недеља, 27.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 30.11.2017. у 10:15 Александра Куртеш

Две деценије Виктимолошког друштва Србије

Свечаност у Скупштини града (Фото Ж. Јовановић)

Виктимолошко друштво Србије (ВДС) чији рад је усмерен на унапређење права и заштите жртава криминалитета, рата и кршења људских права, без обзира на њихов пол, верску и религијску припадност, политичка опредељења или друге карактеристике, и на развијање виктимологије као академске дисциплине,  обележило је 20 година постојања свечаним програмом у Скупштини града.

Друштво је, као удружење грађана, основала група истраживача, активиста и практичара који се две деценије залажу за стварање законодавног и институционалног оквира, као и конкретних механизама који ће омогућити свим жртвама криминалитета да на једнак начин и у складу са својим потребама остваре права и добију адекватну подршку и заштиту.

О значају рада и достигнућима говорили су др Марк Гроенхуијсен, председник Светског виктимолошког друштва, професор на Правном факултету Универзитета у Тилбургу и почасни члан ВДС-а, др Оливер Бачановић, професор на Факултету за безбедност у Скопљу, Универзитета „Св. Климент Охридски”, мр Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и један од оснивача ВДС-а, проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана и члан ВДС-а, Тамара Мировић, заменица републичког јавног тужиоца, др Стефан Парментије, професор на Правном факултету Католичког универзитета Левен у Белгији и генерални секретар Међународног удружења за криминологију, Катарина Пашић, секретарка у Међуопштинској организацији цивилних инвалида рата Ваљево и чланица Координационог одбора Асоцијације „Заједничка акција за истину и помирење”, и проф. др Весна Николић Ристановић, директорка и једна од оснивача ВДС-а.

– На различите начине залагали смо се за побољшање положаја жртава радећи истраживања, предлажући измене закона, дајући директну подршку жртвама криминалитета и обучавајући људе који раде са жртвама – објаснила је директорка друштва. Она је подсетила да ће се јубилеј обележити и на радни начин – одржавањем Осме годишње конференције под називом „Жртве између безбедности, људских права и правде” која ће почети данас и трајати до сутра.

Поводом јубилеја, ВДС је објавио публикацију „Виктимолошко друштво Србије: 20 година залагања за права свих жртава”. Ову публикацију приредиле су др Весна Николић Ристановић и др Сања Ћопић. Међу корицама су сабране информације о ВДС-у, његовом развоју, спроведеним пројектима и другим активностима од оснивања до данас. Током 20 година постојања, друштво је реализовало 81 пројекат, спровело 31 истраживање, објавило 12 књига, а у оквиру прве опште службе за жртве криминалитета у Србији од 2005. године пружило је помоћ и подршку за 2.578 особа.

Током програма уручена су признања ВДС-а. Награда за унапређење права жртава додељена је проф. др Марку Гроенхуијсену и Весни Стојановић, координаторки Саветовалишта против насиља у породици. Награда за допринос развоју неконфликтног и свеобухватног приступа бављењу ратом и ратним злочинима – „Трећи пут” додељена је проф. др Стефану Парментијеу, док је Награда талентованом младом истраживачу отишла у руке др Види Вилић, Зорици Јанков, мастер дефектолошкињи, и Бојану Ђокићу, студенту докторских студија историје.

Заслужним члановима ВДС-а, као и другим појединцима, организацијама и институцијама уручене су захвалнице за допринос развоју овог друштва и унапређењу права жртава. Међу тридесетак добитника захвалница су и Александра Петровић, новинарка „Политике”, др Ивана Стевановић, директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања, др Милан Шкулић, судија Уставног суда Србије и професор Правног факултета, и проф. др Ђорђе Алемпијевић, шеф Катедре за судску медицину Медицинског факултета.

Коментари0
d6a60
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља