уторак, 12.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:25
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА

Дунавски парк у јесењем издању

Већ 122 године представља зелену оазу и заштитни знак Новог Сада, незаобилазно место за најлепше слике са венчања и прве кораке малих Новосађана
Аутор: Мирослав Стефановићпетак, 01.12.2017. у 12:30
(Фото Мирослав Стефановић)

Има Нови Сад широку реку, рукавце и тврђаву, зеленило и травнате површине, али Дунавски парк, који траје равно 122 године је заштитни знак и симбол војвођанске престонице. Иако је у близини Дунава,  назив није добио по моћној реци, већ по Дунавској улици која му је први комшија. Посетилаца има у сваком годишњем добу, као сада, када киша упорно и досадно кваси многобројно растиње, али и кад се дрвеће заодене снежним покривачем.

Најпријатније је, ипак, од раног пролећа до касне јесени. Док старији Новосађани на овој променади одмор траже на клупама или у шетњи крај малог језера,  млади бирају скровита места... Уосталом, овде су се одвајкада рађале нове љубави и симпатије.

Врбе  у спомен на царицу

Стазе за шетњу су уређене, а мноштво малишана вози бицикле, трчи, храни голубове, знатижељно загледа патке које се одмарају на јесењем сунцу. Кад неко траје 122 године, као Дунавски парк, онда му је прошлост више него богата. Ту где је сада шеталиште, у 19. веку постојао је дунавски рукавац, познатији као лиман.

Биста Бранка Радичевића

– Овде је некада била огромна бара, легло комараца и жаба, у којој је доминирала трска. Давне 1895. године одлучено је да се простор претвори у парк – записао је градски  хроничар и историчар Ђорђе Србуловић. Предео је био знатно нижи од Дунава, јер је земља коришћена за изградњу Мостобрана на бачкој страни, наспрам Петроварадинске тврђаве.

Кад  је почело уређивање, највећи део баре је затрпан земљом, тако да је остало  парче са омањим острвом. Све  је озидано, а острвце је добило име „Ержебет”, по чувеној мађарској грофици Ержебет Батори, да би потом на њему била засађена жалосна врба у спомен на Елизабету Баварску, аустријску царицу, страдалу у атентату 1898. године.

С темељитијим уређењем парка кренуло се почетком 20. века. На месту где је била кафана „Код енглеске краљице” започела је изградња судске палате у којој је данас Музеј Војводине.

Зато се овај парк чува толико деценија. Новопеченим младенцима он је незаобилазно место за фотографисање после венчања, тако да фотографи увек траже до сада непознат амбијент, „завлачећи” младенце под крошње столетних платана. Обавезно је сликање у сенцу беле „салетле” која лети служи за концерте, приредбе, књижевне вечери, изложбе.

Прва скулптура у виду фонтане и водоскока, под називом „Нимфа”, односно „Девојка са рогом изобиља”, постављена је 1912. године, и дело је новосадског вајара и академика Ђорђа Јовановића.

Биста Мирослава Антића

Доцније су се ређале нове скулптуре и попрсја. Тако сада посетиоци могу да виде бисте Мирослава Мике Антића и Бранка Радичевића, споменик Ђури Јакшићу, који је урадио вајар Јован Солдатовић, и фигуру Преподобног Сергеја Радоњешког. Између 1958. и 1962. године др Ратибор Ђорђевић је урадио нови пројекат обнове парка, после чега он добија садашње обрисе. Велика реконструкција је урађена и 1978. године, а оно што га посебно краси су дрвеће, шибље, зелене површине, водоскок, језерце. У њему су платани, јабланови, сребрне липе, чемпреси, црни бор, тује, шимшир, јапанске дуње, дивљи кестен, копривић, док је храст лужњак под заштитом државе.

Лабудови Иса и Биса

Сада језерском водом доминирају патке, а дуго година су симбол била два лабуда по имену Иса и Биса, мотив готово свих фотографија. Посетиоци су их редовно хранили, иако су о њима бринули и надлежни. Њихове потомке су напале и тешко повредиле корњаче-месождери, које су несавесни грађани убацили у језеро, због чега се „подигао цео Нови Сад”.

Водено огледало

Ни у једном парку вегетација није тако бујна као у овом. Због чега је тако, нико прецизно није објаснио, али је извесно да цвеће и дрвеће овде најбоље успева, да се ту сади „дрво за наредни век” и да жуто-црвена комбинација кадифица и кане траје до дубоко у јесен.

Скулптура  Нимфе

– Сви путеви шетача воде у овај парк, јер је он свакодневна породична оаза у којој се срећу најстарији и најмлађи суграђани. Били смо обрадовани и видео пројекцијом на воденом платну, својеврсном воденом спектаклу, али и другим манифестацијама које се лети одржавају на овом месту – поносно ће Петар Јованов, 72-годишњи пензионер, некада банкарски службеник.

Клизање за Божић
У старим архивама Новог Сада могу се пронаћи фотографије из 1900. године на којима се види да је око Божића и Светог Јована језеро Дунавског парка служило и као клизалиште. Ондашње даме и господа су имали посебне ципеле са сличугама, које су одлично пријањале за прилично дебели лед језерцета. Још док је била бара и један од дунавских лимана-рукаваца, туда су пловили чамци, што су сликари забележили на својим платнима. Због разноврсности и изузетне флоре, парк је заштићени споменик природе друге категорије. У њему је и око 7.000 примерака украсног биља. Доминирају: бела топола, водени чемпрес, црвена шљива, мечја леска, пирамидални храст.

