четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53
НОРДИЈСКИ МОДЕЛ

Век успешне сарадње

Аутор: Андерс Кристијан Хоугорчетвртак, 30.11.2017. у 12:28
Калемегдан: изложба у част стогодишњице дипломатских односа Србије и Данске (Фото Амбасада Данске)

О то­ме ка­кве су мо­гућ­но­сти да та­ко­зва­ни нор­диј­ски мо­дел бу­де при­ме­њен на Бал­ка­ну, и то пр­вен­стве­но на по­љу по­ми­ре­ња у ре­ги­о­ну, не­дав­но је у Бе­о­гра­ду са пред­сед­ни­ком Ср­би­је Алек­сан­дром Ву­чи­ћем раз­го­ва­рао ге­не­рал­ни се­кре­тар Нор­диј­ског са­ве­та ми­ни­ста­ра Даг­фин Хеј­број­тен. Ка­ко про­це­њу­ју упу­ће­ни, са­рад­њи ме­ђу овим зе­мља­ма ка­кву има­мо да­нас нај­пре је прет­хо­ди­ла ре­ги­о­нал­на са­рад­ња у обла­сти за­ко­но­дав­ства. О би­ла­те­рал­ним од­но­си­ма Ср­би­је са Дан­ском, Нор­ве­шком, Фин­ском и Швед­ском, као и о њи­хо­вим да­љим пер­спек­ти­ва­ма, за „По­ли­ти­ку” у на­ред­них не­ко­ли­ко да­на пи­шу ам­ба­са­до­ри ових зе­ма­ља у Бе­о­гра­ду. 

Андерс Кристијан Хоугор*

Дав­не 1917. го­ди­не, Кра­ље­ви­на Ср­би­ја је име­но­ва­ла пр­вог ам­ба­са­до­ра за Дан­ску, а овај до­га­ђај ми узи­ма­мо као по­че­так ди­пло­мат­ских од­но­са из­ме­ђу на­ше две зе­мље. Ове го­ди­не сто­га обе­ле­жа­ва­мо сто­го­ди­шњи­цу од ус­по­ста­вља­ња ди­пло­мат­ских од­но­са и ме­ни је ве­ли­ка част што сам део ових про­сла­ва.Ве­зе из­ме­ђу Дан­ске и Ср­би­је су увек би­ле ја­ке, а у прет­ход­них сто го­ди­на смо има­ли ин­тен­зив­ну раз­ме­ну љу­ди, зна­ња, до­ба­ра и ка­пи­та­ла. Је­дан од нај­ва­жни­јих љу­ди ко­је бих спо­ме­нуо је­сте док­тор Вил­хелм Те­о­дор Мел­гор.

Као члан Дан­ске ме­ди­цин­ске ми­си­је у Пр­вом свет­ском ра­ту, док­тор Ви­ли се, ка­ко је од ми­ло­ште био зван, бри­нуо о ци­ви­ли­ма у ни­шкој бол­ни­ци, а та­ко­ђе је и ишао у кућ­не по­се­те по се­ли­ма у око­ли­ни Ни­ша. Ре­дов­но је и на до­бро­вољ­ној осно­ви по­се­ћи­вао и деч­је си­ро­ти­ште. С вре­ме­ном, док­тор Ви­ли је име­но­ван за глав­ног док­то­ра у бол­ни­ци у Кур­шу­мли­ји где је ода­брао да жи­ви до кра­ја жи­во­та. Ме­мо­ри­јал­на та­бла на ку­ћи у ко­јој је жи­вео у Кур­шу­мли­ји чу­ва се­ћа­ње на ње­га и ње­го­ву по­моћ Ср­би­ма.

Ма­ло за­тим су сти­гле три­де­се­те го­ди­не и со­бом до­не­ле сјај­ну ини­ци­ја­ти­ву у по­во­ју – про­ши­ре­ње Бе­о­гра­да! Не­ко­ли­ко дан­ских ком­па­ни­ја је уче­ство­ва­ло у овом про­јек­ту, по­ста­вља­ју­ћи те­ме­ље оп­шти­не ко­ју да­нас зна­мо под име­ном Но­ви Бе­о­град. Уз мно­штво дан­ских ин­же­ње­ра, дан­ске ком­па­ни­је су чак до­не­ле и бул­до­жер ко­ји је та­ко по­стао део исто­ри­је Бе­о­гра­да.

Ово су са­мо два при­ме­ра ко­ји по­ка­зу­ју да су од­но­си из­ме­ђу на­ших зе­ма­ља увек укљу­чи­ва­ли по­све­ће­не љу­де и ја­ке ком­па­ни­је, што је и сад слу­чај. Да­нас, око че­тр­де­сет дан­ских ком­па­ни­ја по­слу­је у Ср­би­ји, а оче­ку­јем да их до­ђе још. Има то­ли­ко то­га што мо­же­мо ура­ди­ти за­јед­но – од по­љо­при­вре­де до во­до­при­вре­де, од от­па­да до енер­ги­је, од од­бра­не до здра­вља. 

По­све­ће­ни про­фе­со­ри и сту­ден­ти дан­ског је­зи­ка на Уни­вер­зи­те­ту у Бе­о­гра­ду та­ко­ђе до­при­но­се из­град­њи на­ших од­но­са, а по­сто­је мно­ги ен­ту­зи­ја­стич­ни по­је­дин­ци и гру­пе ко­ји уче­ству­ју у раз­ме­ни зна­ња и кул­ту­ра на­ших две­ју зе­ма­ља – пле­сне тру­пе, џез ор­ке­стри, сред­њо­школ­ци и уни­вер­зи­тет­ски сту­ден­ти на раз­ме­ни, пе­сни­ци, глум­ци и ре­жи­се­ри, пи­сци, про­фе­со­ри, вој­но осо­бље, ди­пло­ма­те и јав­ни слу­жбе­ни­ци.

То­ком мо­је слу­жбе у Бе­о­гра­ду, ам­ба­са­да ће по­ку­ша­ти да оја­ча тр­го­вин­ску раз­ме­ну, али и да ор­га­ни­зу­је ви­ше про­је­ка­та из обла­сти кул­ту­ре и јав­не ди­пло­ма­ти­је. Све ово у ци­љу ши­ре­ња зна­ња и при­су­ства Дан­ске у овом ре­ги­о­ну. Дан­ска је при­ја­тељ Ср­би­је и мо­же­те ра­чу­на­ти на на­шу по­др­шку на пу­ту ка Европ­ској уни­ји. Ре­фор­ме ко­је Ср­би­ја спро­во­ди у овом пе­ри­о­ду ће до­не­ти ко­ри­сти гра­ђа­ни­ма и дру­штву у це­ли­ни. 

За сто го­ди­на, ве­ру­јем да ће Ср­би­ја би­ти ја­ка, ста­бил­на де­мо­кра­ти­ја, отво­ре­на за ино­ва­ци­је и го­сто­при­мљи­ва као што је то да­нас. На­дам се да ће Дан­ци и дан­ске ком­па­ни­је до­при­не­ти овом раз­во­ју. 

*Ам­ба­са­дор Кра­ље­ви­не Дан­ске


Коментари1
c241f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bosa S
Ono sto mi se ne svidja je da prisvajate jubileje i datume Kraljevine kad vam odgovara. Sa druge strane nipodastavate srpsku kraljevsku porodicu na sve nacine. Na nedavnoj svadbi imali ste evropske kraljevske svite u Beogradu i nikakav medijski znacaj niste im dali. Sve su to prilike da se stvore prijatelji i popravi budzet. Ova Srbija nema nista zajednicko sa Kraljevinom, zasto prisvajate jubileje koje niste zasluzili.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља