петак, 07.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 02.12.2017. у 22:00 Јована Рабреновић

Србима ближа Њујоршка берза од Београдске

Наши грађани све више тргују акцијама највећих светских компанија попут „Кола-Коле” или „Мајкрософта” у недостатку могућности за већу зараду на домаћем терену
(Фотодокументација "Политике")

Сваког месеца наши грађани, посредством овдашњих брокера, обрну најмање десет милиона евра на светским финансијским тржиштима. Можда је то и двадесет милиона евра, јер званичних података о томе нема. Да се ради о толикој суми више је искуство брокера који пласирају новац, а који су то саопштили на конференцији Београдске берзе која је одржана пре неколико недеља као илустрација тога да код грађана постоји потенцијал за улагања, али да они код нас напросто немају у шта новац да уложе.

Према њиховом искуству наши грађани тргују акцијама: „Епла”, „Мајкрософта”, „Амазона”, „Кока-Коле”, „Дизнија”, „Фејсбука”, БМВ-а, „Дојче Телекома”, „Сименса”, „Водафона”, „Дајмлера”... Укратко, свих највећих компанија на највећим светским берзама попут Њујорка, Лондона, Франкфурта... 

С друге стране, на нашој берзи врти се тек неколико ликвидних „папира”, па кад неко заради на куповини и расту, мале су му могућности за даљи обрт капитала. Подсећања ради, корпа Белекс15 више не броји 15 најпрестижнијих компанија листираних на берзи, већ само 11, јер су остале компаније одлучиле да напусте берзу, јер од тога нису имале много користи, већ само трошак.

Познаваоци прилика кажу да ограничење за улагање на овдашњој берзи није само то што је мала могућност зараде, већ можда више то што компаније нису заинтересоване да на берзи прикупе капитал продајом својих акција, па последично ни грађани немају алтернативе за улагање.

За разлику од других берзи у окружењу наша се још није опоравила након кризе и берзанско трговање и даље је веома мало. Поређења ради, у бољим данима 2007. године дневно трговање је достизало десет милиона евра, а сада се месечно трговање од пет милиона евра сматра успехом. Сада на берзи доминира трговање државним обвезницама, док је трговање акцијама пало на петнаестак одсто.

Да грађани имају новац јасно је по томе што на штедњи у банкама држе преко девет милијарди евра. И упркос ниским каматама штедни улози се из године у годину повећавају.

Ненад Гујаничић из брокерске куће „Моментум секјуритис” каже да грађани, због ниских камата на штедњу које трају већ неколико година, полако траже друге начине да уложе новац.

– Све је актуелнија куповина финансијских инструмената на иностраним тржиштима, а технички и регулаторно не постоје никакве препреке за то. Штавише, јефтиније је купити неку акцију на светским берзама него што је случај са куповином акција на Београдској берзи. Јер, нижи су трошкови трговања у иностранству него када се тргује на Београдској берзи, а то је све последица високог несклада у развоју ових тржишта – објашњава Гујаничић.

Он појашњава да су инвеститорима из Србије доступне све врсте финансијских инструмената на светском тржишту, којих има у изобиљу, од акција најпознатијих компанија до дужничких финансијских инструмената.

– Ипак, за ову врсту улагања неопходно је имати барем основно предзнање о финансијском тржишту, а како би се смањио ризик неопходно је купити више врста акција или других финансијских инструмената. Зато је потребно пласирати барем 10.000 евра како би се минимизирали трошкови и смањио ризик, али не значи да нема грађана који и са доста мањом сумом изађу на светско тржиште – каже брокер „Моментум секјуритиса”.

И он потврђује да је генерално посматрано домаће финансијско тржиште прилично неразвијено и грађани који имају вишка средстава углавном су осуђени на неколицину инвестиционих алтернатива. Највећи број њих ангажује средства у штедне депозите, поменутих преко девет милијарди евра, мали број купује државне обвезнице, а минималан тргује акцијама и штеди кроз инвестиционе фондове. Тек крајем године грађани ће, без посредника што значи брокера, моћи да купе нове штедне обвезнице који ће емитовати Министарство финансија. Такође, и осигурања са разним врстама услуга не могу се баш похвалити да су успела да „превуку” већи део штедње нудећи различите пакета услуга. 

Коментари8
f597a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan
Mozda su Srbi ti koji trguju na svetskin berzama ali novac koji ulazu i zaradjuju u tim transakcijama se ne niti "knjizi" niti oporezuje u Srbiji te nemam nikakvog razloga da budem "ponosan" na zemljake koji drmaju svetskim berzama.
Gordana
Кад после овог чланка, нагрну срби да купују на америчкој берзи и тако упумпају пар милијарди долара свежег капитала, да видиш чуда.Тек да видиш чуда када берза пукне, а они почну да траже од државе да им надокнади паре, јер када је могла држава да плати за разне газда Језде и Дафине, како да не плати за њујоршку берзу.
марко
Пошто видим да сте упућени, ево за вас једна информација. Пре те комбинаторике коју спомињете држава ће морати да се позабави оним тужбама које се тичу ње и пропасти фирми са тзв А листинга, где разни акционари очекују пред судовима поступке који се тичу одговорности државе. А велика је, лажне иноформације и довођење у заблуду, не реаговање по пријавама о кршењу закона, ограничавање Уставних права, итд. А Језду и дафину су платили из истих ових разлога горе.
Дража
Београдска берза је смејурија. Пре пар година сам продавао обвезнице старе девизне штедње са доспећем у наредним годинама, јер се на берзи као могло добити мало више него у банкама, које исплаћују одмах али нпр. за обв. са доспећем 2016. су плаћали нпр. 50% номиналне вредности. У питању је била свота која је смешна за берзу (око €5000), али мени лично значајна. Значило ми је да ли ћу добити нпр. €500 више или мање али ми је новац требао одмах иначе их не бих ми продавао. И зовем ја тамо, јави ми се неки “брокер”, таква и таква ствар. У реду, каже он може али то траје неколико дана, док он то стави на берзу па се нађе купац итд. итд. Ја рекох, јак си ми ти брокер ако теби треба неколико дана да продаш државне обвезнице у вредности од 5-6000 евра. Шта би тек било да је трансакција од 100-200 хиљада, то би му ваљда требало пар месеци. За неколико дана бих и ја сам могао да нађем купца, не треба ми брокер и берза. И тако сам на крају то продао банци која је зарадила дупло на тој трансакцији а брокер га је издувао, као и ја. Тад сам видео да од те берзе нема ништа а сигуран сам да је и дан данас иста ако не и гора ситуација.
Nikola
Можда зато што је на нашој берзи зарада једнака статистичкој грешки, а добит од дивиденди смешан.
Zoran
Zarada jednaka statističkoj grešci a dobit od dividende smešna? Sve je to relativno i zavisi šta očekujete. Očigledno je da se ne bavite time i da pričate napamet.
Dejan Ranđelović
Samo trgujte i zarađujte. Kad budemo bogatiji, Srbija će biti moćnija i drugi će nas više poštovati.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља