За унапређење економског положаја жена, држава је, посредством Министaрства рада, запошљавање и социјалне политике, издвојила три милиона динара. На управо завршеном конкурсу новац је добило 10 удружења, а ових дана у току је потписавање уговора и уплата одобреног новца. Међутим, када се погледа листа удружења чије пројекте држава финансира са по 300.000 динара, намеће се питање који су критеријуми били пресудни за добијање максималног броја бодова, као и новца пореских обавезника.

Осим тога, права је енигма ко ће ових дана потписати уговор о реализацији пројекта „Израда накита” у име Друштва за активан развој, које је држава подржала за око 2.500 евра. Наиме, реч је организацији која није регистрована у Агенцији за привреде регистре, нити је претрагом на интернету могуће пронаћи било какве податке о њеном пословању или евентуалним пројектима. Не постоје портал, адреса или контакт телефон овог удружења, а непознат је и оснивач или законски заступник ове фантомске невладине организације. Пре десетак дана питали смо Министарство рада да ли је можда ова организација регистрована под неким другим, сличним именом, али одговор још није стигао.

Иначе, нерегистрована удружења не могу да учествују у државним конкурсима. Управо је то и наведено у јавном позиву који је поменуто министарство објавило почетком прошлог месеца на тему „Побољшање економског положаја жена”. Право учешћа на овом конкурсу, како стоји на порталу ресорног министарства, имала су искључиво регистрована удружења грађана, са седиштем на територији Србије, на којој и спроводе своје активности.

Ипак, држава је овог пута одлучила да подели новац неискуснијим организацијама, које немају забележене активности, нити пројекте које су спроводиле.

Тако је Група за заштиту животне средине „Натура ет лекс”, добила 300.000 динара за пројекат назван „ТВ речник родне равноправности”. Напомињемо да је тема овог конкурса било „побољшање економског положаја жена”. Каква је повезаност између родне равноправности, екологије и економског положаја жена нисмо успели да сазнамо, јер су без одговора остала питања која смо електронском поштом упутили Нини Мудринић Миловановић, законској заступници Групе за заштиту животне средине.

Миловановићева је, иначе, бивша телевизијска водитељка, једно од заштитних лица РТС-а током деведесетих година двадесетог века. Она је 2015. године основала поменуту групу, која, ако је судити по званичним подацима, прошле године није имала никакву финансијску активност. Група за заштиту животне средине, према подацима АПР-а, налази се у Улици Вишеградској 25 у Београду, управо на адреси Центра за савремену уметност „Стратеџи арт”, чији је уметнички директор Нина Мудринић Миловановић. Нажалост, остали смо ускраћени за објашњење како је она из света телевизије и уметности стигла у еколошке воде и у област родне равноправности.

Око 300.000 динара добио је и Центар за стратешке прогнозе, који би требало да направи упоредну анализу добре праксе за побољшање економског положаја жена. Реч је о организацији која је, према подацима АПР-а, основана у децембру 2016. године.

Прва на листи организација које су добиле новац на овом конкурсу је Центар за тренинг и едукацију Жабаљ, која је од министарства добила 300.000 динара за остварење пројекта „Компјутером до посла – обука за жене из мање развијених средина”.

Поменути Центар за тренинг и едукацију, који је основан 2008. године, према подацима АПР-а, бави се емитовањем радио-програма. И заиста, ово удружење грађана покренуло је локални „Наш радио”, који има дозволу за емитовање програма Републичке радиодифузне агенције.

Са пројектом „Компјутером до посла” ова НВО добила је новац и од покрајинског Завода за равноправност полова. Чак је и износ додељених средстава био исти, округло 300.000 динара. Тако је држава, из републичког и покрајинског буџета, издвојила 600.000 динара за компјутерско описмењавање припадница лепшег пола које ће водити организација која нема чак ни свој портал.

Оснивач и законски заступник Центра за тренинг и едукацију је извесни Милош Лончар, којем смо, преко интернет адресе радија чији је власник, упутили молбу да нам поближе опише овај пројекат.

Међутим, одговори нису стигли ни од Лончара.

То нас није претерано изненадило, јер Министарство рада није одговорило ни на једно питање које је пи-ар служби упутила редакција „Политике” истражујући ову тему. Једини одговор који смо добили прошле недеље, након што смо позвали канцеларију за сарадњу са медијима ресорног министарства, био је да је наш захтев „у процедури”. Ваљда неће још дуго.

Додатни бодови за већ остварене пројекте

Приликом поделе државног новца за пројекте организација цивилног друштва додатне бодове најчешће добијају организације које су већ успешно спровеле одређене активности. Приликом подношења захтева за учешће на конкурсу на тему „Побољшање економског положаја жена” организације су морале да наведу искуство у реализацији пројекта у вези са родном равноправношћу, као и годишње буџете којима су располагали три године уназад. Барем је тако наведено у документацији доступној на сајту Министарства рада. Међутим, остаје нејасно којим се критеријумима водила комисија која је делила новац, јер су знатну своту добиле организације које не само да немају значајније пројекте из области родне равноправности, већ немају забележену ни било какву активност.