четвртак, 28.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 28.11.2017. у 22:00 Јелена Церовина

Невиност Србије у фусноти

Слободан Милошевић је кроз пресуде Радовану Караџићу и Ратку Младићу ослобођен одговорности за дешавања у БиХ, али би зато у Хашком трибуналу могла да буде утврђена кривица Фрање Туђмана
Графит у Београду (Фото Бета/АП/Д.В.)

Пресудом Ратку Младићу, по други пут у року од годину и по дана, и 11 година после смрти, бивши председник Србије Слободан Милошевић ослобођен је одговорности за дешавања у Босни и Херцеговини током ратних деведесeтих година прошлог века. Међутим, за разлику од њега, први председник Хрватске Фрањо Туђман могао би да буде проглашен кривим за злочине у БиХ, као део удруженог злочиначког подухвата са руководством такозване Херцег-Босне.

Уколико буде потврђена првостепена пресуда у случају „Прлић”, биће то прва пресуда Туђману, али и хрватском политичком и војном врху.  Због тога данашње изрицање одлуке Жалбеног већа у Хрватској дочекују са посебном зебњом.

Можда би у томе требало и тражити разлоге узнемирења и огорчења дела хрватске јавности после изрицања пресуде Ратку Младићу, која је доживљена као неоправдано „амнестирање” Милошевића и Београда од одговорности за злочине у БиХ. У пресуди Младићу на 2.090. страници, у фусноти број 15357 (има их око 18.000), судско веће је констатовало да докази које су добили нису показали да су Милошевић, као ни Јовица Станишић, Франко Симатовић, Жељко Ражнатовић и Војислав Шешељ, „учествовали у реализацији заједничког криминалног циља”.

Није, међутим, први пут да се ова чињеница констатује у некој пресуди Хашког трибунала. У марту 2016, у пресуди Радовану Караџићу такође се на исти начин закључује да Милошевић и руководство Србије немају везе за злочинима у БиХ. Али чини се да ова чињеница изречена на више места у пресуди Караџићу није изазвала толику пажњу и огорченост код суседа, као када је поновљена у фусноти Младићеве пресуде. Хашки трибунал се чак оптужује да је на тај начин покушао да је прикрије. Јер, како пише „Јутарњи лист”, пресуду од 2.526 страница „мало ће ко читати”, а на крају, како кажу, „остаје горак укус да је Хашки суд на крају свога рада, у једном од најважнијих суђења, потихо београдски врх амнестирао од одговорности за њихову улогу у најкрвавијем рату након распада Југославије”.

Да ли је заиста суд имао неку скривену намеру када је ту чињеницу ставио у фусноту? Адвокат са дугогодишњим искуством у Хашком трибуналу Новак Лукић, на ово питање одговара негативно. Пре свега, како истиче, о томе се говори на више места у пресуди, а у фусноти се поименце помињу чланови руководства Србије за које није доказана кривица. „Ова фуснота се односи на један део из оптужнице. У оптужници против Младића, у делу који се односи на злочиначки подухват, морали су да буду побројани сви чланови који чине тај удружени злочиначки подухват коме је, према оптужници, циљ био етнички чиста БиХ. Ту су, између осталих, као део тог подухвата поред босанских Срба, поименце наведени Милошевић, Станишић, Симатовић, Аркан, Шешељ. У пресуди је веће утврдило да они нису били део тога. Трибунал је то оставио за фусноту, јер то није доказано, а није било ни тема ове оптужнице”, објашњава Лукић за „Политику”.   

То што се та чињеница у пресуди Караџићу констатује на више страница, а не у фусноти као код Младића, Лукић објашњава тиме да се код Караџића утврђивала веза између два политичка врха – РС и Србије, а код Младића веза између војног врха РС и Војске Југославије. Лукић каже да је разговарао са Караџићевим адвокатом Питером Робинсоном и да су констатовали да је занимљиво да се тужилац  није жалио на део пресуде у којој се каже да Милошевић није члан заједничког злочиначког подухвата. Он, међутим, упозорава и да ипак још треба бити обазрив, јер није донета пресуда његовим брањеницима Стаматовићу и Станишићу, који су били ослобођени првостепено, а затим у жалбеном поступку враћени на поновно суђење. То може, напомиње Лукић, да нас поново врати у те воде повезивања руководства Београда и босанских Срба у заједнички злочиначки подухват и зато се мора сачекати и та пресуда.

Да би се доказала кривица Србије неретко се протеклих година Београду спочитавало и да није доставио Хашком трибуналу сва тражена документа. Јучерашња „Слободна Далмација” пренела је да  је бивша истражитељка Хашког трибунала Невенка Тромп оптужила власти у Србији да је „скривала инкриминирајуће доказе од Међународног кривичног суда за бившу Југославију, док су њени званичници у медијима ширили хистерију против ’антисрпске организације’ у Хагу”. Пре свега се, како је рекла, то односи на дневнике бившег команданта Главног штаба Војске Републике Српске Ратка Младића.

Лукић, као и Горан Петронијевић, један од адвоката Радована Караџића, кажу да то није истина. Напротив. „За разлику од хрватских топничких дневника, Младићеви дневници су достављени. Хрватска је била та која је масовно прикривала доказе. Србија је, пак, ишла у другу крајност и неселективно слала документе у Хаг. Ми смо, као одбрана, имали силне проблеме када је требало да добијемо неки документ, јер тужилаштво трибунала неће да га да, а наша власт каже да га је послала у Хаг. И тако у круг. Хрвати су склањали све документе који су могли да их компромитују. Ја их, наравно, не кривим. Имајући у виду природу Хашког трибунала и ја бих то исто урадио да сам био неко ко је о томе одлучивао”, каже Петронијевић за „Политику”.

Чак и они докази из Хрватске који су процурели, попут Брионских транскрипата, како истиче, суд није узимао у обзир. Петронијевић подсећа и да се причало да нису достављени записници са Високог савета одбране, али је чињеница да се они такође налазе у Хашком трибуналу. „У време суђења Милошевићу, у српској јавности се повела расправа ко то њему доставља документа. Њему не треба дати документа да се не би бранио, а није се схватало да он не брани само себе већ брани и Србију”, каже Петронијевић и додаје да се сада поставља питање шта би било да се још суди Милошевићу, јер би извесно пао онај део оптужнице који се односио на Босну.

Као доказ да Србија ништа није скривала Лукић наводи и податак да су дневници Ратка Младића на стотине места цитирани у пресуди и да су откривени и достављени Хашком трибуналу усред суђења Перишићу. Према његовим речима, на крају се показало да је много тога за шта се веровало да ће негативно да се одрази на Београд, на крају испоставило као крунски доказ у корист Србије.

Коментари10
efcf7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pera
Onaj Praljak popio otrov.Srusio je most.Ovom sto je pobio 8.000 ne pada na pamet da to ucini.
Драган Пик-лон
Није довољно да само Србија буде невина.Требају бити невини и њене вође,ослободиоци, као што је генерал Младић.Реч Србија бес правих бораца је празан и јалов појам!!!
Trifun
Istina o nevinosti Srbije polako isplivava.Za pocetak u "fusnoti" presude HT.Ali i to je ogroman pomak za sud koji je,ocito,osnovan da optuzi samo Srbe za sve zlocine i ratove na exYU podrucju
Petar Ilic
Suprotno od beznacajne istine je laz. Suprotno od velike istine je druga velika istina (Neils Bohr). Mir medju susedima moze biti samo ako i jedni i drugi shvate da njihove velike istine nisu jedino vazne velike istine, cak i za njih, a kamo li za njihove susede i ostali svet. Srbi su dobijali batine u proslosti a i u sadasnjaosti ne samo zbog svojih velikih istina nego i zbog velikih istina onih cije su velike istine bile i vece i bolje i jace u tadasnjem svetu od srpskih. Komentari koji se ovde mogu procitati samo pokazuju koliko su Srbi nespremni da zive u ovom svetu jer ne mogu da se odbrane od svojih velikih gubitnickih kukavnih istina. Takve velike srpske istine su do sad proizvodile samo vojvode i serdare koji su gurali Srbiju iz jednog poraza u drugi, iz jedne sramote u drugu. To jest ako ovi komentari stvarno predstavljaju vrednosti vecine danasnjih Srba.
MilosNS
Petre, jedina srpska istina, velika ili mala, nebitno, jer je to istina, je jedina relevantna u ovom slučaju. Sve ostali su izmanipulisani, a to pitajte njih.
Boki
Petar ne lupaj. Ratovi se dobijaju I gube zavisi imas li iza sebe jakog igraca il ne... I srbe niko nije guraju u nikakve ratove Jos od onog sa bugarima 1886 il kad vec bjese...taj je bio zadnji...
Рраша Поповић
Уверен сам да ће тзв.Међ.заједница у чијем је "власништву" и Суд,остати доследна у недоследностима и у случају Прлић и сар. .Остаће пристрасна и необјективна."Случај Прлић" у контесту оружаних сукоба регуларних хрв.војних јединица на цивиле Бошњаке.Нигде се у расправи не помињу Срби који су у више наврата спашавали цивиле Бошњаке од усташког холокауста.Само једном приликом цео свет је,својевремено,имао прилику да види како су Срби из усташког окружења спасли близу 5 000 цивила Бошњака.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља