уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:55

Борисов и Заев трасирали савез бугарске и македонске цркве

Четири дана пре одлуке БПЦ да прихвати молбу МПЦ да је заступа пред осталим црквама ради утврђивања њеног канонског статуса, у родној Струмици македонски премијер је био домаћин свом бугарском колеги
Аутор: Александар Апостоловскиуторак, 28.11.2017. у 22:00
(Фото Македонска информативна агенција)

Премијери Македоније и Бугарске, Зоран Заев и Бојко Борисов сусрели су се 23. новембра у Струмици. Овај град у југоисточној Македонији је родно место Заева који је као дугогодишњи градоначелник одатле кренуо у освајање Скопља. Владе Македоније и Бугарске тога дана су одржале заједничку седницу, а један од закључака је био да регион може напредовати само сарадњом. Али, двојица премијера су имала још једну тему. Они су званични сусрет започели у манастиру Свeти Леонтиј у Водочи код Струмице. Иако су изјавили да поштују секуларни карактер својих држава и да не желе да се мешају у послове и сарадњу цркава, напоменули су да могу да подстакну цркве да нађу решење у духу добросуседства и пријатељства. 

Заев и Борисов су управо то рекли новинарима у Струмици поводом захтева Македонске православне цркве, упућеног Бугарској православној цркви да јој буде „мајка црква” и призна јој аутокефалност.
Свега четири дана касније, Бугарска православна црква је саопштила да прихвата да Македонску православну цркву (МПЦ) заступа пред осталим црквама ради утврђивања њеног канонског статуса. Бугарски патријарх и митрополити на заседању Синода БПЦ навели су да тиме преузимају свој свети дуг. Бугарски патријарх Неофит изјавио је да БПЦ мора прихватити пружену руку Македоније, док је Заев, коментаришући вести из Софије, истакао да је, као православни верник, срећан због такве одлуке.

– Понављам да је Македонија световна држава. Не мешамо се у црквена питања. Ипак, то је веома позитиван корак и ја га поздрављам – казао је Заев.

Да ли су у Струмици Заев и Борисов заправо политички трасирали пут одлуци бугарског синода, јер је индикативно да у Струмици управо столује и митрополит струмички Наум.

Догађаји у Бугарској изазвали су пажњу и светских медија. Тако је британска агенција Ројтерс оценила да одлука Бугарске православне цркве представља корак ка признању МПЦ, што одражава укупно отопљавање односа између Софије и Скопља.

Уз оцену да тај корак вероватно неће поздравити друге православне цркве, попут српске и грчке, као ни руска црква, Ројтерс је констатовао да би БПЦ могла унилатерално да призна МПЦ, што би свакако обрадовало бугарске националисте.

Индикативно је да је три дана уочи састанка у Струмици Зоран Заев боравио у званичној посети Београду. Из изјава највиших српских званичника и госта из Македоније није примећено да се разговарало и о односима СПЦ и расколничке МПЦ, који годинама уназад оптерећују односе између двеју земаља.

Занимљиво је да је током боравка Заева у Београду председник Србије Александар Вучић разговарао телефоном са Бојком Борисовим, али у саопштењу такође није било ни речи о томе да су Вучић и Борисов разговарали о односима бугарске и македонске цркве. Према званичној верзији, Вучић и Борисов су разговарали о наставку сарадње у оквиру Савета за сарадњу Србије, Бугарске, Румуније и Грчке. Али, с обзиром на добре личне односе Вучића и Борисова, могуће је да ће почетком децембра, када се очекује састанак савета у Београду, једна од тема између њих двојице бити и разговори о одлукама Синода Бугарске православне цркве.

Др Стеван Гајић из Института за европске студије каже за „Политику” да ће, уколико бугарска црква у потпуности пристане на предлог македонске стране, настати канонски сукоб између Бугарске и Српске православне цркве.

– То није наивно, ако имамо у виду историјски аспект, јер су управо бугарски комити у Македонији притискали српско становништво и насилно покушавали да их уведу у бугарску егзархију која је деценијама била ван канонског јединства са другим православним црквама. То је био један од повода за српско-бугарске сукобе у 19. и 20. веку. Излаз видим у посредовању Руске православне цркве која би утицала на Бугарску православну цркву да не улази у овакву авантуру, чиме би били продубљени канонски проблеми – напомиње Гајић.

 


Коментари21
e838a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sale Vidikovac
Бугарском народу у БЈРМ је и место у БПЦ. Не разумем откуда сва та халабука овде у Србији. Припадници српског народа у БЈРМ су или побугарени за време Броза и изгубили свој идентитет и везе са СПЦ, или су напустили БЈРМ. Срби су данас у БЈРМ једна ситна мањина. Па не може сада СПЦ на основу те минималне мањине да захтева јурисдикцију над неколико стотина хиљада припадника бугарског народа у БЈРМ. Та је битка одавно изгубљена, и време је да се ми Срби бавимо својим земљама, где смо већински народ. БЈРМ није више српска земља, и то је то.
kipreos
Zasto je SPC toliko dugo cekala? Da li je moguce da ne postoji mesto za kompromis? Zar nije dovoljno da SPC bude "majka crkva" novokanonizovane MPC? Mi ih priznamo, a onu spuste loptu i prihvate vlasnistvo starih srpskih crkvenih objekata
Trifun
@kipreos Za neupucene,kompromis i dogovor izmedju SPC i "MPC" je vec napravljen "Niškim sporazumom", potpisanim u Nišu 17. maja 2002. g,"Sprzumom " se predviđa kanonsko regulisanje pravoslavlja u Makeodniji, a time i prevazilaženje višedecenijskog raskola. Sporazum su potpisala trojica mitropolita MPC debarsko-kičevskog Timoteja, australijskog Petra i strumičkog Nauma, a sa srpske strane episkopi niški Irinej, bački Irinej i vranjski Pahomije. Tim sporazumom, u 17 tačaka, je određen autonomni status za eparhije u Makedoniji, koje bi činile Ohridsku arhiepiskopiju, kao i visok stepen samostalnosti na "osnovu opštepravoslavnog kanonskog ustrojstva"...Nekanonska Makedonska pravoslavna crkva (MPC) jednostrano prekida sporazum a poglavar tkz" MPC" arhiepiskop Stefan Veljanovski izjavio je da je to bio sporazum "u nacrtu" i da on "više ne važi"!?Pitanje:Od kuda naknadna pamet i da li je ona posledica "sufliranja"onih koji ne zele da se raskol resi? Ne treba kriviti,bez razloga,SPC...
Препоручујем 5
Бане
Зашто нико из СПЦ и из Србије није поставио питање својине-власништва објеката цркава у Македонији? Оно што је грађено до Титове македонске цркве, неоспорно припада СПЦ. После тога МПЦ. Пре признање или непризнања требало би прво решити питање власништва.
Petro Pop-Stefanija
Crkve naka se petljaju do mile volje. Drzave da se ne mesaju
Арсеније Карловић
Ком се Богу ови моле ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља