понедељак, 15.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:33
ОД НЕДЕЉЕ ДО НЕДЕЉЕ

Помирење у сенци војног присуства

Аутор: Никола Белићсубота, 02.12.2017. у 22:00

Историјско помирење са Србијом, уз стално америчко војно присуство у југоисточној Европи, део је документа „Балкан напред: Нова стратегија САД за регион”, који је претходних дана објавио Атлантски савет, у време када се све чешће чују захтеви Приштине да се Стејт департмент интензивније укључи у бриселски дијалог. Без обзира на то што анализа ове невладине организације, представљена у Вашингтону на конференцији под називом „Долазак олује? Уобличавање будућности Балкана у ери неизвесности”, не представља званичан став Беле куће, поруке с овог скупа усталасале су протекле недеље домаћу јавност.

У извештају Атлантског савета наводи се и да Београд може да постане близак партнер и савезник САД – само ако се дистанцира од Москве. Америчка невладина организација констатује и да је за успех историјске ревитализације односа са Србијом важно да се на председника Александра Вучића „изврши чврст притисак, али без захтевања понижавајуће предаје, или потпуне промене става”.

Једна од централних тема у јавности био је и закључак Атлантског савета да би САД заиста требало да обнове репутацију „искреног посредника” на овим просторима, нарочито што је у данима пред објављивање овог извештаја одјекнула вест да би бивша државна секретарка Кондолиза Рајс могла да буде ангажована као специјални изасланик председника Доналда Трампа за Балкан. А то би значило да ће посредовати и у разговорима Београда и Приштине. Бивша шефица дипломатије Џорџа Буша Млађег, односно у време када је Вашингтон признао једнострано проглашену независност Косова, била би, како су пренели домаћи медији, ангажована и на сузбијању утицаја Русије у региону, будући да је међу најбољим америчким познаваоцима ове земље.

С друге стране, више домаћих медија пренело је наводе својих извора да ће у случају промене формата разговора, у којима је сада посредник ЕУ, Србија тражити да се и Русија ангажује у овом процесу. Први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић поручио је да Београд неће прихватити укључење САД у бриселски дијалог, додајући да су представници Стејт департмента већ присуствовали када се састају делегација Србије и носиоци косовских власти. „Сваки пут када сам ишао у Брисел чекао је неки тадашњи (Брајан) Хојт Ји да се видимо. Увек су они били ту иза сцене”, казао је Дачић.

Да је мењање формата немогуће без пристанка обе стране, поручили су и из ЕУ, а портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчич поновила је да је посредник Брисел. Додала је и да ЕУ блиско сарађује са САД по овом питању. Промену су, међутим, најавили представници Приштине, тврдећи да је и америчка администрација званично предложила да и Вашингтон затражи посредничку улогу. Наводе косовских представника негирао је Дачић, тврдећи да су и сами амерички званичници рекли да „не беже од тога, али да то треба да буде питање консензуса и питање заједничког предлога”, као и да – они не стоје иза изјава приштинских лидера.

До краја ове седмице није стигао ни одговор на питање да ли је известан повратак Рајсове. Дачић је навео да му некадашња државна секретарка приликом недавног сусрета у Уједињеним Арапским Емиратима није поменула да има „неке такве амбиције”. Да немају информацију о поновном ангажовању Бушове десне руке, саопштили су и из aмбасаде САД у Београду. Таква сазнања, како је наведено, не постоје ни међу званичницима у Бриселу.

Ко год да ће заступати Вашингтон на Балкану у будућности, извесно је да један функционер Стејт департмента који је више пута преносио поруке Београду – добија нову, запажену улогу. Брајан Хојт Ји именован је за амбасадора САД у Скопљу. И он је имао дипломатску поруку на недавној конференцији Атлантског савета: „На Балкану не функционише политика стратешког стрпљења.” Треба редефинисати партнерства како би она била „двосмерна, са очекивањем да ће међународна заједница пружити финансијску, техничку, моралну и другу помоћ, а да ће лидери у региону испунити своје обавезе”, поручио је будући становник Скопља.

Односима на овим просторима, бар на основу реакција, није допринела ни последња изречена пресуда Хашког трибунала којом је група херцеговачких Хрвата осуђена за ратни злочин над Бошњацима. Без обзира на то што Србија није имала никакве везе с овим дешавањима, највиши представници Загреба ни овога пута нису пропустили да одговорност и кривицу за рат припишу – српској страни.

„Како сте нашли баш Србе у целој причи, па Срба је много страдало, у БиХ – 30.000. А ниједан човек, нико за то није одговарао, никоме није пало на памет да то питање постави”, узвратио је Александар Вучић, после ових више пута поновљених придика из Хрватске, уз речи да је било „доста шамарања Србије”.

Тако претходних дана, судећи бар према порукама из Загреба, али и Приштине, одакле све упорније захтевају промену формата дијалога – Хрватска и самопроглашено Косово сведоче да су двосмерна партнерства, о којима је говорио Хојт Ји, још далеко и да тамошњи лидери показују све мање „стратешког стрпљења”. Да ли је ово толико жељени доказ да је заиста неопходно да се у балканска превирања још једном укључи утицајни прекоокеански посредник, како то сугерише и Атлантски савет?

 


Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља