­ре” Ки­не­зи­ма. Пре­ма Спо­ра­зу­му о ста­би­ли­за­ци­ји и при­дру­жи­ва­њу, ко­ји смо пот­пи­са­ли са ЕУ, из­нос др­жав­не по­мо­ћи не сме да пре­ђе 50 од­сто бу­ду­ће у овом слу­ча­ју ки­не­ске ин­ве­сти­ци­је.