уторак, 12.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:43
ГОДИШЊИЦА ГРАДСКИХ САОБРАЋАЈНИЦА

Београд и даље чека метро

Почетком децембра 1970. године у истом дану отворени су „Газела”, ауто-пут кроз престоницу, Мостарска петља и Теразијски тунел. – На саобраћајној мапи градоначелник Бранко Пешић желео је да види „Прокоп” и метро, али то су спречили политичке прилике и мањак новца
Аутор: Дејан Алексићсреда, 06.12.2017. у 16:34
Теразијски тунел (Фото Д. Јевремовић)

Месецима уназад суграђани су негодовали због неподношљивих гужви насталих услед обнове Славије, Булевара ослобођења и Рузвелтове. Али, да се спроведе анкета на ту тему већина би вероватно оманула у процени које су саобраћајнице најоптерећеније. А, то свакако нису ове које су пола године задавале главобољу Београђанима. Предводник је Булевар војводе Мишића којим ка граду сваког јутра иде око 8.000 путника у једном часу, следе Булевар деспота Стефана, Бранков мост, Газела и Стари трамвајски мост. Један од ових оптерећених градских саобраћајних коридора јуче је прославио 47. рођендан – мост „Газела”.

Тог 4. децембра 1970. Београд се први пут и заиста могао назвати метрополом. У једном дану у престоници тадашње Југославије отворени су „Газела” са Мостарском петљом и ауто-путем, али и Теразијски тунел. Колико су ове нове артерије у саобраћајном крвотоку главног града СФРЈ биле неопходне сведочи и податак да је већ тада на улицама Београда било 150.000 возила – пет пута мање него данас!

У том податку најбоље се види значај „Газеле”, моста пројектованог за око 40.000 возила, а који данас дневно пређе четири пута више од првобитне пројекције. У визијама градских урбаниста и тадашњих челника овај мост се појавио деценију раније, а разлога је било више. Као најважнији истицани су  убрзани раст броја становника и ширења Новог Београда.

На конкурсу за „Газелу” изабрано је решење чији је главни пројектант био академик Милан Ђурић, некадашњи професор Грађевинског факултета. Изградња моста сачињеног од греде и олука почела је 1966. године, а за градњу која је трајала четири године били су задужени југословенски гиганти „Мостоградња” и „Гоша”.


                                      Мост „Газела“ (Фото Д. Жарковић)

Мост који је постао део југословенског аутопута, име је добио спонтано када је Ђорђе Лазаревић, председник конкурсне комисије казао „овај мост је прескочио Саву као газела у скоку”. Мост, као и остале београдске саобраћајнице 4. децембра свечано су отворили Јосип Броз Тито, председник СФРЈ са другарицом Јованком и чувени градоначелник Бранко Пешић.

За сва четири инфраструктурна објекта у тадашњој држави „народа и народности” требало је обезбедити доста новца, а нису баш сви савезни оци били расположени да се толико пара истовремено уложи у саобраћајно ширење Београда.

Урбана је легенда да се Пешић, када је успео да обезбеди новац, шалио како ће ако замисли архитеката у пракси не буду добре, заједно са њим они морати да се спреме за вешање. И док је новац, вештинама знаним само Пешићу, успео да буде обезбеђен за ове четири саобраћајнице, запело је код железничке станице „Београд центар” и метроа. Баш крајем 1970. Пешић је најавио да је неопходно што пре почети градњу станице „Прокоп” и метроа.

Посао и јесте тада започет, али је ту све мање, више и стало због недостатка новца и политичких (не)прилика. Власти су се мењале, модеран Београдски железнички чвор и прве метро линије редовно су биле на списку предизборних обећања, а од Пешићеве замисли реалност је тек недавно постала станица „Прокоп”, али без станичне зграде. Метро је још у плановима, као и пре 47 година.

Сумњало се у издржљивост моста

У издржљивост „Газеле” се сумњало, али „неверне Томе” су брзо демантоване. Због тога је врло брзо почело и претерано рабљење ове саобраћајнице. Обнова је уследила тек 2010. када је напукао главни носач моста а у потпуности је завршена 2012. године. Мост је постао тежи за 1.500 тона због додатно уграђеног челика и другог материјала. Тада је наглашено да ће мост у наредних 40 година моћи сваког дана да прелази око 200.000 возила.

Тунелом први прошли Тито и Јованка

Пре него што су Теразијским тунелом прошли први аутомобили, њиме су прошетали друг Тито и другарица Јованка. Овај тунел, иначе, био је планиран, као и „Газела” знатно раније. Тако је приликом подизања зграде Савеза трговинских комора (сива зграда изнад тунела чију назив данас многи не знају) још крајем педесетих 20. века у њеном најнижем делу наменски остављен простор за тунел и саобраћајне траке у њему. Простор за будући тунел пре градње био је прикривен зидом.

 

 

 

 

 


Коментари12
5d7a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Село гори, а баба?
Није недостатак пара једини разлог толико дугог оклевања да се крене у изградњу подземне железнице - метроа! Политичари углавном воле да граде Потемкинова села. Они воле грађевине које се виде из далека! Метро је под земљом и није атрактиван по њиховом мишљењу. Београд и Србија чекају и Закон о пореклу имовине који је бивши ПВ обећао још пре неколико година. Па, да ли и за то требају велике паре? Наши политичари мисле да смо ми грађани обични волови! Можда и јесмо када смо гласали за њих!
Naja
Metro je potreba a ne luksuz. Smatram da metro treba da se širi kako se širi grad,odnosno da se ne prestaje sa gradnjom bez obzira koje na vlasti. Svake godine po nekoliko novih stanica. Takođe mislim da je arhitek.-dizajner., građev. struka toliko unižena i obesmišljena. Dokaz za to su raspadnuti i ogoljeni objekti po centru Beograd, napuštene fabrike,na odličnim lokacijama koje bi prenamenom i uz ulaganja mogla da se rentiraju i ponovnim upošljavanjem ljudi novac bi se višestruko vraćao zato što su na odličnim lokacijama i poseduju infra strukturu. Ovako imamo prsten oko Beograda divljih naselja a centar je svakodnevno blokiran, odnosno naša stara boljka ne držimo se projekata, zato što Glavni Urbanistički Projekat nije sveto pismo. Odnosno žao mi je što moram da primetim da moramo da shvatimo da se svaki objekat kreči na 5 godina, klupe se svake godine farbaju, sijlice se menjaju kad crknu...Ovako je grad ogledalo celokupnog stanja za to nam netreba slika dovoljna je šetnja.
Okrecite Beograd
Ima se para za Beograd na vodi a ne za metro.
Banja
Sećam se leta 2008-e godine kada sam na povratku iz Sirije presedao u Sofiji te tamo proveo nekih 8 sati u razgledanju tog tako bliskog, a opet meni do tada nepoznatog grada. Konstantno sam upoređivao Beograd i Sofiju uglavnom pozicionirajući svoj grad stepenik iznad dok nisam video znak za metro! E tu sam se malo "posramio" a to je bilo pre evo skoro 10 godina. Kada se pojavila u javnosti poslednja verzija odnosno predlog prvih metro-linija, pre koji mesec, shvatio sam da će proći još 10 godina minimum, a verovatno i još toliko.
Petar Amer
Sa parama koje se poklanjaju davanjem zemljista nepoznatim investitorima u Savskom amfiteatru se mogla sagraditi jedna linija metroa, pa vi vidite!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља