Најаве градских челника с краја 2016. године да ће у наредних неколико година стари део града добити више од 100 километара бициклистичких стаза, од чега добар део њих већ ове године, сасвим извесно, неће бити у потпуности остварене. Прошле године, објашњавајући за наш лист план који се тиче ових стаза, главни градски урбаниста Милутин Фолић указао је да би, између осталих, бициклистичке требало да постану и улице Савска, Немањина, Кнеза Милоша, Устаничка, Цара Душана... Бициклистичка будућност неких од ових улица још није извесна, али за једну се већ зна да је избрисана са списка бициклистичких оаза – Улица цара Душана.
Минулих месеци градоначелник је у више наврата за наредну годину најављивао велику обнову улица Краљице Марије, Џорџа Вашингтона и Цара Душана, али ниједном није споменуто да ли ће тамо бити стаза за бициклисте.
Лука Петровић, секретар за инвестиције, каже да се од бициклистичких стаза одустало зато што би за њих морала да се жртвују паркинг места или ширина саобраћајница што би изазвало саобраћајну катастрофу у центру града.
– Анализе су показале да су бициклистичке стазе практично неизводљиве. Само у Цара Душана морали бисмо да укинемо најмање 200 паркинг места, а сви знамо колики проблем са паркирањем имамо у центру. И овог пута смо покушали да нађемо решење да сви буду задовољни али, нажалост, сада ће бициклисти да трпе – истиче Петровић.
Упитан који је онда смисао бициклистичке стазе у недавно реконструисаној Рузвелтовој улици Петровић наводи да ће се тражити алтернативно решење за бициклисте у старом језгру града.
Сметња на стази дуж Рузвелтове (Фото Улица за бициклисте)
Али, саобраћајни стручњак Зоран Рубињони који је радио саобраћајну анализу тврди да су бициклистичке стазе у овим улицама могуће. Он не спори да би део саобраћајнице морао да буде пренамењен, али истиче да би стазе, под одређеним околностима, могле да буду уклопљене.
– Анализа је показала да је уређење ових стаза могуће с тим што би морала да се отвори трака за лево скретање на раскрсници са Француском улицом и Булеваром деспота Стефана, али науштрб паркирања. Стазе не би биле могуће ако би остале четири коловозне траке без тих левих скретања јер би у том случају било велико загушење на тим раскрсницама. Наравно, то није једноставно, у тим улицама мора да се сачува дрвеће, али ако би се добро пројектантски разрадило решење, стазе би могле да се ураде – указује Рубињони који сматра да би било добро да се потез од Калемегдана до Вуковог споменика споји бициклистичком стазом.
Представници града свакодневно наглашавају да је план да у центру града и његовом старом језгру предност добију пешаци и бициклисти науштрб четвороточкаша који би у тој хијерархији требало да буду последњи по приоритету. Планови за реконструкцију улица које се протежу од Рузвелтове до Тадеуша Кошћушка ипак говори да је у пракси ситуација супротна и да ће возачи аутомобила имати користи, а бициклисти никакве. Врло извесно, због одустајања од нових стаза на овом потезу, тешко да ће се остварити и прошлогодишња жеља надлежних у граду да од 2018. на улицама Београда буде пет до десет одсто бициклиста, да се њиме иде на посао, факултет, код пријатеља, у набавку...
Јер осим што нема стаза које су лани најављиване изостао је озбиљнији посао – спуштање ивичњака код пешачих прелаза, постављање стајалишта за бициклисте уз судове, општине, пијаце... Када се све сабере, отвара се питање: како би после годину дана дански урбаниста Јан Гел, чије су препоруке и савети уграђени у план за ширење бициклистичке мреже, оценио ове накнадне промене и одлагања.
Реконструкција на пролеће
Обнова саобраћајница од Рузвелтове до Тадеуша Кошћушка требало би да почне у мају следеће године и да траје седам месеци. До марта 2018. ЦИП би требало да испројектује улице. Овај посао, не рачунајући пројектовање, вредан је 20 милиона евра и финансира се из кредита Европске банке за обнову и развој (ЕБРД). Новине у дужини од три километра на потезу од Рузвелтове до Тадеуша Кошћушка су пет саобраћајних трака за оба смера с тим што ће аутобуси и аутомобили моћи да се крећу по трамвајским шинама, кажу у Секретаријату за инвестиције.
– Остаје исти број паркинг места, а пешачке стазе ће делимично бити проширене – истичу у секретаријату.
Амбициозне идеје, у пракси критике
Идеја прошлогодишњег плана била је да епитет „бициклистички” добију трасе које масовније користе бициклисти у старом језгру престонице. Планом је било утврђено да се укупно уреди 120 километара на важним саобраћајним трасама науштрб коловоза. Замисао је била да се исцртају бициклистичке стазе и да се постави одговарајућа сигнализација, а да једино тамо где је неизводљиво да се пренамени део коловоза ове стазе буду урађене на делу тротоара, али да се не угрожавају пешаци. У уличицама које повезују ове велике саобраћајнице, исто тако, најављивано је да ће брзина кретања аутомобила бити ограничена на 30 километара на час, како би и тамо бициклисти били безбедни.
У међувремену нове стазе су урађене код Бранковог моста и Поп Лукине улице, у Рузвелтовој, отворен је и Булевар хероја са Кошара. Али, уместо похвалама, бициклисти су надлежне почастили критикама због неприлагођених ивичњака, лоше исцртаних стаза, лоших укрштаја са аутобуским стајалиштима...