среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:48

Скривене варнице са деснице

Поводом афричке турнеје Макрон први пут говорио о спољној политици Француске
Аутор: Гордана Поповићнедеља, 03.12.2017. у 12:33
Шеф Јелисеја сматра да Париз нема политику према Црном континенту (Фото Бета/АП)

Од нашег специјалног извештача
Париз – Претње новим терористичким нападима најављеним за Божић не ремете живот у француској престоници, чија је новогодишња декорација можда само за нијансу мање блистава него ранијих година, мада и даље раскошна. Тензије су испод површине.

„Монд”, на пример, указује на нешто што је у јавности прошло релативно незапажено када је Марин Ле Пен била на Корзици

како би подржала Шарла Ђакомија, челника листе своје партије за локалне изборе који ће бити одржани данас и 10. децембра. Ђакоми је том приликом изјавио да ће за 20 година идентитет Корзике бити уништен пред бујицом исламских имиграната уколико се „не подигне глас”.

„За десет година, ми ћемо постати мањина”, предвидео је он, тврдећи да овде није реч о његовом расизму, већ о „исламском нацизму”. Не одобравајући његову изјаву, Марин Ле Пен је објаснила да је Ђакоми увек имао „оштрији речник” него она. Његов речник је већ познат, констатује „Монд” и подсећа на његове раније говоре о овој теми, када је на питање колико је радикалних исламиста откривено на Корзици одговорио: „Има их много. Довољно је погледати на улицу”.

С друге стране, председник Француске Емануел Макрон, чија је четвородневна турнеја по Африци ових дана била главна тема свих медија, борбу против тероризма истиче као императив, али са таквом дипломатијом да десница гунђа на друштвеним мрежама у стилу: „Докле више с том демагогијом”. Макронов наступ у Буркини Фасо, када је два сата одговарао на питања студената, без табуа, како је сам најавио, оцењен је званично као позитиван корак, али је десницу разбеснело предвиђање да ће 3.000 Суданаца добити смештај у

Француској док, како тврде, много више Француза чека кров над главом.

Макрон је, додуше, у оквиру своје турнеје присуствовао и самиту Европске и Афричке уније у Абижану, где је изнео план о томе како да се они који немају шансу да добију азил у Европи врате у своје отаџбине и како да се млади школовани Африканци такође врате и својом стручношћу помогну развоју својих земаља. Поменуто гунђање је, међутим, изазвала међународна одлука Француске, УН, Афричке уније и Европске уније о хитној евакуацији миграната који су продати као робови у Либији, при чему ће и Француској припасти да

збрине велики број њих.

Иначе, поводом своје афричке турнеје Макрон је, како је најавио „Франс 24”, први пут говорио о спољној политици државе, тврдећи да  Француска нема политику према Африци. Он сам, рекао је, припада генерацији која не памти колонизацију Африке и стога овај континет не доживљава ни као тешку прошлост, али ни као обичног суседа. За њега је Африка централни континент, где постоје бројни изазови и где млади, који чине 70 одсто становништва, с нестрпљењем чекају да учествују у креирању њене судбине. Указујући на опасности које прете Африци, он позива афричко становништво да се заједно боре против њих. Уз тероризам, подједнако мрачна претња је и религијски екстремизам јер је масиван и свакодневно присутан, како у школама тако и у политичком животу.

Макрон је, разговарајући са студентима у Буркини Фасо, акценат ставио и на демографску претњу, залажући се да се младим Африканкама омогући да се образују, да студирају и нађу посао, а не само да рађају децу.

Кад је реч о деци, Француска има другу врсту проблема о коме се ових дана такође расправља –предлогу новог закона који треба да омогући деци разведених родитеља да подједнако проводе време и код мајке и код оца, односно да се родитељи смењују у њиховом подизању. „Пакао” за једне, „правда” за друге, кажу. Пошто предложени закон подразумева комуникацију измеду разведених родитеља, многи су му се оштро супротставили, првенствено феминисткиње које сматрају да га је тешко а и опасно применити на оне парове који су се развели због насиља мужева над женама. С друге стране, тамо где је брак разведен споразумном, а статистика каже да их је 80 одсто у Француској, предлог новог закона би се могао схватити и као више слободног

времена за жене којима углавном припадају деца после развода (у 70 одсто случајева). Само у 17 одсто примера практикује се смењивање родитеља у подизању деце, што по тврдњи многих очева не одражава реалну ситуацију, јер је много већи број оних који би то желели. Може ли закон да регулише односе између бивших супружника, остаје да се види.


Коментари0
923c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља