среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:19
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА

Парче Босне у срцу Бачке

На улазу у Бачки Јарак налази се етно-парк „Брвнара”, депаданс Музеја Војводине, сведочанство о начину живота Срба Босанске Крајине и Лике који су нови дом из брдских предела пронашли у равници
Аутор: Андријана Цветићанинпетак, 08.12.2017. у 08:00
(Фото Д. Жарковић)

Високи борови окружују четири дрвена објекта. Централни, највећи, јесте брвнара, по којој читав комплекс носи назив Етно-парк „Брвнара” и припада, као депаданс, Музеју Војводине. Налази се на улазу у Бачки Јарак, уз главни пут којим се долази из правца Новог Сада. Ушушкан зеленилом, ипак привлачи поглед.

Највећа кућа од потамнелих балвана и три мања објекта – вајат, млечар и курузана – попут садница сада вишедеценијских четинара, нису аутентично бачки, већ су донети из Босне. Прецизније, са локалитета Босанске Крајине и Лике одакле је српско становништво у неколико таласа током овог и претходна два века насељавало овај део плодне војвођанске равнице.

Мањи објекти у дворишту са подшишаном травом и летњом позорницом, према речима кустоскиње Милице Марчете, донети су „у комаду”, војним камионима пре четири деценије.

– Мој деда Миле лично је седео на приколици када су довожени, пазећи да се не оштете. Брвнара је једино склапана овде, али од балвана такође допремљених из старог завичаја – каже наша саговорница.

Слике свакодневног живота

Идеју да се направи кутак који ће подсећати на напуштена огњишта родила се непосредно након Другог светског рата. До реализације морало је да се сачека још коју деценију. Тек 1978. године оформљен је комплекс јединственог музеја под отвореним небом, уједно и сведочанство градитељства крајишких Срба са динарског подручја који су стигли у питоме крајеве.

Све је уређено у ентеријеру и екстеријеру тако да представља аутентичну амбијенталну целину крајишког дворишта, са стамбеним и помоћним објектима чија унутрашњост одсликава свакодневни живот с краја 19. и првих деценија 20. века, прича Милица, и додаје да осим четири објекта поставку чини и 380 покретних предмета.

Посетилац када уђе може да види како су изгледали посуђе, ношња, делови намештаја, разна оруђа… У дворишним, помоћним објектима уредно су поређане оригиналне алатке којима се опслуживала стока, правиле укусне млечне прерађевине, окопавала башта…

(Фото Д. Жарковић)

Стална поставка која може да се погледа од априла до октобра (током зимске сезоне само уз претходну најаву) део је Музеј Војводине. По оваквом сценарију посетиоцима је доступна од 2012. године.

Интересовања увек има. У овој години забележено је око 1.000 посетилаца, додаје кустоскиња Марчета. Највише је ђака, пензионера, редовне су групе из страних амбасада. У сећању наше саговорнице је остала посета гостију из азербејџанске амбасаде.

Две републике и једна покрајина
У подизању „Брвнаре” пре четири деценије учествовале су месне заједнице Бачки Јарак и општина Темерин, Дрвар, Бања Лука и Босански Петровац. Стручну помоћ у реализацији пружили су: Војвођански музеј, Музеј Града Новог Сада, Музеј Босанске Крајине у Бања Луци и Покрајински завод за заштиту споменика културе у Новом Саду.

Свраћају и посетиоци са далеких меридијана. Њима је све подједнако занимљиво и немају онај „балкански” моменат да се по уласку у ово парче Босне у срцу Бачке преслишавају да ли у њиховој породици има личке, босанске или војвођанске крви. Странцима је интересантно да се фотографишу у маленом млечару – ниском и уском чија је основна намена у прошлости била чување млека и прављење сира, кајмака. На фотографијама које понесу за успомену са овог локалитета обавезно су и два лика позната домаћим читаоцима. Наиме, у дворишту су бисте великих књижевника Бранка Ћопића и Петра Кочића чије је порекло из Босанске Крајине.

Нова насеља

Како се да прочитати на једном од паноа на спрату брвнаре, прве породице из брдовитих крајева почеле су да се насељавају у овај део Војводине непосредно после Првог светског рата. Доласке је организовала држава у оквиру велике аграрне реформе. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца имала је двоструки мотив – да повећа проценат српског живља у крајевима новоформиране државе и награди борце из сиромашних крајева пресељењем у област где шта год падне на тло – роди!

Било је дуго и мукотрпно, и у облику имовинско-правних процеса аграрна реформа практично није ни завршена јер је и почетком 1941. спровођена. Априлским ратом и касније окупацијом је прекинута. После Другог светског рата уследио је други талас насељавања. У сам Бачки Јарак највећа група досељеника је стигла 11. маја 1946. што се данас обележава као Дан села. Стигле су 332 породице са 1.869 одрасле особе и 747 деце, узраста до 14 година.

Према подацима из публикације „Крајишки Срби у Војводини у 20. веку” (издавач је Музеј Војводине) до 1939. године у Бачкој је у 52 места насељено 6.518 породица са 29.465 чланова. Најзначајнија колонистичка насеља су: Степановићево, Ветерник, Сириг, Велебит, Добровољачко Село (код Чантавира), Шантићево (данас Алекса Шантић), Александрово, Мишићево, Старо Ђурђево…

Четири целине за три века

Поставка је подељена у четири сегмента. Један је посвећен колонизацији после Првог светског рата и формирању насеља Старо Ђурђево (данас јужни део Темерина) и Сирига. Други подсећа на народноослободилачку борбу у Босанској крајини, бастиону антифашистичког отпора, где су формиране прве дивизије и корпуси НОВЈ. Посебан део изложбе приказује како је текла аграрна реформа са новинама у пољопривреди и четврти део обрађује развој Бачког Јарка од шездесетих година 20. века укључујући последњи талас избеглица током рата деведесетих година.

 


Коментари0
c8738
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља