У легендарном хотелу „Марија Кристина“ у Сан Себастијану, пре неких десетак година, током разговора за „Политику“ у једном тренутку питала сам холивудског глумца и оскаровца Роберта Дувала колико познаје српске филмове и да ли је можда неки од њих и гледао. Уследило је пријатно изненађење када је овај славни глумац, важни актер у филмовима попут „Кума“ и „Апокалипсе данас“, без задршке одговорио: „Један од најбољих филмова које сам икада гледао је 'Ко то тамо пева' господина Слободана Шијана. Какав хумор, какви сјајни, сликовити ликови. Изванредно! Ето, у таквом би филму волео да имам улогу...“.
Дувалово задовољство овим култним Шијановим филмом – што је у продукцији „Центар филма“ настао још 1980. године према сценарију Душана Ковачевића, са незаборавним улогама Павла Вуисића и Драгана Николића, Данила Бате Стојковића, Александра Берчека, Неде Арнерић и Славка Штимца, Ташка Начића, Боре Тодоровића, Слободана Алигрудића – деле милиони гледалаца широм бивше Југославије и света, заједно са филмским критичарима који су га недавно прогласили најбољим на листи од 100 српских филмова који су добили статус културног добра од великог значаја. А такав статус обезбедио му је да се нађе и први на листи филмова који доживљава квалитетну дигиталну рестаурацију у оквиру пројекта „Вип Кинотека“ и као такав, готово па „гланц“ нов, доживеће нову гала-премијеру већ 14. децембра у Југословенској кинотеци. Биће то прилика за окупљање армије обожавалаца овог филма чије су реплике, попут оне „Вози, Мишко!“, ушле у свакодневни говор...
***
О пројекту дигиталне рестаурације српске филмске баштине „Вип Кинотека“, у оквиру којег је „Ко то тамо пева“ први од десет филмских наслова који ће на овај начин бити трајно сачувани од пропадања и спремни за поновно приказивање са врхунским квалитетом слике и тона, било је јуче речи на заједничкој конференцији за новинаре министра за културу Републике Србије Владана Вукосављевића, директора Југословенске кинотеке Југослава Пантелића, генералног директора компаније „Вип мобил“ (Vip mobile) Дејана Турка и директорке „Центар филма“ Јадранке Блануше, који су сагласни у ставу да је заједнички напор уз подршку друштвено освешћених компанија „једини начин да се национално филмско стваралаштво очува за будуће генерације и за поновно квалитетно приказивање на домаћим и светским фестивалима“.
Говорећи о значају овог пројекта министар Владан Вукосављевић је између осталог рекао: „Значај који филм има не само за нашу културу већ и за идентитет наше земље је изузетан. Очување наше филмске културне баштине је велики и одговоран посао и у том смислу захвални смо на овом значајном подстицају којим ће десет филмова од националног значаја бити рестаурирано и сачувано. То може да послужи као пример за друге компаније, да у оквиру својих друштвено одговорних пројеката што више улажу у област културе, јер сматрамо да су средства уложена на тај начин вишеструко корисна за читаву заједницу“.
Обраћајући се на скупу Југослав Пантелић је подсетио на обећање које је дао ступајући на дужност директора Југословенске кинотеке „да ће за време његовог мандата дигитална рестаурација српских филмских класика чији се негативи чувају у кинотечком Архиву имати приоритет” и додао да „реализација овог великог посла почиње на најбољи могући начин управо захваљујући разумевању компаније 'Вип мобил“. Дејан Турк, генерални директор ове компаније која нуди и користи дигитална решења и нове технологије, каже да су брзо препознали потребу за дигитализацијом филмова како би се они сачували за будуће нараштаје у квалитету какав заслужују и да је „сарадња са Југословенском кинотеком још један добар пример како компаније и најзначајније културне институције могу и треба да сарађују“.
Пројектом „Вип Кинотека”, како се то јуче могло чути, биће дигитализовани и тако очувани и заштићени за будућност између осталих (снимљених у периоду од 1967. до 1993. године) још и филмови: Живојина Павловића, Горана Марковића, Живка Николића, Срђана Карановића...
