уторак, 12.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:25

У Шведској се једу малине из Србије

Због своје неутралности и у Првом светском рату, Шведска је могла да стане у заштиту војних заробљеника Србије у Турској, чуло се на дводневној конференцији о стогодишњици шведско-српских дипломатских односа
Аутор: М. Вулићевићуторак, 05.12.2017. у 21:44
(Фото Александар Дмитровић)

Доба није могло бити бурније за почетак званичних дипломатских односа између Шведске и Србије, када је први српски дипломатски посланик те 1917. године у децембру стигао у Стокхолм, у време када је Србија била усред Великог рата. Био је то песник Милан Ракић, који је путовао преко револуционарне Русије, као у неком филму, јер се испоставило да је тако било „једноставније”. Изгледало је да ће победити централне силе, Србија је била подељена на три окупационе зоне, влада и скупштина биле су у емиграцији...

– Оснивањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, годину дана касније, започети дипломатски односи са Шведском настављени су, а југословенска идеја требала је подршку. У јануару 1918. нови амбасадор у Стокхолму био је Бошко Чолак Антић, близак Црној руци. Ракић је послао оштро писмо Пашићу. Овај је мудро ћутао, истакла је Дубравка Стојановић у оквиру дводневне конференције „Zeitgeister” (дух времена), којом се обележава стогодишњица шведско-српских дипломатских односа, у организацији амбасаде Шведске у Србији, и у сарадњи са Удружењем „Крокодил”, Југословенском кинотеком и КЦ „Град”. Ови разговори имају за циљ да још више продубе односе наше две земље путовањем у историју, али и разговорима о савремености.

Прве вечери у разговору су учествовали Дубравка Стојановић, Јан Лундин, амбасадор Шведске у Србији, уз модерирање Олге Манојловић Пинтар, а у другом делу вечери говорили су Биљана Србљановић и шведски новинари Гелерт Тамас и Весна Малданер. Модератор је била Бојана Маљевић.

Дубравка Стојановић је затим објаснила да су дипломатски односи између наше две земље започети и раније, када је 1882. године амбициозни краљ Милан тежио да успостављањем добрих односа са Краљевином Шведском обезбеди признање краљевине Србије, што је Шведска одмах и учинила. По њеним речима, први трговински споразум са Шведском био је склопљен поводом извоза сувих шљива из Србије.

– У то време Србија је усвајала модерне законе, као што је онај о слободи штампе, и имала је амбиције да се приближи најразвијенијим државама које нису биле у њеном окружењу. Шведска је посебну улогу одиграла у време Балканских ратова када су њени лекари и сестре на Палилули водили болницу за рањенике, као и у време Првог светског рата када је неутрална Шведска заступала интересе српских заточеника у Турској, рекла је Дубравка Стојановић.

Амбасадор Лундин је на савршеном српском језику оценио да је век билателарних односа Србије и Шведске прошао изузетно добро, а напоменуо је да није тешко бити шведски дипломата у Србији, због тога што у Шведској живи 30 хиљада Срба. Подржавајући европски пут Србије, Лундин је подсетио и на пословичну неутралност Шведске кроз историју.

– Чињеница да двеста година нисмо били у рату велика је ствар. Због своје неутралности и у Првом светском рату, Шведска је могла да стане у заштиту војних заробљеника Србије у Турској. И данас Шведска користи своју неутралну позицију да у Северној Кореји штити америчке интересе. Ипак, неутралност је имала и цену у дугорочним односима са САД и СССР-ом, који нису били сигурни у поузданост Шведске, запазио је Лундин.

Ауторка чувене „Пипи Дуге Чарапе” Астрид Линдгрен, на пример, у Другом светском рату радила је за обавештајну службу, што се може прочитати у њеном дневнику. Била је цензор ратних писама и штампе, трагајући за шпијунима, али није била ни много политички коректна зато што је својевремено написала да у „Египту сви лажу”.

– Добро је да је напустила посао обавештајца и посветила се писању, приметио је Лундин.

Посебно је занимљив у овом разговору био расветљени однос Шведске и Србије према Другом светском рату. Како је приметила Дубравка Стојановић, неутрална Шведска и сада чврсто држи савезничку, победничку, страну, док је Србија, нарочито од 2000. године, од победе демократске опозиције, почела да прекраја историју.

– Милошевић је још и држао страну победника, а затим су демократске снаге почеле да разматрају разлоге побеђених снага у рату, да мењају називе улица, да заступају мишљења да су четници само „шамарали противнике”, док су партизани „остављали пасја гробља”. Постала је актуелна рехабилитација колаборационистичког режима Милана Недића, додала је Дубравка Стојановић.

Преко несврстаности Југославије у доба Хладног рата, и шведске неутралности, дискусија је досегла историјски период пада Берлинског зида, као и садашњи тренутак. По оцени амбасадора Лундина, који је својевремено био новинар у источној Европи, период економског просперитета Србије 1989. године већ је био окончан, док је Русија од 2000. године почела да напредује.

– У Шведској се једу малине из Србије. Видим бољу будућност за ову земљу, запазио је.

У другом делу разговора осветљено је оно мање лепо лице Европе препуне миграната, остатака Берлинског зида по предграђима великих градова Европе, како је рекла Биљана Србљановић, где се људи вреднују по томе како се зову, одакле су дошли и каква им је платна картица.

– То раслојавање могло је да се осети још деведесетих на аеродрому у Будимпешти где су разликовани државе и пасоши првог и другог реда. То инсистирање на асимилацији миграната само још више их удаљује од система и присиљава их да се затворе у своје уске средине, мишљења је Биљана Србљановић, која је и сама рођена у Шведској. Она јасно разликује спремност наших грађана да прихвате мигранте и волонтирају у избегличким центрима, од односа државе према истим тим мигрантима.

Гелерт Тамас описао је опасност од слике савршеног непријатеља шведских десничара, оличених у муслиманима, а Весна Малданер, која је рођена у Србији, али је одрасла у Шведској, заступа идеју да су мигранти такође учествовали у грађењу Шведске. И поред тамних облака над Европом, учесници у разговору наду виде у младим људима и у поштовању људских права.


Коментари3
cc569
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tasa
A u Kini jedu pse.
Realno
Ne treba da se jedu maline vec preradjevine od malina i ostalih sirovina. Najmanje novca se zaradjuje na proizvodnji bazne sirovine.
Milos miokovic
Svedska je u EU a mozda i sire,naj idealnija za provesti zivotni vek...na stranu maline i kucine..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља