уторак, 12.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:58

„Југо” за Светску банку – симбол нове балканске ере

У извештају о западном Балкану ова међународна финансијска институција кроз успон и пад крагујевачке „Заставе” описује перспективе овог региона
Аутор: Аница Телесковићчетвртак, 30.11.2017. у 22:00
Развојни пут од „југа“ до „великог фиће“ (Фото А. Васиљевић)

„Југо”, комунистички ауто из бивше Југославије, био је предмет подсмеха зато што су се његови делови расипали по путевима широм Европе и Америке. „Застава”, компанија која је направила „југо”, прошла је много горе од свог производа.

Ово није почетак неког документарног југоносталгичног филма, већ су то прве две реченице у извештају Светске банке „Западни Балкан: убрзање мотора раста и просперитета”, који је јуче представљен у Бечу. Кључни налаз овог документа је да ће земљама западног Балкана бити потребно шест деценија да достигну ниво дохотка Европске уније (ЕУ) ако њихов привредни раст настави да се креће по оваквим стопама (до три одсто).

Конкретну рачуницу за Србију, и пре званичног представљања овог извештаја, изнела је пре десетак дана Екатерина Вострокнутова, водећи економиста Светске банке, на представљању годишњег економског извештаја за западни Балкан. Уколико би српска економија наставила да расте по просечној стопи од три одсто, животни стандард развијених земаља Европске уније, просечан Србин достигао би тек за 50 година. Ако бисмо удвостручили стопе привредног раста, и попут суседне Румуније имали раст од око пет, шест одсто, онда би се тај јаз у животном стандарду просечног Европљанина и просечног Србина смањио на 20 година, објаснила је она.

Ипак, пример крагујевачке „Заставе” с почетка извештаја није тако негативан као што се на први мах чини. Аналитичари Светске банке даље наводе да је после сукоба на Балкану с почетка деведесетих, фабрика смањила производњу на 18.000 аутомобила годишње. Преломни тренутак за ову компанију је долазак „Фијата” у Крагујевац 2008. године, наводи се у овом документу. Инвестирано је више од милијарду евра, како би некадашња „Застава” постала једна од најсавременијих компанија за производњу аутомобила. Годишње се сада у Крагујевцу произведе 100.000 аутомобила, наводи се у извештају. Пример Србије као успешног извозника на светском тржишту аутомобила у извештају се користи као „симбол нове ере за шест земаља западног Балкана”.

У овом документу, иначе, разматра се на који начин земље региона могу да убрзају привредни раст и да брже достигну ниво дохотка у ЕУ.

„Последњих година земље западног Балкана напредовале су у реформи јавних финансија и регенерисању привредног раста, али њихови грађани можда још не осећају користи од тога,” рекла је Линда ван Гелдер, директорка Светске банке за западни Балкан.

„Усредсређеност на структурне реформе може убрзати привредни раст и побољшати живот људи тако да достигне ниво стандарда у Европској унији”, наводи се у саопштењу ове међународне финансијске институције.

Реформе и макроекономска стабилност могу да помогну овим земљама да годишње расту око пет одсто, што би им омогућило да достигну стандард ЕУ за две, уместо шест деценија каже се у извештају.

Привредни раст у земљама западног Балкана пре 2008. године у просеку је био пет до шест одсто годишње и био је виши од оног у земљама ЕУ и у свету. Након финансијске кризе тај раст се преполовио и зауставио је хватање корака са животним стандардом у земљама ЕУ, наводи се у овом документу.

Зато је земљама региона потребан нови модел раста заснован на већој продуктивности и инвестицијама, већем извозу и већем учешћу приватног сектора у привреди.

„Привредни раст који је оствариван пре финансијске кризе доказ је потенцијала који имају земље западног Балкана“, казао је Харалд Вајглајн, директор одељења за економску политику, финансијска тржишта и царине, у Министарству финансија Аустрије, говорећи на почетку представљања студије. „Сада је најважније да се као приоритет примене мере које ће подстаћи приватне инвестиције, које ће ојачати регионалну сарадњу и отварати нова радна места.”

