четвртак, 18.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:59

Сто дела Галерије Матице српске

Један од најбољих водича за ризницу куће, која у овој години обележава 170 година од оснивања, јесте публикација која представља избор дела из колекције
Аутор: Милица Димитријевићпонедељак, 04.12.2017. у 13:35
Стеван Алексић: „Аутопортрет у кафани”, око 1904.

Копије зидних слика манастира Крушедол, графика 18. века, наслеђе поствизантијске традиције, сликарство раног, високог и касног барока, портрети 18. века, религиозно сликарство и графика 19. века, неокласицизам, бидермајер, романтизам, академизам, симболизам, акт, село, град... Све су то правци и области у којима се кретала ликовна уметност на нашим просторима, а које посетилац може да упозна кроз посету Галерији Матице српске у Новом Саду, чија је богата поставка репрезентативних дела, након реновирања зграде, од лета ове године поново доступна публици. Једини сегмент који недостаје јесте избор из колекције дела 20. века, који ће се пред јавношћу наћи од 22. децембра. Уколико се пропусти стручно вођење, поменута ризница, која у овој години обележава 170 година од оснивања, набоље се може упознати кроз публикацију под насловом „Сто дела Галерије Матице српске”, уредника Снежане Медић, вишег кустоса ове установе, док су поред ње аутори текстова Мирјана Брмбота, виши кустос и кустоси Јелена Огњановић и Мирослава Жарков.

Публикација, богата репродукцијама и информацијама о делима појединачно, „један је од могућих избора артефаката које сакупља и чува уметнички фонд галерије и једна могућа историја српске ликовне уметности”, пише у уводном тексту Тијана Палковљевић Бугарски, управница ове куће, и додаје да се у депоима чува близу 10.000 уметничких предмета, насталих у периоду од 16. до 21. века. „У одабиру сто репрезентативних дела трудили смо се да представимо широк временски оквир њиховог настанка, разноврсна тематска опредељења, а пре свега смо се руководили репрезентативношћу уметничког дела у корпусу националне уметности и опусу одређеног аутора. Истовремено, трудили смо се и да представимо она дела пред којима се наша публика најчешће и најдуже задржава и за која се највише интересује”, објашњава управница.

Кренимо од „Благовести”, из 16. века, из Крушедола, једне од најстаријих икона сачуваних у фрушкогорским манастирима, бакрореза „Свети Сава са српским светитељима дома Немањина”, првог српског бакрореза с потписом домаћег аутора Христофора Жефаровића, издатог у пролеће 1741, у радионици Томаса Месмера у Бечу и једног од првих аутопортрета у српском сликарству новијег доба – „Аутопортрета” угледног арадског сликара Стефана Тенецког, насталог око 1770.

 Теодор Крачун: „Студија две мушке фигуре (Апостоли)”, 1780.

Листање нас, даље, доводи до „Студије две мушке фигуре”, који спада међу најстарије цртеже у збирци, пореклом из Музеја Јоце Вујића у Сенти, чији је аутор Теодор Крачун, а незаобилазан је и добро познати портрет Доситеја Обрадовића, урадио га је 1819. Арсеније Теодоровић, на основу портрета из 1794. Пажњу привлачи и лик Анке Топаловић, рођене Ненадовић, из 1837, један од првих женских портрета у екстеријеру и најранијих који је насликала једна уметница, Катарина Ивановић.

Слика „Српска народна скупштина 1. маја 1848. године”, популарно названа „Мајска скупштина” посебна је јер представља веран визуелни документ најзначајнијег политичког догађаја 19. века у животу српског народа у Аустријском царству на којем су ликом забележени готово сви који су у њему учествовали – реч је о тренутку проглашења Српске Војводине. Следе аутопортрети Новака Радонића, у којима анализира сопствени лик и душевна стања, а који представљају важан сегмент наше уметности 19. века па је у избору рад из 1857/1858. Ту је и Урош Предић, који је као стипендиста Матице српске студирао сликарство у Бечу и који је представљен са неколико репродукција у публикацији, посебно место заузима његова „Надурена девојчица” из 1879, награђена као најбољи студентски рад уљаним бојама. Један од првих домаћих скулптора Ђорђе Јовановић заступљен је, између осталог, делом „Гуслар”, које је по гипсаном моделу из 1889. изливено у бронзи, док „Аутопортрет у кафани” из 1904. осликава поетику Стевана Алексића, уметника који је међу првима у српско сликарство увео идеје симболизма.

Уз Косту Миличевића, Милана Миловановића и Надежду Петровић, Боривоје Стевановић сврстава се међу ствараоце који су заслужни за прихватање модерног ликовог израза у нашој средини и у избору је његово дело „Двориште”, након којег читалац наилази на „Циганку” Данице Јовановић, једне од оних који су својим радом желели да допринесу националној еманципацији, а затим и на „Аутопортрет с лулом” из 1921, Михаила С. Петрова, који се сматра зачетником модерне српске графике. „Морнар на молу” из 1921/1922. Саве Шумановића једно је од његових најзначајнијих дела, настало у изузетно важној години за његово стваралаштво, док „Аутопортрет с цигаретом” Милана Коњовића из 1923. пружа увид у различита ауторова ликовна изражавања у покушају да дође до зрелог израза. Посебну целину стваралаштва Ивана Табаковића представља рад у керамици, с тим у вези је и рад „Алхемичар” из 1925, док је историјска композиција „Проглашење Душановог законика” из 1930. једна од најважнијих монументалних слика Паје Јовановића. У селекцији су и „Торзо” из 1954. Ане Бешлић, чија је модерна скулптура подстакнута у радионици Томе Росандића и рад „Двоје” из 1964. вајара Јована Солдатовића.


Коментари2
009cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дан
А ја сам мислила да је овај умјетнички рад (у кафани) дјело Милана Туцовића. Пројава смрти, која је представљена костуром који свира виолину, и јесте поента слике. Без ове фигуре слика би била тек једна у низу. Порука би могуће била само се ти весели док можеш, смрт ти је извјесна или огрезни човјече у пороку своме ја те мамим.
GoraN
Gledam ovu gore prilozenu sliku, da nema one lobanje bila bi stvarno odlicna slika. Ovako je kao naslovna strana nekog stripa. Neke stvari pregazi vrijeme, druge opstanu. Ova sad djeluje nekako neozbiljno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља