недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Када је пошту носио банатски „пони експрес”

Некада су прашњавим друмовима и мочварном равницом клацкала запрежна кола, поштанске кочије, па и дилижансе, а хитне поруке носили вешти курири на брзим коњима
Аутор: Олга Јанковић субота, 02.12.2017. у 22:00
Из Панчева је 1787. отпочео поштански саобраћај ка Карансебешу, који је такође био седиште војне регименте (Фото pancevo.com)

Панчево – „Моли се за хитно слање дозволе за склапање брака између Франца Клаибела и Марије Босерм”, кратко пише Команда компаније Панчево и депешу под редним бројем 57 упућује пут Карансебеша, октобра 1865. године у 10 часова и 50 минута. Колико је телеграму са захтевом да се једна дама из Карансебеша уда у тадашњој Панчови требало да стигне на одредиште, у 253 километра удаљени град Аустроугарске монархије знало је двадесетак вештих јахача и исто толико брзих коња само у једном правцу, а нешто од података о томе како су путовала писма, пакети, дописнице и разноразне поруке у поштанском саобраћају доноси поставка „Панчево – Карансебеш – 230 година и 253 километра” постављена у галерији Историјског архива у Панчеву. 

Ову историјску релацију два града некадашње Војне крајине покренуо је податак историчара ових крајева Феликса Милекера, који се може пронаћи у његовој књизи „Историја Банатске војне границе”, да је 1787. године отпочео поштански саобраћај између градова, који су до 1918. године живели у истој држави, Хабзбуршкој монархији. 

Како возова још није било, читава комуникација и транспорт у тим временима и на овој релацији, најпре су путовали запрежним колима, специјално намењеним путницима и поштанским пошиљкама. Знало се касније у овим крајевима и за дилижансе, нешто луксузније варијанте запрега, својеврсне кочије, које су клацкале прашњавим банатским друмовима, од постаје до постаје. Растојања између два поштанског места обично су била на раздаљини од 15 до 20 километара и звала се поштанска релација, довољна да у мочварној равници пошиљке буду и мета разбојника и скитница, па је сав саобраћај обављан само за дана.

„Тако су, пре свега преношене поруке које су ишле између одељењских бригада, јер су и Панчево и Карансебеш били седишта војних регименти. Обе војне јединице редовно су контактирале, те је то је био и први поштански саобраћај, али се ту могло наћи и спроводно писмо којим заробљеника шаљу из једног у други град, да би се почетком 19. века комуникација енормно развила, подстичући и друге облике сарадње, пре свега економску. Ово је први пут да наша два архива праве изложбу и да се једни другима представљамо уз жељу да истакнемо потребу обнављања историјских веза”, каже Милан Јакшић директор панчевачког Историјског архива.

Мапа маршруте пута који је водио од вароши код које се Тамиш улива у Дунав, до Карансебеша први град кроз који ова река пролази на свом путу ка ушћу, бележи да су најближе поштанске постаје биле са српске стране Нова Паланка, Бела Црква, Николинци… па даље ка румунској Слатини, Охабабистри и Сакулу… док се најстарија зграда Главне поште налазила 1904. године на углу данашњег Двора имовинске заједнице.

Из мноштва изложених докумената, портретских фотографија, понеког сачуваног писма, дописнице и телеграма и краснописом украшених занатских артикула, може се сазнати шта су као важно одабрала и истакла два градска архива, па тако наилазимо и на минијатуру да је за своје и потребе свог персонала, запослених кочијаша, пошта у Карансебешу имала 12 ланаца земље прве класе и три ланца за сено, док су сами кочијаши и јахачи – курири добијали и додатних пет ланаца земље за узгој поврћа, како је Панчево преживело незапамћену поплаву и цртице из градског живота и неких личних историја.

Поставка, чијем отварању је присуствовао и градоначелник Карансебеша Феликс Козмин Борчеан, само је потврда слажу се обе стране, да су два града повезана не само поштом преко два века, већ те везе сежу у далеку прошлост, а да ће у будућности бити јачане сличним програмима. За сада извесно је да ће до краја године ова вредна историјска грађа још једном превалити исти пут, дуг 253 километра до румунског Карансебеша.


Коментари0
743ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља