среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:48

Крим би поново гласао за припајање Русији

Немачки центар за истраживање јавног мњења је објавио да би скоро 80 одсто становника Крима поново гласало за отцепљење, али да су кримски Татари и даље потенцијални извор дестабилизације руске контроле
Аутор: Биљана Митриновићчетвртак, 30.11.2017. у 16:30
Замак Ластавица из 19. века на кримској обали Црног мора (Фото Википедија)

Стара је вест да Европска унија и Сједињене Америчке Државе не признају референдум одржан на Криму 16. марта 2014. када је при излазности од 82 одсто грађана, од нешто више од 1,2 милиона становника Крима, за припајање Руској Федерацији гласало скоро 97 одсто њих. Због припајања Крима Русији су уведене санкције које се на сваких шест месеци продужавају и проширују.

Иако се више од три године после изјашњавања становника Крима доводе у сумњу и резултати гласања, немачки Центар за источноевропске и међународне студије објавио је истраживање јавног мњења на Криму које је показало да би 78,8 одсто грађана и сада гласало за присаједињење Крима Русији, само 2,4 одсто је рекло да би гласало другачије, а 6,8 одсто није хтело да одговори на питање.

Ово истраживање је занимљиво и у светлу оспоравања те одлуке због Татара, који су исламске вероисповести и који на Криму представљају трећи народ по бројности са 12 одсто (после Руса и Украјинаца). У оквиру анкете која је спроведена у пролеће ове године, у обзир је узето мишљење 1.800 грађана, од којих је 200 било кримских Татара.

Око 80 одсто испитаних је одговорило да сматра исправном прошлогодишњу одлуку да се Меџлис кримских Татара у Русији прогласи терористичком организацијом. Врховни суд је констатовао да су њихови лидери у Кијеву сарађивали са екстремистичким добровољачким групама, учествовали у трговинској блокади Крима и рушењу далековода којима је спровођена електрична енергија на полуострво.

Тешку историју односа између кримских Татара и Руса званична Москва покушава да ублажи од припајања овог полуострва: заступљени су у свим органима власти, а руски председник је одмах у априлу 2014. године потписао закон о рехабилитацији кримских Татара, што је био потез којим је са њих скинут жиг сарадника немачких окупатора.

Директорка центра и аутор овог истраживања Гвендолин Сасе је у кратким закључцима навела да се у истраживању и даље очитава скепса кримских Татара према новој власти.

Она је подсетила да су 2014. године сви становници Крима аутоматски добили руско држављанство и да је незадовољство овим статусом видљиво и у овом истраживању, јер су нарочито кримски Татари, њих 38,7 одсто, истакли регионални идентитет – изјашњавајући се као кримски Татари. Међутим, 80 одсто свих испитаника сматра себе руским грађанима, а 13 одсто су рекли да су грађани Крима.

Иако је анкетирано само 200 Татара, ауторка истраживања је навела да је мишљење кримских Татара другачије и у односу на процену догађаја 2014. године. Само 7,8 одсто њих сматра да је мобилизација кримских грађана била разлог што је полуострво постало део Руске Федерације – у поређењу са 25,9 одсто у општој популацији. Насупрот томе, 24 одсто види догађаје као резултат руске акције и 35,3 одсто као резултат демонстрација на тргу Мајдан у Кијеву.

„Социјална и политичка интеграција кримских Татара, која није била осигурана ни у украјинској држави, и даље остаје потенцијални фактор дестабилизације руске контроле на Криму”, навела је директорка центра.

На сајту ове организације могу се наћи и подаци из истраживања јавног мњења на Криму, које је спроводио УСАИД, ИРИ и Галуп институт на сваке две године, закључно са мајом 2013. године. На питање да ли Украјина иде у правом смеру од 1.100 анкетираних грађана 2013. године је њих 24 одсто сматрало да иде у добром правцу, 62 одсто да не иде, а 14 одсто је било неопредељених. У октобру 2011. године 11 одсто је сматрало да Украјина иде у добром правцу, 62 одсто да иде у погрешном, а 26 одсто је било неопредељених. У новембру 2009. само је шест одсто сматрало да Украјина иде у добром правцу, чак 80 одсто становника Крима да иде у погрешном, а 14 одсто је било неопредељених.

Да би се могло у потпуности сагледати какав су однос према власти у Кијеву имали становници тада Аутономне Републике Крим, потребно је подсетити се на политичке догађаје у Украјини. Наранџаста револуција у Украјини је спроведена крајем 2004. и током 2005. године након другог круга председничких избора. И тада је, као и у време протеста на Мајдану крајем 2013. године и почетком 2014. године, у питању била спољнополитичка оријентација Украјине. Победу тадашњег премијера Виктора Јануковича на председничким изборима није признао његов противкандидат Виктор Јушченко, чије су присталице започеле уличне протесте и издејствовале поништавање избора. На поновљеним изборима је победио Јушченко, а Украјина се окренула евроатлантским интеграцијама. Након пет година, на изборима 2010, Јушченко је остварио најгори резултат, а у другом кругу је победу над Јулијом Тимошенко (45,36 одсто) однео Јанукович (48,95 одсто).


Коментари13
09696
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

С.В. - Цецко
Срб! Где си ти учио историју? Сигурно у Бечу и Лондону.
Бранко Срб
Не, никако тамо. Но, свакако нисам ни по кафанама, славама, стадионима, такси возилима, нет-форумима и сличним учионицама којекаквих кренкова и незналица који су се о повести, политици и приликама на тим странама приучили колико јуче, с ногу, а пре свега пристрасно. Зато су такви спремни на лаж - грме и галаме као да су свезналице, али то су само празне пароле и мантре, митови и конструкције које упорно понављају мислећи да ће оне тако Истином постати. Та позорница је гротескна, као и твоја прозивка која открива коју си "школу" завршио. Јадан је тај призор.. А, ова галерија таквих "стручних" непоштењачина ће остати као сведок времена, посрнулог додворништва, непоштења и лицемерја једног патничког народа, који сам пати своју несрећу, али је зато први да се као улизица огреши о оне који пате исту муку. Такви смо гори и од оних које с правом видимо као зле. Но, залуд указујем на то.. Да би се то схватило потребно је да имамо Образ, истински осећај за Правду и саосећање.
Препоручујем 1
Светислав
Молио бих коментаторе да се упознају са правом истинитом историјом а оставе западну пропаганду.По њима Руси и Срби не смију изаћи на топло море!Отимање КиМ је као када човјеку извадиш једно плућно крило.Он живи али нема снаге.
Леон Давидович
Увек би гласали за останак у Русији. Како би другачије гласали Руси, а они су већина. Татарска мањина чак када би сви били против Русије, а нису, не може да дестабилизује Крим. Само гласање не би било довољно да ту није Русија која је узела свој народ под заштиту.
Бранко Срб
Колико би Албанаца гласало за независно Косово да се данас спроведе референдум? Колико би Бошњака у Рашкој гласало за независност тог дела Србије, или они Албанци на тзв. Југу? Нема сумње да би и Бугари и Мађари, али и Румуни,.. имали шта да кажу на свом референдуму. Када је КиМ у питању оно, формално, дуже није наше но што јесте. А, и када смо га повратили нисмо се прославили тамо, а то су црвени и "браћа" Југословени искористили на рачун албанске ствари, а на нашу штету. Што се Крима тиче, насупрот празном паролашко-мантричном подметању овдашњих руско-додворника и лицемера, није ОДУВЕК био Росијски - чак! Такође, тамо ни Росијани НИСУ одувек били већина, а то су постали на сличан начин на који су и Албанци на КиМ - масовним протеривањима и злочином. #Милан и "Милани" који омаштавају повест по својој удворичкој вољи, залуд криве чињенице (по хрватском узору) - стара Рус и савремена Росија нису исто, као што ни Франачка није Француска, Бретања Британије - иако су блиски. Пакост злобна.
Бранко Срб
Сем гласне ароганције и бедних, па и смешних поука, доња прозивка није понудила ништа више од уобичајених мантричних парола и кафанске памети. Наравно, непоштени и неуки нису схватили да под формалним припадањем КиМ Србији имам у виду оно време када КиМ није било по окупацијом. Али, "двоструки аршини" и непоштење уопште изгледа није особина само наших непријатеља. За мене ће наследница Московије бити Росија (нисам Росијанин па за мене то није Расија), а никако стара Рус - управо зато да бих направио разлику међу њима. Наравно, они који су студирали историју код Милована Марића, Деретића,.. и уопште та стадионска интелигенција, кафански геостратези, славски аналитичари,.. урапатриоте сем овако неубедљиве и уображене грдње не могу ништа више понудити. А, што се хрв-гајевичарског питања о референдуму РС за припајање СР тиче, можда би исти требало спровести и у СР. Мада, РС се и тако преселила већ у СР, као и ЦГ и Хер, у земсоке кланове па "сналажљивих" има свугде. "Рука руку мије"..тужно.
Препоручујем 1
Crnjin
Odlično ste procenili rezultate mogućih referenduma. Samo ste nešto zaboravili. Koliko bi Srba iz Republike Srpske glasalo za pripajanje Srbiji?
Препоручујем 14
Прикажи још одговора
Милан В. Старман
Крим је од увек припадао Русији, чак и онда када су Монголи извршили инвазју у 12 веку и приморали руски народ да премешта своју древу престоницу дубоко у Русију и та престоница је и данас Москва. У ствари Русија је имала 3 престонице и трећа је била Петроград (Ст. Петерсбург) за владе Петра Алексејевича, великог. И та је престоница била из нужде јер су Швеђани преко Финског залива стално чинили упаде у Русију. Петар, с правом велики, наредио је свим Бојарима да преместе своје резиденције и своје пословне банке у Петроград и тиме је мотивисао дотичне за одбрану. Битком код Полтаве, почетком 18. века, Руси су за увек одучили шведског краља Карла XII. од ратовања.
Simic Koch Miro
Lepoje znato sto se propusti,zahvaljujuci ipak savesnim novinarima hvala!pa nije cudo sto ove minijaturne drzavice i skandinanci imaju nocnu moru kada ruski bombaderi lete pored njihovih granica sve se vraca svese placa ako ne na mostu onda na cupriji
Препоручујем 9
Petar Ilic
Krim je oduvek pripadao Rusiji, osim kad nije.
Препоручујем 25

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља