петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:00

Ирска формула за шкотски брегзит

Ако Северна Ирска остане део европског тржишта и након изласка Британије из уније и влада у Единбургу ће тражити исту шансу
Аутор: Љиљана Вујићсреда, 29.11.2017. у 22:00
Шкотска премијерка Никола Стерџен (Фото Википедија)

Ако могу они, можемо и ми – каже Шкотска, позивајући се на ирски случај који би могао да буде решен тако што би након брегзита гранични прелази између Републике Ирске и Северне Ирске остали отворени, без царина и било каквих ограничења на промет роба, капитала и људи. Жеља шкотске владе је и да Шкотска остане део заједничког европског тржишта након што се Велика Британија одвоји од Европске уније.

Ако брегзит на границама између две Ирске, којих има чак 275, зацрта чврсту поделу између ЕУ и Уједињеног Краљевства, Даблин ће остати изолован. Биће највећа жртва брегзита. Тамошња влада ће учинити све да и убудуће компаније из Републике Ирске могу да искористе отворене граничне прелазе и да без царина, преко широких британских путева и кроз тунел испод Ламанша, стижу до Француске.

Учинити све значи да је њихов премијер Лео Варадкар спреман да средином децембра у Бриселу уложи вето – када чланице ЕУ које га једногласно подржавају буду гласале о откључавању преговора о трговини са Лондоном. Ирска влада чврста је у ставу да ће британској влади „спустити рампу” на почетак најважнијих преговора које је чекају – о трговинским везама са унијом – ако написмено не буде гарантовала да рампама неће одвојити Северну Ирску.

Даблин би, дакле, био задовољан ако северноисточни део ирског острва, који је у склопу Уједињеног Краљевства, постане изузетак тако што ће остати у јединственом европском тржишту и царинској унији. Али, и Шкотска жели да буде изузетак као Северна Ирска. Сматрају да и они треба да буду део овог пакет аранжмана, поготову ако се узме у обзир да су на прошлогодишњем референдуму рекли да желе да остану у унији.

Шкоти су, стога, озбиљно загледани у ирску будућност која би их могла довести у незавидан положај.

Мајк Расел, министар задужен за брегзит из Шкотске националне партије, каже да би, попут Белфаста, требало да добију исту шансу.

„Ако би Северна Ирска остала део јединственог тржишта и царинске уније, то би била идеална ситуација да и ми останемо њен део. Ако се ово решење примењује негде другде, верујемо да имамо право да питамо можемо ли се и ми придружити”, каже Расел „Ајриш тајмсу”.

Овај оштар противник брегзита каже и да су делегиране власти у Единбургу, Белфасту и Кардифу скрајнуте док конзервативна британска влада погрешно води преговоре на „прилично запањујуће начине”.

„Ово су практични проблеми које треба решити, а ми нисмо за преговарачким столом”, оцењује Расел и додаје да је Лондон идеолошки подељен око судбоносног питања.

„Комплексно разбијање односа Британије и уније има озбиљне последице по будућност свих острвских влада, а ипак они који говоре у наше име не схватају да им је потребно више од идеје на столу”, каже шкотски министар.

Његова и уједно водећа партија у Шкотској залаже се за то да остану у простору бестарифног трговања и тржишту које примењује слободу кретања роба, капитала и људи. На њиховим острвима, рецимо, у наредних пет година пензионисаће се 80.000 од 250.000 радника. Ову радну снагу, кажу, не могу надоместити без значајних миграција.

Шкотска национална партија залаже се и за други референдум о независности, а ирски сценарио могао би додатно подстаћи шкотско бирачко тело да гласањем врати независност коју су 1707. године изгубили утопивши се у британску краљевину. Подсећајући на то да је остало мање од 500 дана до разлаза од ЕУ, Расел је убеђен да ће у неком тренутку његови земљаци гласањем о одвајању од Велике Британије морати да бирају између коначног исхода брегзита и чланства у ЕУ.

„Време је да то урадимо када знамо који је избор”, закључује министар за ирски лист.
 

Лондон наводно спреман да плати 60 милијарди евра за напуштање ЕУ

Мишел Барније, који у име Европске уније преговара са Лондоном о разлазу, наговестио је да би ускоро требало да саопшти детаље о финансијским условима повлачења Острва из ЕУ. Барније није коментарисао медијске наводе о понуди Лондона да плати 60 милијарди евра, али је Ројтерсу рекао да би кроз неколико дана требало да ставе тачку на ову тему. У међувремену је „Дејли телеграф”, позивајући се на неименоване изворе, објавио да је постигнут договор о бракоразводном рачуну у износу од 60 милијарди евра. Овом темом  бавили су се и други острвски медији наводећи различите износе у распону од 45 до чак 100 милијарди евра.  


Коментари0
304f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља