среда, 17.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:40
ЖИВОТ ДАЛЕКО ОД СРБИЈЕ

Ђоковић – „лозинка“ за кретање кроз Пекинг

У главном граду Кине Србе данас поистовећују са славним тенисером, не заборављају ни старе глумце из партизанских филмова, а како изгледа новинарски живот у граду са 21 милион становника описује Радосав Бербатовић
Аутор: Дејан Спаловићпетак, 01.12.2017. у 17:30
Радосав Бербатовић (Фото Д. Спаловић)

Када је новинар Радосав Бербатовић породици и пријатељима рекао да ће професионалну новинарску каријеру наставити у далекој Кини сви су мислили да се шали. Озбиљно су га схватили тек када је купио авионску карту у једном правцу за Пекинг. Шест година касније Бербатовић је уредник у Кинеском међународном радију који је заправо кинеска варијанта међународних станица Би-Би-Сија, Гласа Америке, Спутњика... Крајем 2011. конкурисао је за место новинара у Кинеском међународном радију, а позив је стигао када је скоро и заборавио да се пријавио.

Наш саговорник признаје да није било лако преломити и направити озбиљан професионални, али и људски корак у животу, напустити најближе и отићи на далеки исток. Требало му је времена да се прилагоди животу у Кини, а како то изгледа тешко је објаснити свакоме ко није покушао да посао пронађе у иностранству.

– У Кину сам дошао неприпремљен. Нисам знао много о свакодневном животу у Пекингу, што верујем да и многи људи у Србији не знају. Главни проблем су ми били храна и језик. После шест година проведених у Пекингу језик знам довољно да могу да се споразумевам, а сва кинеска јела су на мом менију. Ипак, иако волим и даље не једем љуту храну – открива Бербатовић који жали што на рафовима кинеских продавница нема више српских производа.

Пекинг описује као динамичан град у којем се стално нешто догађа. На улици различите генерације плешу не само уз кинеску националну музику, већ и уз танго или салсу. У њиховој близини се обично налазе млади који пусте гласну музику са касетофона и ђускају у ритму рокенрола.

– Пекинг је огроман град и само градско језгро има више од 40 километара у пречнику и више градских језгара, па сваки сусрет треба добро прорачунати и испланирати ако излазите из свог дистрикта. Уколико журите избор транспорта је обавезно подземна железница. Ако имате вишак времена онда можете и таксијем. У граду са више од 21 милион људи и шест милиона возила лако се можете заглавити у саобраћају – саветује Радосав.

Никако не успева да се навикне на велике саобраћајне гужве, али истиче да је предност живљења у овако великом граду упознавање људи из свих делова света. Та познанства су га променила набоље и научила да воли своју земљу, али и да поштује различитости.

Колико се Кина интензивно развија сведочи да су, рецимо, пре шест година млади могли уз помоћ родитеља и преко повољних кредита да купе стан у прва четири од шест прстенова колико има Пекинг. Данас је ситуација другачија јер махом богати Кинези живе у центру кинеске престонице, а млади на ободима велеграда.

Каже да су Кинези гостољубив народ који ће се, чак и када вас не разумеју на енглеском, потрудити да помогну. Уколико се, на пример, изгубите у великом граду, случајни пролазници ће вам помоћи на ненаметљив и врло срдачан начин.

– Старије генерације још се сећају Југославије и чувених филмова са Батом Живојиновићем и Љубишом Самарџићем. Наши глумци током боравка у Пекингу крајем седамдесетих и осамдесетих били су дочекани попут холивудских звезда. Љубиша ми је причао да су му обезбедили да путује са супругом Миром од Пекинга до Шангаја сам у вагону, док су им преко разгласа повремено пуштали југословенске партизанске песме. Не знам којој звезди би то данас приредили, а многе долазе. Данас Србе поистовећују са Новаком Ђоковићем – каже Бербатовић.

У Кини су као фудбалски тренери у супер лиги радили Радомир Антић, Милорад Косановић, Љубиша Тумбаковић и Драган Окука, а данас је „књига спала“ на Драгана Стојковића Пиксија. Посебну популарност овде ужива легендарни тренер Бора Милутиновић који је са кинеском репрезентацијом постигао највећи успех у историји јер их је одвео до квалификација за светско првенство.

Радосав је задовољан радом у Кинеском међународном радију (КМР) који је основан у току Другог светског рата далеке 1941. године. Редакција за српски језик где је запослен постоји од 1961. Наводи да му је част да ради у КМР, а истиче високе професионалне стандарде у раду.

– Српска редакција емитује свакодневно једночасовни програм на београдском Радију Три, а осим на сајту вести, интервјуе и видео репортаже објављујемо на друштвеној мрежи Фејсбук и на кинеском Веибоу. Наш задатака је да приближимо политички, друштвени и културни живот Кине нашим слушаоцима, иако се бавимо свим темама – наглашава Радосав.


Коментари0
6e383
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља