уторак, 12.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:30

У 2018. за отплату државног дуга 5,6 милијарди евра

То је три и по пута више од буџета Министарства просвете и скоро четири пута више од укупних расхода за јавне инвестиције
Аутор: Аница Телесковићпонедељак, 04.12.2017. у 22:00
План Министарства финансија је да од финансијских институција догодине позајми 129 милијарди динара (Фото Пиксабеј)

За отплату камата и главнице министар финансија Душан Вујовић догодине ће морати да обезбеди 675 милијарди динара, што је 5,6 милијарди евра.

Ипак, то је знатно ниже од овогодишњих потреба државе за финансирањем. За те намене држава је морала да обезбеди 858 милијарди динара, односно нешто више од седам милијарди евра.

Последично, и издаци за камате ће, следеће године, бити нижи него ове. Предлогом државне благајне планирано је да они достигну 117 милијарди динара, док су у овогодишњем буџету били 133 милијарде динара.

Заједно са трошковима отплате главнице, ти издаци достижу око 16 одсто бруто домаћег производа (БДП). Ти расходи су чак три и по пута већи од целокупног буџета Министарства просвете на пример. За капиталне инвестиције република ће догодине, укључујући и локалне и покрајинску касу, потрошити око 180 милијарди динара. То значи да ће за своје старе и нове кредиторе Србија морати да издвоји скоро четири пута више пара него за јавне инвестиције.

Како ће министар финансија следеће године обезбедити 5,6 милијарди евра види се из Предлога закона о буџету који је влада усвојила на седници одржаној 29. новембра.

Од домаћих и међународних финансијских институција Србија ће догодине позајмити 129 милијарди динара, план је Министарства финансија. Кроз емитовање државних хартија од вредности у домаћој и страној валути обезбедиће се 425 милијарди динара. У буџету за 2018. наводи се и то да ће Србија емитовати еврообвезнице у износу од највише 121,7 милијарди динара. И у државној каси за ову годину план је био да се на овај начин прибави 124,5 милијарди динара. Међутим, Србија није изашла на међународно финансијско тржиште, јер су потребе државе за задуживање биле знатно ниже од плана. Да није сигурно да ће наша земља следеће године емитовати обвезнице у страној валути на страном тржишту може се видети и из владиног Предлога буџета.

„Уколико се у току године обезбеде примања од приватизације или повољнијих дугорочних концесионалних зајмова, пропорционално ће се смањивати други кредитни извори и емисије државних хартија од вредности на домаћем и међународном финансијском тржишту”, наводи се у овом документу.

Србија је до сада четири пута изашла на међународно финансијско тржиште. Први пут је то учинила за време владе Мирка Цветковића у септембру 2011. године. Тада је наша држава позајмила две милијарде долара по камати од 7,25 одсто. Реч је, иначе, о десетогодишњим дужничким папирима. Након тога дошло је до промене власти у земљи, а Србија је још три пута емитовала девизне обвезнице. Доларске дужничке папире од 21. новембра 2012. године, наша земља је у потпуности отплатила пре неколико недеља. Реч је о зајму од 750 милиона долара, које је уз камату од 5,25, позајмио тадашњи министар финансија Млађан Динкић.

Из угла јавних финансија посматрано, за Србију ће посебно тежак бити децембар следеће године. Тада на наплату доспева милијарду долара дуга. Реч је о доларским обвезницама емитованим 3. децембра 2013. године, уз камату од 5,875 одсто.

За Милојка Арсића, професора Економског факултета, мањи трошкови финансирања последица су два фактора. Прво, околности на међународном финансијском тржишту су се промениле, па се наша земља сада задужује по нижој цени него пре неколико година. Друго, то је прва и конкретна корист од мера фискалне консолидације које је Србија почела да примењује од јануара 2015. године, а које су тада укључивале и смањење плата и пензија.

– Мањи трошкови финансирања су конкретна материјална корист за пореске обвезнике, јер ће држава тај новац сада моћи да искористи за неке друге намене – каже Арсић.

Он додаје да се, генерално, највећи део тих обавеза односи на рефинансирање доспелих кредита, а да су трошкови нижи и по основу продужења рочности. То значи да су неки од скупих краткорочних зајмова замењени повољнијим дугорочним кредитима, што је добро јер смањује трошкове по том основу. 


Коментари5
0229c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Velja
Nema brige sve će to jedan dobar ,,rolover,, da reši uzmeš nove kredite i to bude još bolje pa od 1.1.2012 do 30.9.2017 dug nam je porasta za samo 10milijardi koji eur gore dole zavisno od kursa eur usd din. Nema brige za to mene samo ovo što su mi penziju smanjili brine hoću li da doživim da mi vrate što sam pomogo ekonomski da država opstane.
Александар Поповић
Све дође на наплату па и кредити које смо узимали као да су џабе. А од ових скоро шест милијарди “еврића” (много би било и да су динари!), да нас ухвати страх. Нашим министри и посланици би пред очима непрестано морали да имају крупно исписано стање наших обавеза, како олако не би акламацијом стварали нове финансијске обавезе.
Vesa D
..u socijalističkoj samoupravnoj državi sviju nas kada su radnici vredno radili i puno zaradjivali a samim stim i država nije se smelo ni pomisliti na strane novce .Suvišak viška vrednosti je se koristio za standard naše vredne radničke klase , našu vojsku , miliciju ,i za sve je bilo para čak i za pune kafane i za muzike je bilo sve do zore..Danas para skoro da nema niko i ako ima iko tom nesmeš ni blizu da se očešeš..Sve novokomponovane državice upadoše u rupu duga do guše sve zarad kapitalizma nekolicine i na račun bede od radničke klase..
Deka Zvonce
Богу хвала да не остављамо наше дугове деци и унуцима!
Метузалем
Потпуно се слажем са Вама, али морам да додам да се нисмо сви задуживали (зна се ко је то радио у наше име).
Препоручујем 43

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља