уторак, 12.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:30

Стратегија ЕК: Србија може у ЕУ до 2025. године

Један од услова је и да питање граница буде решено до 2023. године, а прва половина 2018, када ће Бугарска председавати ЕУ, биће веома значајна за Србију и регион
Аутор: Никола Белићуторак, 05.12.2017. у 20:05
Посвећеност Балкану: Рекс Тилерсон и Федерика Могерини у Бриселу (Фото Бета)

Из стратегије Европске комисије видљиво је да постоје индикативни јасни рокови само за Црну Гору и Србију, за које се каже да ће моћи у ЕУ до краја 2025. године, а за остале државе само се наводи да до тада треба да „напредују у приступним преговорима”. Овакву информацију објавио је хрватски „Јутарњи лист”, наводећи да је имао увид у документ који ЕК ускоро намерава да усвоји.

У плану који предвиђа чланство Црне Горе и Србије у ЕУ до 2025. године пише да пре закључења приступних преговора морају да се реше и сви гранични спорови, јер ЕУ „не може, нити ће да увози такве проблеме”. То значи да би отворена питања о границама Србије, као и Црне Горе, требало да буду решена до 2023. године, као услов да две земље до тадa закључе преговоре о чланству у ЕУ и постану пуноправне чланице до краја 2025. године. Овај нацрт још је заштићени документ, а коначна верзија требало би се да се усвоји и објави у фебруару 2018. године, што је најавио у свом годишњем говору о стању ЕУ и председник ЕК Жан-Клод Јункер, преноси Танјуг.

Могерини и Тилерсон о Балкану
Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини после састанка у Бриселу са државним секретаром САД Рексом Тилерсоном изјавила је да обе стране подржавају западни Балкан и да регион има јасну европску перспективу. „Обоје смо потврдили нашу посвећеност региону, који има јасну европску перспективу и подржавамо наставак реформи и процеса помирења у региону”, рекла је Могеринијева на заједничкој конференцији за новинаре са Тилерсоном, преноси Танјуг.
Државни секретар изјавио је да САД остају посвећене Европи и понудио јавну изјаву о подршци европским савезницима који су забринути за спољну политику под председником Доналдом Трампом. 

Стратегија ће бити нека врста мапе пута до чланства, чини га конкретнијим и опипљивијим, али без гаранција и аутоматизма у пријему земаља кандидата, ако оне не буду спремне за чланство у предвиђеним роковима, рекли су за РТС извори у Бриселу. Наводи се и крај 2019. године као рок за постизање обавезујућег споразума о нормализацији између Београда и Приштине, што је међу кључним условима за чланство у унији.

Медијске слободе постоје
У Србији постоје медијске слободе, али је медијски простор превише поларизован, што доводи до тога да су грађани у ситуацији да бирају између једне или друге стране, или морају да прате све да би били објективно и целовито информисани, закључак је дебате о стању на медијској сцени Србије у Европском парламенту у Бриселу. Група Пријатељи Србије, у оквиру Европског парламента, организовала је у Бриселу презентацију кварталног Медијаметра, који се бави анализом штампаних медија у Србији, а анализа се односила на период од јануара до марта 2017. године.

Према истом извору прва половина 2018. биће веома значајна за Србију и Балкан – Бугарска као председавајућа ЕУ у овом периоду истиче интеграцију западног Балкана као свој приоритет, а после објављивања стратегије у фебруару уследиће и годишњи извештаји Европске комисије о напретку за све земље региона у априлу. У мају у Софији биће одржан заједнички самит лидера Балкана и ЕУ, а у јуну у Бриселу на самиту ЕУ доносиће се закључци и конкретне одлуке о следећим корацима у процесу проширења.

Известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер изразио је очекивање да ће стратегија указати на пут којим земље кандидати треба да иду ка чланству у ЕУ, али и нагласити шта институције ЕУ и земље чланице треба да ураде као подршку партнерима и пријатељима на западном Балкану. Мекалистер је рекао за РТС да све земље Балкана имају европску перспективу, али да је председник ЕК Жан-Клод Јункер поменуо Србију и Црну Гору, јер су две водеће земље у процесу и већ воде преговоре.

Истовремено, у интерном документу Европске комисије о напретку Србије у поглављима 23 и 24 о владавини права наводи се да је у протеклих шест месеци Србија остварила мали конкретан напредак у успостављању система именовања судија и тужилаца и јачању улоге Високог савета судства (ВСС) и Државног већа тужилаца (ДВТ) у надзору над правосуђем и тужилаштвом. Ову информацију пренела је Бета, указујући да ће на основу извештаја ЕК о напретку у области владавине права чланице ЕУ одлучити колико ће поглавља у преговорима са ЕУ Србија отворити на међувладиној конференцији следеће недеље у Бриселу.

Када је реч  о финансијама оцена ЕК је, између осталог, да Србија озбиљно касни у усвајању новог закона о финансирању политичких партија као и закона о Агенцији за борбу против корупције. Додаје се, међутим, да је у области здравства које је посебно осетљиво Србија на време анализирала ризике од корупције у постојећим законима и на основу тога припремају се измене закона о здравственој заштити и закона о здравственом осигурању.


Коментари11
d2113
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Amir Čamdžić
U vezi sa Kosovom i Metohijom svaki Srbin pre nego prigovori "nekome drugome" treba sam sebe da zapita koliko je spreman da se odazove "koliko danas" pozivu na opštu mobilizaciju, bez obzira ako bi morao da se suprotstavi i NATO paktu kao i 1999 godine. Prvo sam od Sebe pa onda "od drugih". Ja lično bih da država Srbija kaže "ide se", znajući da to znači jako težak napor. A ne ko neki "vratite nam". Ma ko će ti vratiti nešto ako nisi spreman sam da učiniš napor i vratiš?
Nenad S
Milinkovac svaka cast na komentaru! Save najbolje.
Препоручујем 0
Милинковац
А откуд Ви знате да се не би одазвали!?!? Није Вучић Србија. Није Дачић Србија. Она ће да буде и пре и после њих. Не ратује се ни за Вучића ни за било кога другога, него за спас деце, за спас живота. И у овој одлуци се не полази од питања "да ли бих ја отишао", него од питања "да ли ме је брига за комшијско дете". Или ћу ја у дебелој хладовини, уз кафицу, да допустим да неко убија и мучи Српче поред мене? Ко гледа само себе, тај је одавно заборавио шта значи бити човек. Е ту је разлика између нас и "запитаних". Косово је српско и биће српско. Сада, за 100 година... свеједно. Проћи ће и ова америчка харанга и зло ко што је отишао и Хитлер. Никоме свећа није горела до зоре. А ми мало да се умеримо, да бацимо те телефоне испред очију, па тим очима погледамо око себе коме треба помоћ, коме треба подршка. Па да нас Бог види и да нам буде боље. Много смо се протрангефрангили западњачким мамипарама. Много и превише. Мушкарци више ни ексер не знају да закуцају, постали метро кмезе у сукњама.
Препоручујем 4
Оливера Радић
А то значи да дефинисање граница Србије значи признање Косова. Хоће ли нас српска врхушка и бриселска бирократија опет обмањивати како признање Косова није главни услов? Или ће смислити неки несувисли модалитет да можемо дефинисати границе Србије, а да при томе не морамо да признамо Косово?
Muradin Rebronja
Нормализација односа не мора да укључи и признање, али мора да укључи да Србија неће блокирати Косово нигде, укључујући и улазак у ЕУ Косова, када и ако испуне све услове. Извукли су поуку од Кипра, који спречава турски део да буде део ЕУ. Балкански менталитет, "да комшији цркне крава", није и не може бити део ЕУ. Балканизације Европе или европизација Балкана питање је сад? (Хвала Хамлету за ту дефиницју).
Препоручујем 1
Amir Čamdžić
Dobro je da su termini i datumi poznati a i 2023 i 2025 godina će doći, pa nek mlađe generacije imaju koristiti, jer na mlađima svet ostaje.
Milenko
Ma neka hvala vratite nam KiM, zadrzite EU
Amir Čamdžić
Teška zabluda je da će "neko vratiti Kosovo i Metohiju", Srbi ga sami moraju vratiti, poštujući Ustav Republike Srbije, Zakon o odbrani i druge pozitivne Zakone Republike Srbije koji su u vezi sa zaštitom teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije.
Препоручујем 19
@Petar, Zagreb - Zavrtanje ruku
Ukoliko Hrvatska udje u "eurozonu" tek tad ce na svojoj kozi osjetiti "zavrtanje ruku" kao sto je slucaj sa Grckom. Dok ne pristupis "eurozoni" mozes izvoditi yo-yo i gimnastiku svake vrste sa svojom monetom (u ovom slucaju kunom) a kad postanes clan "eurozone" - bogin si!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља