недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:29
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: ДАБЛИН

„Келтски тигар” мамац за досељенике

Највише из стиже из земаља Европске уније, али први шок за дошљаке су цене некретнина: 1.500 евра треба спремити за станчић у ирској престоници чувеној по пабовима, фудбалској грозници, пиву, али и највећем зеленом парку у Европи
Аутор: Јелена Кавајачетвртак, 07.12.2017. у 08:00
Поглед на Даблин са видиковца на врху Гинисове пиваре (Фото Јелена Каваја)
У Катедрали светог Патрика сахрањен је Џонатан Свифт (Фото Јелена Каваја)
Зелено, волим те ирски зелено (Фото Јелена Каваја)
Споменик Моли Мелоун, продавачици рибе (Фото Јелена Каваја)

Зелена улазна врата и одмах до њих плава, мало даље црвена поред црних разбијају монотонију фасаде покривене пузавицом, а онда право ремек-дело са белим украсима налик на чипку. Много је путника којима поред величанствених катедрала, мостова и паркова главно сећање на Даблин остану баш врата.

Прича о њима повезана је са периодом владавине четири британска краља Џорџа (1714–1830), када је град процветао. Од средњовековног насеља око реке Лифи, у коју су грађани бацали отпад из задњег дворишта (куће су гледале супротно од реке), развио се у други по величини град Британске империје после Лондона. Нове елегантне куће градиле су се по строгим правилима, као јаје јајету, и легенда каже да су двојица ексцентричних писаца, прве комшије, обојили врата један у зелено а други у црвено, наводно да онај други не би пијан ноћу промашио кућу.

Најсликанија врата

Историчари причају мање сликовиту причу. Како би побегли од униформности, станари су дали машти на вољу бирајући врата у најразличитијим бојама, са богатим звекирима и раскошним светларником у облику лепезе. Изнад њих су два или три реда прозора, који се смањују по величини јер се у то време плаћао велики порез на стакло.

Даблин je дру­ги­ по­ ве­ли­чи­ни­ град­ Бри­тан­ске ­им­пе­ри­је после­ Лон­до­на (Фото Јелена Каваја)
Кажи слонче...
На путу до најпопуларније туристичке атракције целе Ирске, Гинисове пиваре, водич нас учи да када наздрављамо кажемо „слонче”, живели на ирском. Смеје се кад кажемо шта та реч значи на српском, али се брзо уозбиљио када му је возач објаснио да је Србији пошло за руком да пласира на Мундијал 2018.„Били сте бољи против нас у Даблину у септембру, вечерас навијајте за нас против Данаца”, покушава да ме убеди уочи меча. У арени уз луку 52.000 навијача је те вечери бодрило репрезентацију. Али узалуд, јер Ирска није успела да обезбеди карту за Русију.У Гинисовој фабрици, највећој на свету, из које дневно изађе три милиона пинти пива, показали су у чему је тајна производа који траје скоро 260 година: од посебне сорте јечма који се за њих узгаја на пространим ирским фармама, до воде која долази само са тачно одређених планинских извора. Туристи могу да прођу курс како наточити пиво у процесу који треба да траје 119 секунди да би се постигла одређена боја и дебљина пене и извукао најбољи укус. Да стварно постоји фама око точења уверио нас је таксиста који тврди да у најпопуларнијем даблинском пабу „гинис” не ваља јер „не знају да наточе”. Али пивопије изгледа не хају, јер чекају на ред да за две пинте (енглеска пинта је мало мање од пола литра) дају 15 евра.

Најсликанија врата Даблина налазе се на Фицвилијем скверу, последњем изграђеном од пет џорџијанских квартова у граду. У средишту је парк који је и данас на располагању само привилегованим станарима околних улица, због чега је често био на мети вандала који су у браве сипали лепак. То је заправо последњи градски парк под кључевима, јер су и остали некада били доступни само елити.

У једном од њих, на Мерион скверу, башкари се Оскар Вајлд  направљен од три врсте камена са три континента. Док власник пиваре Гинис није откупио све кључеве и предао их народу и ова оаза усред града била је недоступна обичним смртницима.

У необичном сплету алкохола и вере, породица Гинис, власник најпознатијег извозног производа Ирске, много је уложила у обнову у Катедрале Светог Патрика (1191), док је друга која доминира градом, старија Христова катедрала (1030)процветала захваљујући доброчинству власника једне велике дестилерије вискија, који је други велики ирски бренд.

Џонатан Свифт, песник и сатиричар, сахрањен је 1745. у родном Даблину, у велелепној Катедрали Светог Патрика, чији је био први декан, и то у усправном положају по сопственој жељи.

Пешачке зоне у празничном руху

Две пешачке трговачке зоне Графтон и О’Конел средином новембра су увелико у празничном руху. Атмосферу употпуњују улични уметници који дају печат Даблину и ван божићне сезоне. Улица О’Конел, почиње од споменика „ослободиоцу” Данијелу О’Конелу, политичком националистичком вођи с почетка 19. века који се залагао за католичку еманципацију и за поништење Акта о уједињењу Велике Британије и Ирске. Дугогодишња борба Келта за независност од британске круне под чијом су доминацијом били од 12. века завршена је тек 1922, али је шест северних округа остало у саставу Уједињеног Краљевства.

Слободна Ирска прошла је кроз период набујалог национализма у ком су рушене џорџијанске куће као симбол на период угњетавања, али је срећом тренд заустављен и овај део наслеђа велика је атракција за туристе, исто као и зидине из периода развоја под викинзима.

Дупликат Беле куће
У парку Феникс ушушкана је резиденција ирског председника која из даљине изгледа готово исто као Бела кућа у САД. Саграђена је пре 260 година и мада кажу да је ирски архитекта Џејмс Хобан правио нацрт за здање у Вашингтону по узору на једну другу зграду у Даблину, у којој је данас смештен парламент, резиденција председника више личи на дом његовог америчког колеге од зграде парламента.

Као и сваки народ и Ирци воле да се хвале да су по нечему „нај”. Необичан челични торањ у центру града, недалеко од споменика Џејмсу Џојсу, са 120 метара је највиша скулптура на свету. Многим Ирцима је међутим ово џиновско „копље” трн у оку, што због изгледа, што због цене јер је коштало четири милиона евра. За парк Феникс кажу да је највећи у Европи. Простире се десет километара у дужину и ту је један папа први и једини пут био у Ирској 1979, када је на миси окупио трећину грађана целе земље.

У свакој улици може да се сврати у паб (Фото Јелена Каваја)

Даблин је чувен по пабовима који се буквално наслањају један на други по целом граду, а посебно у четврти Темпл бар. Атмосфера је средином новембра била узаврела уочи важног меча са Данском, а навијачи у зеленим и црвеним дресовима вешто су се пробијали кроз масу с пуним „наручјем” кригли. У овом храму пива одржана је свирка која је ушла у (такође ирски производ) Гинисову књигу рекорда, као најдужи гитарски маратон – 114 сати, са само пет минута паузе по сату.

Мештани с поносом показују најстарији даблински паб из 1198. године, најдужи паб у целој земљи и тајанствени паб који су посетила четири америчка председника.

На улицама Даблина пажњу привлаче двојезичне табле и ирски је на првом месту. Посебне речи на гелику се и даље користе за председника, премијера, парламент, али на улицама, у продавницама или пабовима чује се само енглески, болно сведочанство да се битка за очување ирског губи. Иако се у школама учи као обавезан предмет, користи га свега 200.000 Ираца, неки кажу мање него што је становника зеленог острва којима је матерњи језик пољски.

Главни град острвске земље која по последњем попису има 4,8 милиона становника (за 400.000 мање него оваца) привукао је у време економском успона „келтског тигра” велики број досељеника, највише из земаља Европске уније. Цене некретнина су се винуле у небо, па се двособан стан продаје за 400.000 евра, а издаје за 1.500 и то је углавном највећи шок с којима се сусрећу дошљаци.

Многи раде у пословној четврти уз Ирско море, око Великог канала. Ту су се сместиле су велике глобалне технолошке компаније попут „Фејсбука”, „Гугла” и „Амазона”, због чега овај део града зову Силицијумски докови, као европски пандан америчкој Силицијумској долини.

Семафори за бицикле

Са лепо уређеним стазама и посебним семафорима, Даблин је сјајно место за љубитеље бицикала. Ко нема свој може повољно да изнајми неки од 1.500 двоточкаша расположивих на сто станица широм града и врати је на следећој станици близу жељеног одредишта. Све се обавља брзо и једноставно на великим паметним екранима. Локалном становништву је ово врло јефтин начин да се превезу јер годишња карта кошта само 25 евра.

Семафор за бицикле (Фото Јелена Каваја) 

Доступан је и туристима, по цени од пола евра за сат (првих пола сата је бесплатно) или пет евра за три дана неограниченог коришћења од пет ујутру до пола сата после поноћи, али морају имати на картици расположивих 150 евра као залог да ће вратити бицикл. Двоточкаши су начичкани и у кругу чувеног колеџа Тринити, универзитета који је 1592. основала краљица Елизабета, а похађали су га Оскар Вајлд и Семјуел Бекет.

Туриста у Даблину брзо се навикне да када прелази улицу не гледа лево већ десно, јер се вози левом страном улице. Али може му се десити да узалуд тражи пешачки прелаз, док не схвати да оно што тражи, класичну „зебру”, у Даблину не постоји. Уместо широких попречних белих линија простор је оивичен са две уске беле линије. Градско веће не одобрава „зебре” јер, како наводе, дају пешацима лажан осећај сигурности.


Коментари0
8903c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља