У Србији се годишње украде електричне енергије у вредности од око 60 милиона евра, али у многим случајевима и када се крађа открије, тешко је наплатити штету. У последњих неколико година 300 крадљиваца завршило је у затвору и на тај начин платило покрадену  струју, мада већина њих прође с благим казнама, радећи најчешће у јавном интересу, или се баве друштвено корисним радом.

Први који је 2011. године три месеца провео у затвору, због постављања магнета на бројило, био је један Младеновчанин, а начини како се струја краде иду од постављања магнета на бројило, враћања бројила уназад, дивљег прикључка на дистрибутивну мрежу….

Неовлашћено коришћење струје је кривично дело, као уосталом и свака друга крађа, а максимална казна, која може да се добије у овом часу је од једне до три године затвора. Један од услова да се казна смањи, или прекине, јесте да крадљивац плати потрошене киловате.

Управо је то разлог због кога ће први човек ЕПС-а Милорад Грчић, како је потврђено „Политици”, затражити измене закона којима ће се прецизирати строже казне, јер је то једини начин да се спречи свака следећа злоупотреба и казне одговорни.

Дистрибуције по Србији годишње пошаљу више од 5.000 кривичних пријава тужилаштву баш због крађе струје, а рачуни, које ови крадљивци направе, мере се милионима динара које би требало сами да плате. Ако то они не учине, платиће за њих остали потрошачи.

ЕПС, како кажу, неће поштедети казне ни своје раднике, за које се утврди да су помагали, или на било који начин учествовали у крађи струје, како је откривено приликом последње акције 20. новембра када је ухапшен један запослен и један бивши радник Електродистрибуције Ниш. Они су осумњичени да су умањивали појединим корисницима рачуне за неовлашћену потрошњу електричне енергије и оштетили компанију око два милиона динара.

С обзиром на то да ово није усамљен случај и да су припадници МУП-а недавно ухапсили још два радника у Електродистрибуцији Чачак, који су оштетили компанију 22 милиона динара, у ЕПС-у кажу, да су неопходне промене прописа како би се ефикасније борили против оних који свесно крше закон. Резултати ванредних контрола показују да су струју највише крала домаћинства у приградским насељима, али много масовније у ресторанима, на пумпама, у млиновима и радњама, а било је дивље прикључених и читавих пословних зграда.

Онај кога они ухвате у крађи остаје без бројила и мерно место се демонтира, а да би поново имао струју, није довољно платити само рачуне и казну. Већина мора поново да тражи сагласност за прикључак на мрежу, што додатно кошта.

На размере крађе, кажу у ЕПС-у, утиче и одлагање кривичног гоњења, (такозвани опортунитет), по коме тужилаштво одустаје од гоњења у случају када се надокнади штета настала крађом струје, али и даља блага казнена политика правосуђа која се најчешће завршава ослобађајуће или условном осудом. Велики број оптужених бива осуђен условном казном, или се постиже нагодба са тужиоцем при чему је казна мања ако се прихвати обавеза плаћања рачуна.

Крађа струје представља и финансијско оптерећење за ЕПС, али и нарушава равнотежу у електроенергетском систему и тиме наноси штету привреди и грађанству, као купцима електричне енергије. Поред тога, Закон о енергетици усмерава грађанску одговорност за крађу електричне енергије на регистрованог купца електричне енергије, па је то разлог више да се приликом продаје, поклањања, или наслеђивања објекта, спроведе пријава промене код снабдевача електричном енергијом.

Истовремено су запослени у ЕПС-у, који одговорно обављају свој посао, на терену свакодневно изложени физичким и вербалним нападима, вређањима, узнемиравајућим телефонским позивима, а често на њих пуштају и псе. Зато је ЕПС принуђен да од владе тражи измене закона којима ће се напади на раднике третирати као кривично дело и омогућити им заштиту као службеним лицима. То је неопходно да би се заштитили монтери и контролори, који се боре против крађе електричне енергије.