– Овде сам доводио децу и унучад да праве прве кораке, возе бицикл, да удишу чист ваздух. Иако су око парка прилично прометне улице, бука се слабо чује. И земља је овде влажнија него у било којем другом градском парку. Свакако да на то утиче близина Дунава и чињеница је овде некад био његов рукавац.

Имају чиме да се похвале запослени у Градском зеленилу који одржавају Дунавски парк: у њему је oко 600 стабала, 250 биљних врста; простире се на површини од 39.600 квадратних метара, од чега су 22.000 квадратних метара зелене површине. Чесма, водоскок, уређене стазе за шетњу. Ни једна поломљена или оштећена клупа, травњаци без отпада и најлонских кеса. Само пожутело лишће целом амбијенту доноси умирујуће јесење боје и жељу да, без обзира на годишње доба, овде увек дођете.

– Драго ми је и у неку руку сам и поносан  што се парк тако дуго одржао и што сви о њему брину – не скрива задовољство Јованов. – То је понос нашег града, и у њега треба стално улагати.

Воле Новосађани Дунавски парк и због тога што се из шаренила радњи најпре у Змај Јовиној, а потом и у Дунавској улици долази у његово предворје у којем су фонтана и скулптура „Нимфа”. Сваког посетиоца, сваког шетача он пригрли спокојем, лепотом и добрим људима који су ту дошли да се надишу чистог ваздуха, шетају и да уживају у  великој градској зеленој оази.

Скулптура „Срне” пресељена у Карађорђево

Дунавски парк је својевремено красила и скулптура „Срне” чији је аутор био познати новосадски вајар Јован Солдатовић. Пре нешто више од две деценије он је аутору овог текста, у свом атељеу на Петроварадинској тврђави, приповедао како је једног дана стигло наређење да се скулптура пресели у амбијент Војне установе у Карађорђеву.

Солдатовић се тада присећао и многих „несташлука” песника Мике Антића који је такође често седео у Дунавском парку, а онда би се преко старог Варадинског моста (срушеног у бомбардовању Новог Сада 1999. године) пео на тврђаву где се дружио са сликарима, вајарима, песницима, конобарима. Овај вајар је даривао и бисту Мике Антића, коју је открио књижевник др Драшко Ређеп и која је била постављена на једном од зидова тврђаве, преко пута сликарских атељеа. Нажалост, после извесног времена је на волшебан начин нестала једне тмурне и кишовите ноћи...


Коментари3
14fdf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

НИКОЛА АЛЕКСИЋ
НАСТАВАК КОМЕНТАРА: Ја сам тада био одборник групе грађана у трећем мандату за редом биран по већинском изборном принципу као представник Еколошког покрета, једини између свих политичких странака и коалиција у Скупштини града Новог Сада због чега сам уживао велико поверење грађана. Било је довољно да за говорницом разобличим намеру уништења стогодишњег Дунавског парка (,,поноса града,,) и подвалу СПС руководства својим одборницима, које нису чак нити обавестили о тој намери, да би Предлог ДУП-а дела центра града био ЈЕДНОГЛАСНО одбачен на мој предлог. Други покушај уништења Дунавског парка (,,поноса града,,) је био по освајању власти од стране ДОС-а. Када су помислили да су своје одборнике довољно дисциплиновали и повластицама корумпирали, потпуно јавно су ставили Дунавски парк као неизграђено грађевинско земљиште за тачку дневног реда седнице Скупштине града. Да би ме спречили да нешто предузмем, намерно су ми скупштински материјал доставили непосредно пре одржавања седнице.
НИКОЛА АЛЕКСИЋ
У овом лепом и афирмативном тексту о једној знаменитости Новог Сада прећутано је да је овај ,,понос града,, два пута био проглашаван (најскупљим) неизграђеним грађевинским земљиштем и предат на лицитацију ради изградње пословно угоститељских објеката. Први пут су то урадили социјалисти (СПС) 1996. године на заласку своје владавине када нису чак нити своје одборнике обавестили какву подвалу су им спремили у Предлогу ДУП-а (детаљног урбанистичког плана) дела центра Новог Сада. Тада, као и сада, такве предлоге нико не чита, јер садрже више од 100 (сто) страница сувопарног стручног текста у који је могуће бап свашта убацити ако се не пази, а када се усвоји, грађани само буду доведени пред свршени чин, углавном без могућности заустављања радова, још мање измене плана (ДУП-а). Да нисам био обавештен од узнемирених грађана да се усред белог дана парцелише Дунавски парк, и мени би промакла наведена подвала социјалиста, јер такав злочин заиста нисам могао нити у сну да предвидим.
Petar Radovic
Ovo sto je gospodin Aeksic napisao je verovatno tacno. Ali, to nema veze sa tekstom. Dunavski park je i dalje pun ljudi, ponos je grada, prava zelena oaza. Ostavimo dnevnu politiku, stranke i sve ostalo. Park je sve nadziveo. I tek ce!
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља