Сметају ли Европи кинеске инвестиције? Да ли је Брисел, накупио довољно страха да у свему кинеском види нелојалну конкуренцију? Тек што је решен проблем са преузимањем смедеревске „железаре” од стране кинеског „Хестила” на ред је дошла пруга Београд–Будимпешта.
Могуће непоштовање европских прописа разлог је што је Европска унија под лупу ставила изградњу брзе пруге између Београда и Будимпеште, у оквиру кинеске иницијативе „Појас и пут”. На тесту је финансијска одрживост пројекта вредног нешто више од две милијарде долара (за који је кинеска Експорт-импорт банка обезбедила новац са грејс периодом од седам година и каматом од два одсто) и да ли се тиме крше закони ЕУ према којима за велике саобраћајне пројекте морају да буду расписани јавни тендери.
„Европска комисија разматра усклађеност овог пројекта са ЕУ правилима”, рекла је Маја Коцијанчич, портпаролка Европске комисије пре два дана, на дан отварања шестог Самита 16+1 и дан уочи почетка радова на прузи у Београду.
Пројекат модернизације железнице договорен између Мађарске, Србије и Кине 2013. већ дуже време се налази под истрагом Европске комисије због могућности нарушавања правила ЕУ о конкурентности.
Мада је на отварању самита у Будимпешти председник Мађарске Виктор Орбан јасно најавио расписивање тендера, што је кинеској агенцији Синхуа потврдио и шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто. „Тендерска процедура трајаће око шест месеци до годину дана, а још две године биће потребно за пројекте и дозволе, па се почетак радова не очекује пре краја 2020.”, рекао је Сијарто.
Говорећи о односима ЕУ и Кине Коцијанчичева је рекла: „Формат 16+1 допуњава односе које имају ЕУ и Кина. ЕУ није део тог формата, али учествује као посматрач”.
Она је додала да је улога Европске комисије и Европске службе за спољне послове да „подрже земље чланице које припадају том формату”, као и да „помогне усклађивању активности са усаглашеним ЕУ–Кина односима”.
Познаваоци европских закона кажу да је основни фокус истраге Европске комисије на Мађарској, која као земља чланица у потпуности подлеже строгим европским законима о конкурентности. Истовремено, Србија, као кандидат за чланство, није у пуној обавези када је ЕУ законодавство у питању. У Бриселу су више пута наглашавали да су у контакту са националним властима држава које се налазе у оквиру пројекта пруга Београд–Будимпешта.
У случају да се докаже кршење ЕУ закона о јавним тендерима казне могу бити новчане и покретање процедуре за прекид активности које нарушавају ЕУ законодавство.
Изградња брзе железничке пруге између Београда и Будимпеште за Кину је прилично важна и представља део пројекта повезивања луке Пиреј са остатком Европе, а у циљу ефикаснијег транспорта кинеске робе.
Истовремено, деоница брзе пруге између Београда и Будимпеште требало би да послужи као пример да кинеске компаније могу да граде у складу са највишим ЕУ стандардима.
Ана Брнабић, премијерка Србије, сматра да Европска унија не кочи модернизацију пруге Београд–Будимпешта.
„Мислим да не преиспитују овај пројекат, али је важно да провере да ли је у складу са свим правилима ЕУ што се тиче конкуренције. Мислим да ће то бити све у реду”, рекла је Брнабићева за Танјуг.
Она је подсетила да је слично било и са „Железаром Смедерево”, коју је преузео кинески „Хестил”.
Средином априла прошле године, два месеца пре него што ће бити стављен потпис на прелазак смедеревске „Железаре“ у руке кинеског „Хестила“, српска делегација је са зебњом ишла у Брисел. Тамо је током неколико дана преговора требало да убеди ЕК да смедеревска „железара” неће продавати кинески челик Европи. Анализиране су и субвенције које је Србија давала „железари”, али је ЕК недавно саопштила да челичана у власништву „Хестила” не треба да враћа државну помоћ, коју је у прошлости примала. Потом је Србија у одвојеном процесу доказала и да није продавала челик у ЕУ по дампинг ценама.
Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, сматра да ЕУ покушава на све начине да ограничи утицај Кине, јер је доживљава као озбиљну конкуренцију.
– ЕУ има стриктне законе који штите земље чланице. Она не може да забрани Кини да инвестира, али може да успорава и ограничава пројекте – каже Савић.
Бриселски портал „Политико” у тексту поводом Самита 16+1 у Будимпешти наводи да су у оквиру кинеског програма „Један појас, један пут” убризгана финансијска средства у инфраструктурну, логистичку и транспортну мрежу „како би се кинеским производима омогућио лакши улазак на европско тржиште”. „Кина годинама промовише велике инвестиције и иницијативу 16+1 како би повећала свој утицај у земљама централне и источне Европе, али су ти њени напори у последње време упалили алармно звонце у Бриселу, нарочито због активности Пекинга на Балкану”, наводи се у тексту.
Да ЕУ има разлога за страх, показала је пре годину и више дана на примеру британске челичане „Тата стил“, коју су Кинези угушили превеликом понудом јефтинијег челика. До те мере да је индијски инвеститор најавио повлачење са енглеског тржишта и тиме у питање довео 14.000 радних места. Тада је Велика Британија признала да пола године индиректно помаже челичној индустрији, а произвођачима су, како је рекла, изашли у сусрет и када је реч о антидампинг мерама, али и када је реч о цени енергената.
Из Брисела тада није било опомене због државне помоћи, која је у случају Србије брижљиво анализирана да бисмо добили зелено светло за продају „Железаре” Кинезима. Према Споразуму о стабилизацији и придруживању, који смо потписали са ЕУ, износ државне помоћи не сме да пређе 50 одсто будуће у овом случају кинеске инвестиције.