Већи извоз, веће инвестиције и већа запосленост приоритет су за све креаторе економске политике, наводи се у извештају. Учешће приватног сектора у привредама земаља у којима државни још увек води главну реч у привреди такође мора да добије значајнију улогу. „Ниска и спорорастућа продуктивност у земљама западног Балкана захтева побољшање услова пословања како би се привукли приватни инвеститори и повећао број приватних фирми”, истиче се. Незапосленост је у овом региону скоро двоструко већа него у другим малим земљама у транзицији које су сада чланице ЕУ. Половина становништва способног за рад тражи посао а четвртина не може да га нађе. Зато је кључ у обезбеђењу да што више људи учествује на тржишту рада. То се може постићи тако што ће се отклонити узроци који људе одвраћају од рада с тим да се истовремено уклоне препреке за запошљавање са којима се суочавају старији, млади, жене и мањине, закључује се.


Коментари11
b882b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

deda
Da, zaista užasan auto... Mogao si samo da jednom godišenje odeš na more, svaki dan na posao, decu u vrtić, školu, nedeljom na izlet, i to sve za male pare (kupili smo nov Yugo za 4000 maraka i on je sa svim problemima prešao 250.000 km) ... A sada je super kada možemo lepo da kupujemo polovnjake, odbačeno đubre sa Zapada staro 10 godina i prešlo 150.000 km...
Боривоје Банковић
Нисте могли да купите нов "југо" за 4.000 марака, јер је у Америци продаван за 3.990 долара, што је било приближно 8.000 марака. Ми смо лошију верзију плаћали 10.000. Проблем коментара као што је ваш је у томе што се потпуно некритички односе према том времену. "Југо" је био канта. Знам поуздано, возио сам га седам година. За то време сам једном мењао карике, бар пет пута крајеве спона и више пута хомокинетичке зглобове. Са друге стране, делови су били доступни и јефтини, ишао је на шверцовани бензин и точено уље из буради и сваки надримајстор је умео да га прикрпи помоћу штапа и канапа тако да стигне до првог правог сервиса. Прича да су се "његови делови расипали по путевима" је нечији тужни покушај да буде духовит. Трагедија није у томе што возимо израубоване аутомобиле са запада, већ што је угашен читав производни ланац који је ангажовао ко зна колико хиљада људи и што су та радна места неповратно изгубљена. Чак и склапање "пунта" под именом "застава 10" је било боље од овога данас.
Препоручујем 7
Миодраг Миленовић
Стицајем околности данас возим "југо". Иде "југо", не кажем да не иде, али по многим "ситницама" (двоја врата, која треба добро залупити, крут мењач, лоша дорада скоро свега у ауту...) гори ауто нисам возио! Не знам шта се заљубљеницима свиђа код овог полуфабриката, сем што иде...
Strahinja
Кад је био лош како је прошао на америчко тржиште?
Moma
Yugo je automobil iz 80-tih. Konstrukcijski se veoma malo razlikovao od drugih automobile iz tog vremena. Tada nije bilo previse varijacija u tehnici. Jedina mozda ne nevazna razlika bila je u kvalitetui I kolicini mateijala koriscenog za isti deo auta. Na primer vrata na Volvu, bila du duplo deblja I teza nego na Jugu. Sam mehaniazam bio je skoro isti. Tako, glupo je uporedjivati auto konstruisan 80-tih sa nekim kasnijim, a sto imam utisak mnogi cine. Ja sam licno imao Juga I presao njime celu Evropu, dva puta. Isao sam cak I do Svedske I nista se nije desilo.
deda Dusan
Serdinom 80.tih godina prošlog veka ugledni američki časopis „Automotive News“ je davao prognoze da će Yugo Florida dostići u broju prodanih vozila popularni Ford T model, automobile sa najvećim tiražom do tada u SAD. To nikako nije moglo da se desi, ako se Yugo raspadao na putu, kao što neobavešteni danas pišu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља