среда, 24.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 04.12.2017. у 21:31 Маријана Авакумовић

Капитални пројекти највећи добитници

У буџету за 2018. годину 180 милијарди динара за јавне инвестиције, што је 30 одсто више него лане
Коридор: да ли је грађевинска оператива кадра да испуни планове (Фото А. Васиљевић)

Највећи добитник буџета за 2018. су капитални пројекти. Креатори економске политике одрешили су кесу и за јавне инвестиције определили око 180 милијарди динара на нивоу опште државе или 128 милијарди динара на нивоу републике, што је око 30 одсто више него ове године.

Реч је о већим издвајањима за железничку инфраструктуру – углавном за пругу Београд–Будимпешта. Осетно повећање инвестиција следује Коридору 10, али и брзој саобраћајници Рума – Нови Сад и ауто-путу Ниш–Мердаре. Допринос повећању инвестиција опште државе требало би да дође и са локала.

 План државе је очигледно да подстакне раст великом потрошњом на јавна улагања, али и да надокнади овогодишњи подбачај у реализацији инвестиција.

За првих девет месеци капиталне инвестиције на нивоу државе подбациле су скоро 15 одсто у односу на 2016. годину. Из републичког буџета, за првих девет месеци, потрошено је 49 милијарди динара, „Путеви Србије” су потрошили осам милијарди, а општине и градови дали су свега 19 милијарди динара за капиталне инвестиције.

Укупан удео инвестиција у односу на БДП износи око 18 одсто, док економисти процењују да нам је потребно бар 25 одсто за бржи економски развој.

Уосталом и Фискални савет у свом извештају наводи да су годишња издвајања државе за инвестиције систематски недовољна, што је једна од највећих структурних слабости јавних финансија. Србија за јавне инвестиције издваја око 1,5 одсто БДП-а мање у односу на друге земље ЦИЕ, због чега је квалитет инфраструктуре 30 одсто лошији него у упоредивим земљама.

Они подсећају да главни путни правци Коридори 10 и 11 још нису завршени, а рокови за окончање радова стално се померају. Делови главних пруга (железнички Коридор 10) нису електрификовани, а брзина возова знатно одступа од пројектоване (10–60 километара на час уместо 100–120 километара на час). Посебно забрињава лоше стање локалне инфраструктуре. У Нишу 60 одсто домаћинстава нема канализацију.

„Због свега тога држава би (и на централном нивоу и на локалу) морала снажно да повећа издвајања за јавне инвестиције у наредним годинама. То је оправдано и из угла подстицања привредног раста, јер јавне инвестиције представљају најквалитетнији вид државне потрошње који има убедљиво највећи позитиван утицај на раст БДП-а у односу на све друге фискалне мере”, наведено је у извештају Фискалног савета, уз напомену да је само за постојеће инфраструктурне пројекте преостало око 2,4 милијарде евра (више од шест одсто БДП-а) неповученог новца из већ одобрених  кредита.

С обзиром на то да су инвестиције услов за високе стопе привредног раста поставља се питање да ли неспособност да се реализују планови постаје ограничавајући фактор за српску економију. Мишљења стручњака су подељена. Неки мисле да је разлог слаба грађевинска индустрија, док други сматрају да је проблем у лошем управљању пројектима и лошој организацији инвеститора (јавних предузећа и општина).

Фискални савет указује да вишегодишње лоше извршење

капиталних расхода у односу на буџетски план (у појединим годинама и више од 30 одсто), указује на неодговарајуће управљање свим фазама пројектног циклуса. Посебно истичу планирање, пошто проблеми који ту настану проузрокују даље проблеме, а укупни трошкови често превазилазе првобитно планиране износе. Неславан пример је изградња Коридора 10 где су радови на одређеним деоницама од лани, услед неодговарајуће пројектне документације, а ванредно финансирање износило је чак 35 милиона евра. Такође, на одређеним деоницама Коридора 10 до одлагања је долазило и услед неадекватног избора извођача радова. Додатни проблем представља и недостатак свеобухватне контроле. Стога указују да је неопходно успоставити одговарајући институционални оквир (без преклапања надлежности, са јасном утврђеном линијом одговорности инвеститора и извођача).

Грађевинска индустрија такође кубури са резултатима, па је тако у првој половини године бруто додата вредност грађевинарства смањена три одсто, да би се тек у трећем кварталу донекле опоравила и достигла прошлогодишњи ниво. Ово отвара питање да ли је можда грађевинска оператива кочничар. Недавна тужба против надзора и домаћих извођача радова на деоници Коридора 11 између Уба и Лајковца, указује да грађевинске компаније можда нису сасвим дорасле задатку.

Међутим, Горан Родић, потпредседник Грађевинско-инжењерске коморе, уверава да српске грађевинске компаније имају способности и знања да реализују све инвестиције. Он такође сматра да су инвеститори „Коридори Србије” и „Путеви Србије” добро организовани. Према његовом мишљењу проблем је недостатак пројеката или лоше урађени пројекти, као и нерешени имовинско-правни односи.

– Општине имају проблем при расписивању јавних набавки. Оне најчешће немају стручног кадра који би те послове спровео. Потребна им је помоћ у том сегменту, јер због тога касне у реализацији инвестиција – каже Родић.

Коментари2
a2483
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ana G.
O čemu to vi stvarno pišete?? Pa to se sve troši iz novih zaduživanja!!! A što ne pišete koliko se daje za BIA, Policiju ... institucije koje drže ovu vlast??? Ko se najviše bogati novcem za infrastrukturu??? Rešaširajte malo pa će vam sve biti jadno!!!!
Ljubomir
"Budzeta"?! Kog budzeta? To je novac pozajmljen na srpske unuke od Emirata i Kineza, uz aminovanje MMFa i Svetske Banke!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља